Bivši lider zabranjenog Nacionalnog stroja, fašista migrant i najbizarniji balkanski izbeglica Goran Davidović gostovao je na TV Happy sa vođom Srpske desnice Mišom Vacićem, čovekom kojem je „bizarno“ praktično srednje ime. Samozvani kolega Milomir Marić je sa frtalj gasa odradio emisiju, mislim da je, poput Rožera Federera, graciozno uživao u lakoći posla jer su preko puta inferiorni igrači koji, kao i on, u konačnici igraju za istog vlasnika.

Njima dvojici šlagvorti nisu potrebni. Marić je tu za kontrolu štete i formulaciju fašir narativa koji odgovara predsedniku Srbije. Da ne bude nikakve zabune gde su to i kod koga došli, Marić je blagoizvoleo reći da je njegov studio „sigurna kuća za sve unesrećene, čak i Ratka Mladića.“

Aferim, uredniče Mariću, jednom da se složimo. Tvoji poslednji gosti i pomenuti ratni zločinac su duboko, duboko unesrećeni ljudi. Razumeti prethodnu rečenicu znači razumeti šta je, uz nacionalno-stranačku-versku korupciju, najveći problem ove zemlje.

Bog te mazo, slažem se i sa Davidovićem, „fašizam je izlizana reč“. Hvala onima koji su iz tog mrtvog ćupa nekažnjeno krali kolače svih ovih decenija, i nama lenjivcima koji ih zbog toga nismo kaznili. Hvala SNS/SRS i SPS, koji su nam dokazali da je na Balkanu i dalje moguće dilovati fašizam ako je u etničko-verskoj ambalaži.

Mi o Davidoviću, Vaciću, Pavlu Bihaliju…možemo misliti sve najgore, i verovatno ćemo biti u pravu, ali opasno je ne priznati im neumorno i skoro neuništivo štetočinstvo. Zamišljam sebe kao Gorana Davidovića, nakon 11 godina u Italiji, sa troje dece, kako se vraćam u Novi Sad, Vojvodinu, Srbiju. Budite uvereni da bih tulumčio, veselio se i družio sa prijateljima barem tri meseca, na 50 adresa, te ne bih imao vremena i volje da se politički aktiviram i trujem naivne pa makar od toga jeo hleba. On nije takvog kova i opozicija demokratskog predznaka bi morala nešto da nauči.

Davidović je u rekordnom roku uspeo da se fotografiše i medijski zbliži sa ama svakom zamislivom Pojavom Bezumlja. Od Šešelja, preko Zavetnika (kome, čemu i kako glasi zavet?) do televizije sa nacionalnom pokrivenošću. Da mu pozavidi klan Kardašijan. Razlika između njega, Srpske desnice, tzv. pokreta Levijatan i klana Kardašijan je u tome što potonji umeju da rade nešto zakonski i u neretkim slučajevima moralno legalno, koliko god se to meni ili tebi ne dopadalo, i najvažnije – ne žele političku vlast.

Prostački napisano, Marić, Davidović i Vacić ne umeju čak ni da prebiju čoveka. Za tzv. pokret Levijatan ne znam, tolika količina mišića i drugarstva sa kriminalnim klanom Luke Bojovića  mora imati nekakav efekat, pa makar i slučajan. Zato im se, pretpostavljam, svi odreda izvinjavaju i moljakaju ih, prosvećeni milošću bicepsa druge strane.

Ovakva „case study“ emisija ima i svoju upotrebnu vrednost, ali da bi ta vrednost bila društveno unovčena u Republici Srbiji morao bi postojati pluralizam mišljenja i medija. Građani i građanke Republike Srbije nisu u prilici da razumeju koliko je sve što pričaju Davidović i Vacić do zla boga glupavo. Mogao bih ispisati pet stranica teksta o fatalnostima njihovih ideja i stavova, koristeći se zdravim razumom, zakonima, citatima mislilaca, istorijom ili pres-klipingom, ali nijedna njihova politička zabluda ne probada mozak kao prosta istina da su u pitanju promoteri gluposti čija su polazna i završna tačka najniži ljudski porivi i ciljevi. Takva manipulacija, gotovinska prodaja licence za pravovernost, jedino je što umeju da rade, skromno smatram pošto ih lično ne poznajem.

Kada slušam njih trojicu počnem da zavidim gorilama. Plemeniti primati ne znaju za bolje i uspešno žive u složenoj društvenoj zajednici, gde se poštuju društveni ugovori i pravila ponašanja. Vacić i Davidović neće „osloboditi“ Kosovo na frontu i Marić neće izveštavati pod kuršumima i gelerima. S druge strane, alfa gorila bi to pokušala, ako već tako propoveda grupi koju vodi, ili bi je zamenio neko s drugačijim planovima.

Naravno, apsolutno su podržali SPC i RS u novonastalom crnogorskom metežu, gde zvanična Srbija glumata Rusiju, a Crna Gora htela-ne htela Ukrajinu. Pristojni ljudi, koji su na istoj zamišljenoj barikadi, neka se zapitaju: da li je nešto sumnjivo ako mislite isto kao Davidović i Vacić, odnosno, da li bi išli u novi ratni poraz, u pohod na Kolosalno Ništa, samo kada Mordor (vilovnjački: Crna Gora) ne bi bio član NATO saveza. Retorski.

Nego, nisam ovo hteo da napišem.

Gledam Davidovića kako uživo prebira brojanicu, jer to je neoborivi dokaz da je dobar čovek, i gledam šta u studiju TV Happy stoji iza njega i Vacića kao dekor. To su prave police od drveta, sa visinom, širinom i dubinom, na kojima su zalepljeni tapeti sa printom knjiga. Masivnih, starih izdanja „na metar“, gde ne znaš kada ćeš izvaditi enciklopediju, kada teško svarljivo naučno delo, a kada beletristiku nobelovaca. Ali, to su samo tapete, milimetar debeo papir koji se izdaje za svu pamet ovog sveta.

I to je sve što treba znati o nacionalizmu.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.