Leta gospodnjeg 2026. profesorka sociologije Marija Vasić, iz Novog Sada, iz „Jovine“ gimnazije, nosi glavu u torbi zato što je sebi dozvolila da u gledanoj TV emisiji citira srednjoškolski udžbenik iz kojeg predaje. Dobro ste pročitali, Vasić je citirala knjigu koju su napisali naučnici i odobrilo Ministarstvo prosvete, a zbog čega joj polovina države preti smrću, ili je u najboljem slučaju brutalno vređa i diskvalifikuje.

Rekla je klerikalnim fetišistima da su fetišisti, ponudila dokaze i pozvala se na knjigu iz koje uče deca u školi. Klerikalne fetišiste je to izuzetno pogodilo u tanani duševni nerv, jer niko nije tako duhovno osetljiv kao oni koji bi te silovali i razapeli na krst, a sve zato što su tu reč do sada isključivo čuli u seksualnom, kolokvijalnom kontekstu.

Kao kada mala deca u Americi uče o homo sapiensu na času biologije, pa im je to „homo“ jako, jako smešno jer je eto čovek – gej?! Oni imaju jedanaest, dvanaest, godina, ali izgleda da toliko mentalno ima i prosečan glasač SNS i napadač na Vasić.    

Vasić vređaju ljudi povređenih verskih osećanja i oni najgluplji koji rade za SNS ili pro bono. Osobe kojima lični duhovni mir i blagostanje vrede više nego fizička i mentalna dobrobit drugih ljudi, odnosno plaćenički SA odredi za odstrel neistomišljenika. Ljudi koji su se naljutili kada im je naučnica rekla šta zapravo rade, pa su odlučili da je kazne i vređaju na ličnoj osnovi.

Hrist bi se ponosio njihovim delima.

Isti ti ljudi vape za nekim zakonom ili policijom, čiji bi posao bio zaštita verskih osećanja i uverenja. Čovek mora biti epski nemaštovit ili nenačitan, pa da ne vidi u kakvu bi se katastrofu i nasilje pretvorilo arbitrarno suđenje o subjektivnim emotivnim doživljajima vere i ko bi uopšte uspostavio skalu za povrede duše i projektovane kazne.  

Napadaju Mariju Vasić zato što je stručan, naučni termin upotrebila pravilno, a njima se to nije dopalo zato što oni isti taj termin koriste kolokvijalno. U pitanju je konflikt nastao naučnom, medijskom i političkom nepismenošću ogromnog dela populacije naše zemlje, međutim, da bi ta jarost nekoga mogla da povredi ili uništi bilo je neophodno da prvo postanemo nesekularna zemlja i diktatura, u kojoj većinska crkva sebi daje za pravo da se bavi politikom i diluje sa kriminalcima, a diktator i kriminalci to jako cene i ne zaboravljaju dugove. Pogledajte koga je sve odlikovala SPC i kakvi sveštenici pedofili i lopovi nisu fasovali robiju i jasno je kakav dil postoji.

U našoj zemlji živi podosta ljudi sa fakultetskim diplomama koji odbijaju da prihvate Darvinovu teoriju evolucije, koja nas je, dakle evolucija, stvorila kombinacijom nasumične mutacije roditeljskih gena (potpuni haos) i prirodne selekcije (potpuni red). Svoj stav najčešće potvrđuju samozaljubljenom i arogantnom tvrdnjom da „nisu nastali od majmuna“ (i nisu, delimo istog pretka) i da je Darvinova teorija tek – teorija. Kao što im je fetiš obavezno nešto seksualno, a ne puko obožavanje relikvija i učitavanje natprirodnih moći u objekte sasvim obične.

U njihovoj kolokvijalno fakultetskoj glavi, teorija je tek fraza, nešto što čovek kaže kada nema pojma šta je zapravo istina, ali ima određene sumnje i prethodna znanja, pa eto ima i teoriju zašto se nešto dogodilo. Frapantan je broj akademski obrazovanih građana za koje reč „teorija“ nije ništa drugo nego izraz za neproverenu ili nedokazivu ideju ili objašnjenje.

Kolokvijalni intelektualci, pak, odbijaju da prihvate činjenicu da u nauci reč „teorija“ označava do sada najbolji poznat i multidisciplinarno priznat način da posmatramo i analiziramo stvarnost. Naučna teorija je ozbiljan rad potvrđen u više naučnih oblasti i ne postoji niti jedan dokaz koji bi mogao da ugrozi njenu verodostojnost. Ako postoji makar jedan – teorija pada u vodu.

Nađite fosilne ostatke jednog mekušca, bube ili ribe u pogrešnom sedimentu Zemljinih naslaga i Teorija evolucije je gotova. Samo jedan dokaz je dovoljan, ali niti jednog trenutno nema.

Tako je slično 1931. grupa dokonih, kolokvijalnih naučnika, odlučila da objavi izdanje pod pretećim naslovom „Stotinu autora protiv Ajnštajna“, jer im se nije dopala ideja da je Opšta teorija reltivnosti istinita i da tako funkcioniše stvarnost. Albert je odgovorio u maniru pravog naučnika, rekavši da je cela fertutma bila posve nepotrebna.

Foto: Nova S, screenshot

„Zašto stotinu? Da sam u krivu, jedan bio vam bio dovoljan.“

Ovaj rezon može da se primeni i na slučaj Vasić, ali je problem ostao isti: ljudi koji žele njenu krv ili patnju ne služe se verodostojnim dokazima i ne koriste naučni metod. Od svih napada na nju, još čekamo onaj u čijem će tekstu biti sažete opipljive, proverljive, ponovljive i predvidljive činjenice. Umesto toga, čitamo magijske traktate o magiji, kojima se pokušava osporiti stav sociološkinje da je svako crkveno celivanje magijski ritual te da je preterano obožavanje artefakta i vera u njihovu nenaučnu moć – fetišizam.    

Mariji Vasić je život ugrožen kombinacijom krvožednog i nepismenog stanovništva i političko-crkvene vlasti kojoj je u interesu da ima takve građane i građanke. Vasić su zdravlje i život ugroženi zato što je rekla istinu tamo gde se klima glavom za pare i gde kičma čini prepreku karijeri i uspehu. Progone je zato što citira knjigu i vređaju je po svim osnovama, osim naučne.

Ne valja kako izgleda, ne valja joj bivši muž, sin, kvart, cipele, kosa, ona je čisti demon i hajde da je ubijemo tako odvratnu, pa će Srbija izaći na tri mora i bog će nam vratiti Kosovo.

Sve što se dešava Mariji Vasić je temelj mogućnosti da naš predsednik postoji kao bitna politička figura. Žena koja je duže od pola godine robijala zbog bizarne i lažne optužbe, a da bi svi mi živeli bolje, da bi 16 ubijenih u Novom Sadu dobilo pravdu, sada je meta neargumentovanih i odvratnih ličnih napada armije dijabolika i svih državnih medija, koji su tu da održe ovaj pandemonijum u nedogled.

Sa ili bez Pojasa, njima je sasvim svejedno. Mariji nije.

ZTZ      

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.