Kada srpski turista ode na grčko ostrvo Krf, sva je prilika da će posetiti i Srpsku kuću. Ovo spomen-zdanje u gradu koji nosi ime ostrva nikoga ne ostavlja ravnodušnim, razloga je podosta. Strahopoštovanje prema žrtvi, herojstvu i volji. Pijetet prema junaštvu i čojstvu generacije. Divljenje načinu na koji su vojevali i ophodili se prema domaćinima u izgnanstvu i njihovoj imovini.

U Srpskoj kući čoveku dušu napadnu i tužna osećanja. Recimo, prilično je skromno opremljena i stalna postavka ne oslikava stvarni značaj koji ostrva Krf i Vido imaju u našoj istoriji i kolektivnom sećanju. Bude tu i blaže depresije, kada shvatiš da je i Tomislav Nikolić jednom bio predsednik ove zemlje, a predsednički se darovi protokolarno ne odbijaju, kakav god čovek bio, jer nije on taj koji daruje već institucija koju predstavlja.

Bude na kraju i žestokog osećaja bede i čemera jer je Srbija u Prvom svetskom ratu, onako paorska, zaostala, nepismena i ruralna, bila više evropska država nego što je danas. To se vidi na svakom savezničkom plakatu, pismu i novinama. Svakoj političkoj odluci u svetu koja se imala ticati nas. Odnosu nas prema Evropi i nje prema nama. Vidi se po snažno preovlađujućem osećanju pripadanja kulturi i nasleđu jednog kontinenta.

Ove smo godine, mi pravi Srbi u pravoj Srbiji, propustili da organizovano obeležimo 100 godina od proboja Solunskog fronta i nemojte se jediti – dobro je što nismo.

###

Očigledni razlozi zašto je to dobro svode se na opšta mesta. Svako sa dva zrna soli u glavi može naslutiti na šta bi ličio patetični cirkus kog bi sužnji vladara upriličili u njegovu slavu. Koliko bi se emocija, suza, reči, teksta i para prosulo u vetar. Zamislite da slušate kako ministar vojni, koji je izbegao služenje vojnog roka, govori o Soluncima?! Zamislite kako bi im se divio predsednik posredno odgovoran za najveći moderni egzodus Srba? Zamišljate?

To je sve ukupno ništa u poređenju sa jezičkom i mentalnom bravurom koju bi morao da izvede kako bi nas ubedio da smo mi danas deo Evrope i ona deo nas. Možda predsednik na samrti prizna da mu je to bio glavni razlog zašto se nije odlučio da obeleži taj važan datum, odnosno, zašto će jubilej 100 godina prisajedinjenja Vojvodine Srbiji biti obeležen apsolutno predvidljivo, kičerajski, nacionalno hipertrofirano, nekritički, neevropski i na koncu – nebitno.

Onda je došao Prajd.

foto: espreso.rs

###

Ako je verovati „Danasu“, ovo je prvi put da se broj učesnika popeo iznad broja policajaca koji su obezbeđivali Paradu ponosa i to bi u evropskoj Srbiji bio znak da su ljudi shvatili da je ilegalno prekidati legalne skupove. Da se za lomljavu kostiju ide u zatvor. U to naravno niko ne veruje. Kršioci tuđih lobanja su ukroćeni i sa vrha stadionskih i mafijaških tribina su očigledno dobili direktivu da ostanu kod kuće.

Prošetala se i premijerka Srbije, ko će ako ne ona. U evropskoj, modernoj i naprednoj Srbiji bio bi to znak da smo prismrdeli kojekakvim danskama i švedskama, em žena – em seksualna manjina, ali mi to naravno nismo uradili. Za Anu Brnabić, sa njenim preferencama, poslovima, „ideologijom“ i Krvnom Slikom, ne bi glasalo dva posto građana/ki. Strašno je pogrešno, neustavno i neevropski ako hoćete, da zemlju makar i na papiru vodi neko ko ne ume da ubere pet posto na izborima ali ume da bude nameštena. Da mi je neko rekao da će mi se ogaditi pametna, obrazovana, naputovana, urbana jugo-lezbejka ja mu 2000. stvarno ne bih verovao ali eto – biva ako nisi u Evropi. Evropi kao entitetu koji prevazilazi birokratskog EU mastodonta i prevashodno se odnosi na sistem društvenih vrednosti, demokratiju i vladavinu prava.

Što nas dovodi do uvređenih građana i građanki neutaljene pravde.

###

Da sutra osvane izborna lista „Srbi Povređenih Osećanja“ (SPO ali sa članstvom) dobar vam stojim da bi ušli u Parlament jer nisu gadljivi ni na šta osim na povrede svojih unutrašnjih bića. Ne poznaju zakon gratis. Oni su načelno spremni da ne ubiju LGBT osobe, trpe ih pored sebe i daju im šansu da budu ljudi u četiri zida ALI ono što ti sramnici rade na ulici je, draga Saveta, živi užas i sramota. Njihova nacionalna, patriotska, verska, seksualna, roditeljska i svaka druga osećanja do te su mere povređena, da mi koliko sutra moramo doneti određene zakonske akte i prateću kaznenu politiku kako bi njihovi tanušni, hipersenzitivni duhovi ostakli netaknuti pod najezdom Sodome i Gomore koje ima samo na Prajdu, a nikako je nema na Pinku, u Informeru, Vladi Srbije, Parlamentu, kafanama, vladinim agencijama itd.

Zamišljam borca „Gvozdenog puka“ kako, kao Čaplin, jede kuvane opanke pored drugara umrlih od proliva, kada mu kukavna utvara iz budućnosti šekspirijanski kaže: „Pa ovo je strašno, povredili su mi verska/porodična/nacionalna osećanja neukusnim paradiranjem, jednom godišnje.“

Gde ste Srbi/kinje herojskog semena? Gde ste rođaci/kinje sa duhom Svetog Save u grudima? Gde ste sledbenici Hrista galilejskog? Gde ste junaci/kinje časnih bojeva za sve srpsko? Zar je šaka neumesnih ekscentrika i egzibicionista jača od onoga što nosite u srcu i glavi? Kakva su vam to šugava i sakata osećanja kada ih uzdrma jedan pišljivi, beogradski Prajd? Koji ste, bre, vi hrišćani kada vam večna duša ustreperi do pucanja ako vidite krelca u tangama?

Povređena osećanja su ćoravi, šepavi magarac koga jašu i Vučić, i Tramp, i Đinping, i Erdogan i američka retardirana levica, ukratko, svako nedozrelo, priglupo stvorenje koje rođenu infantilnost brani pravom na odmazdu. Vi kukate zašto nema memorijala Solunskog fronta?! Vama svilenim bubama smeta što se ne sećamo ratnih heroja, a propadne vam i vera i večera ako vidite polugolu budalu?! Ako vas povređena osećanja toliko unespokojavaju, do mere da tražite zakonsku zaštitu, evo vam besplatan savet: odrastite.

Gde ste, junoše, kada su osećanja morala da vam se useru u gaće, a tu mislim na svaku situaciju u kojoj vam s TV-a nužde po glavi i otimaju budućnost vaše dece? Kada tip sa 40 krivičnih prijava pije kafu u centru? Kada je ili stranka ili ulica? Kada vas lažu u lice i cere vam se? Kada vam Mitrović baca banane? Kada vam D.J.V. prodaje muda za bubrege? Kada vam ćerke zavode alfa mužjaci sa poternica? Kada vam deca umiru preko SMS-a? Kada popovi siluju decu i ne odgovaraju? Kada voze džipove kojih su se svetim zavetom odrekli? Kada vam sina izbodu za 200 dinara dok vam ćerka oblizuje penis za 300? Kada vas je predsednik iskulirao iz Krajine? Kada ste mu kupili stan od dva ara dok su nas točili bombama koje je 10 godina zvao? Gde su vaša neprocenjiva osećanja bila tada? Gde su sada? Zašto su vam osećanja ostala netaknuta kada ste morali da, možda i nasilno, branite ono što je vaše, ali su naprasno stradala zbog nečega što je tuđe, pa bila to i sramota?

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.