“Imam pozitivnih i negativnih utisaka sa protesta. Dosta ljudi je izašlo na ulicu u mnogo gradovima. Dogodio se “bum”, ljudi se odreagovali i drago mi je zbog toga. Protesti su uspeli zato što je sprečena mera policijskog časa koju je predsednik Aleksandar Vučić predlagao. Tu je pokazao slabost, a takođe je pokazao slabost kada je izveo policiju.

Građani Srbije su platiti visoku cenu, razbijenim glavama, krivičnim prijavama, privođenjem, i ja sam priveden i dobio sam krivičnu prijavu, ali vidim to kao slabost zato što drugačije nije mogao da kontroliše situaciju. To je pomak u odnosu na sve prethodne proteste koji se dešavaju od 2017.”, kaže za ZTZ Miran Pogačar iz Združene Akcije Krov nad glavom, koji je pušten da se brani sa slobode nakon što je uhapšen tokom nasilnih protesta pre nedelju dana u Novom Sadu, koje je neformalno predvodio.

Zašto se izduvao?

Protest je donekle ispunio smisao, ljudi su odreagovali, izašli i Vučić je povukao odluku. Prethodni protesti su se završavali pod pritiskom, kao da se to mora. Ljudi oko mene u Novom Sadu smatraju da nema smisla da se izlazi na ulicu na takav način i da su nam potrebni drugačiji protesti, poput onog sutra (16. jul, prim.aut), kada u 19 sati idemo ispred policijske stanice na Detelinari, zbog dečaka sa autizmom kog je pretukao policajac Nikola Burmaz prve večeri, čiju ostavku i procesuiranje tražimo. Protest se izduvao, to jeste donekle tačno. Ne postoji organizacija, na primer u Beogradu je puno različitih grupa koje skandiraju i žele različite stvari i imaju drugačije predloge, samim tim protest, osim onog dela sa policijskim nasiljem, ne liči ni na šta. Ljudi samo sede i to se pokazalo kontraproduktivno i zbog toga su ljudi počeli da odlaze. Takvo sedenje nije gandijevska metoda, za nju je potrebno nešto više i organizovanije i to je oteralo ljude sa protesta.

Šta je mlade izvuklo na ulicu i ponovo ih učinilo dominantnom demografskom grupom?

Svi su izašli zbog policijskog časa, a neki su pokušali da proture politička pitanja. Kosovo jeste legitimno pitanje i o njemu moramo pričati, ali to nije zahtev i fokus ovog protesta, već način na koji je hteo da uvede nove mere, da lično odlučuje, naprasno nakon izbora, a svi znamo šta se dešavalo. Ljudi su kivni jer se igra životima zbog svog interesa i baš ga briga da li će neko da preživi ili ne. On i ljudi iz njegove stranke koji su se zarazili su se brže bolje izlečili za nekoliko dana, a običan svet umire po bolnicama, za njih nema respiratora i trpe posledice virusa i njegove vladavine. S druge strane, prvi karantin je poštovan, posebno u gradovima, i pridržavali smo se mera, to je pitanje javnog zdravlja, a ne nešto što je Vučić odlučio da mora.

Mladi…

Ne izbegavam pitanje. Mladi su izašli i 2017. na studentskim protestima i oni će uvek biti prvi na ulicama. Neki od njih imaju političke ideje, ali većina nažalost nema. Zato su protesti odlični da se mladi politizuju, znam dosta ljudi koji su se politizovali, nije bitno da li su ušli u neke organizacije ali su počeli da se bave politikom i svojim životima. Počeli su da razmišljaju i protesti su zato dobri, da mladi shvate da ne smeju da beže od politike.

Da li je došlo vreme realnih zahteva, poput ostavke policajca Burmuza, budući da je predsednik pred njima ustuknuo?

Lično viđenje, kada se formiraju zahtevi postoje dve njihove uloge. Prva i osnovna je da se ljudi okupe i zato se nameću zahtevi poput ostavki. Problem sa tako konkretnim zahtevima je da li će to ljudi prepoznati i okupiti se oko toga. Drugo, po meni, Vučić neće ispuniti nijedan zahtev, a ako ga ispuni, način na koji će to uraditi umanjiće zahtev ili ga potpuno negirati. Na primer, Milutin Jeličić Jutka i njegovo suđenje, uveren sam da ne bi bio osuđen da nije bilo pritiska javnosti, a osuđen je i mediji su to propratili u tišini. Pompa protiv njega je bila s razlogom, uradio je užasne stvari, a način na koji je osuđen govori da je Vučić donekle ispunio zahtev da se on smeni i bude mu suđeno, ali sam stekao utisak da to nije bilo dovoljno jasno i glasno svim građanima. Minimizirao je tu presudu i to će činiti sa svim zahtevima, to je tek dokaz njegove slabosti podleganja pritisku. Moramo naći balanas da se ljudi okupe, nešto ujedinjujuće, a da deluje ispunjivo. Zato se traže smene koje apsolutno nisu realne jer oni neće sami sići, moramo da ih primoramo. Zato sutra idemo na stanicu u kojoj radi policajac koji je tukao dečka sa autizmom, i to bez razloga.

Mogu li protesti uspeti bez jake organizacije i stranke koja će to materijalizovati na izborima?

Donekle se slažem da neće, ali moramo razumeti zašto su protesti nastali i kako doprinose političkom životu. Već je nešto urađeno, politizuju se ljudi, naročito mladi, ima rezultata. Političari i stranke, videli smo u Beogradu, čim se pojave budu izvikani, pa možda čak i od svojih članova, i ljudi neće da ih vide na protestima. S obzirom na vođenje protesta “1 od 5 miliona”, kada je opozicija vodila, bili su neodlučni, mnogo puta omašili stvari, apsolutno su imali priliku duže od godinu dana i pokazali su se kao neko ko ne ume i ne zna. Ne vidim zašto bi ih ponovo vraćali u fokus, nema smisla, a kada se i pojave, onda prirodno privuku novinare i skrenu pažnju sa demonstranata i naših zahteva. Vučića neće smeniti sami protesti, moramo imati organizovan otpor u gradovima, jedna blokada puta u Novom Sadu nije dovoljna ali je dobar početak. Ali, za to nam treba vremena, da bi se napravila neka organizacija ili stranka. Jesam za to, mora postojati organizovan otpor jer bez toga, čak i kada se nasilje javi, ako nije usmereno ono postaje besmisleno.

Da li si ti spreman da preuzmeš vođstvo?

Nezahvalno pitanje. Osećam kao i svi da treba da izađem na ulicu, hoću da doprinesem, da radim i makar povedem ljude u Novom Sadu, ali nisam ja jedini koji odlučuje i predvodi samo zato što hodam na čelu povorke. Ne zavisi samo od mene, bilo bi mi značajnije da je to ozbiljna organizacija, sa ljudima koji znaju, a za to nam treba vremena. Pojedinci mogu da igraju značajnu ulogu, ali nisu najbitniji, pa ni ja.

Ali mi nemamo, kako si rekao, opoziciju koja uživa poverenje građana…

Trenutno ne, to je jasno. Ja sam u organizaciji Krov nad glavom, bavimo se konkretnim pitanjem, mislim da ga veoma dobro radimo i ljudi su to prepoznali. Međutim, to nije organizacija na tom nivou političkog organizovanja niti je to njen primarni cilj. Savez za Srbiju je pustio buvu kakve su sve metode borbe moguće građanskom neposlušnošću i to ljudima deluje logično, ali je pitanje ko to može da izvede. Čak, pitanje je da li bi i SNS kao organizacija mogla to da izvede, za takve megalomanske poduhvate treba vam ozbiljna struktura. Ako bi imali desetinu onoga što SNS ima, mogli bi velike stvari da uradimo, da na različite načine prinudimo vlast da popusti i počne da ispunjava naše zahteve.

Poput?

Život ne može da stoji do trenutka dok režim ne padne. Moramo da ih pritisakmo konstantno. Sledeće godine stiže zakon o radu, mi moramo da se organizujemo i pritisnemo ih da zakon ne bude užasniji nego što je sada. Ljudi moraju da razumeju da je to stalna politička borba i zato ih stalno pozivam de se priključe, organizuju u komšiluku, zajednici, da se bore, politizuju njima bliske stvari, a za velike borbe imamo vremena.

Stavovi o revanšizmu i “botovima”, prunudnim i dobrovoljnim?

Bitno je da glavnim ljudima, koji donose odluke, mora da se sudi. SNS je postala socijalna država, oni nude posao, daju pomoć i tako kupuju ljude, obećavaju im i ljudi se nadaju je im ništa drugo ne preostaje. Ta lažna socijalna država, koja je ispod potpuno trula, će u jednom trenutku morati da pukne i dobar deo tih ljudi ne možemo sudski procesuirati. Moramo da ih vratimo u društvo i normalnu zajednicu. Botovi imaju materijalan interes, naravno da će braniti svoj posao i jako ih je teško ubediti dok ne vide da s druge strane postoji određeni broj ispravnih ljudi koji mogu da im ponude alternative gde neće morati da se boje za posao. Dok ne uvide da struktura u kojoj se nalaze puca i dok ne vide razloge zašto bi bili s druge strane. Njima moramo da objašnjavamo i sila prema njima može samo da nas antagonizuje. A kabadahije znamo kako se rešavaju, s njima nema razgovora, zaslužili su zatvorske kazne. Verujem da će se braniti na razne načine, i silom, i u tom slučaju protiv njih treba ići takođe silom.

Vredi li šetati sa Dverima i uopšte desničarima razlitičitih pedigrea?

Ljudi koji podržavaju Dveri i Srđana Noga su bili na protestima i nemam problem da su tu, ali imam problem ako forsiraju stvari koje drugi ljudi ne žele da prihvate. Ako ovo nisu litije i slično, toga ni ne treba da bude. Ne možemo mi da oteramo nekoga ko ne pravi problem, ako počnu da ih prave i teraju ljude, onda postoji i potreba da ih oteramo.

Ali ne tako što će ljudi sedeti?

Opet, kvaka 22, treba nam jaka organizacija. Smislene akcije će ljudi podržati i doći će. Čak i neki čin koji se čini agresivnim bi bio u redu da je smislen i organizovan, kao blokada puta i policijske stanice uz zahtev za otkaz policajcu nasilniku. Mi ne smemo da upadnemo u Vučićevu logiku, to je suština, on želi njegove izbore i njegove proteste. Ako upadnemo u domen gde on diktira tempo mi smo osuđeni na propast. Mirni protesti koje on i državna bezbednost zagovaraju idu njima u korist i doći ćemo u apsurdnu situaciju da nam kaže “svaka čast za mirne proteste”. Ljudi polude od toga i to nema efekta. Blokade, smislene akcije, usmereni napadi na određene institucije za mene su legitimni ako postoji dobra organizacija, koordinacija i ljudi spremni da to podrže.

ZTZ