Naša kuća putujuća
Dva događaja preplavila su mi zid: lansiranje rakete Artemis II i episkop Ksenofont.
Znate li koliko je lepo gledati vas, tako fascinirane fotografijom Zemlje iz svemira? Znate li koliko obradujete kada ste dečije oduševljeni, zaneseni, na momente simpatično patetični? Kada ste kičerica i preambiciozni u svojoj ushićenosti nečim prelepim?
Dugo, dugo smo čekali na tu fotografiju Zemlje, daleko od kuće, a danas sa odličnom rezolucijom. Sve bih lajkove na svetu podelio za tu fotku naše svemirske kuće i radostan sam što ste radosni nečim tako naizgled prostim.
Nažalost, i Ksenofont se lansirao u medijsku orbitu.
U svom skandaloznom video-obraćanju, episkop Ksenofont, tačnije, rab božiji Nenad Tomašević, nije nam rekao ništa novo. Sveštenik dominantne crkve izneo je niz problematičnih i uopštenih crkvenih iskaza, od kojih su neki izravno kontradiktorni, i dao je sebi za pravo da ne ponudi niti jedan prihvaljiv dokaz koji bi imao opravdati njegovu nakanu.
On želi da se vratimo u prošlost, ali da on ostane gde jeste – jer problem nije u njemu. Tomašević građanin Nenad želi neki bolji, stariji svet u kojem ljudi nisu pismeni, polovina umire do osmog rođendana, žive kao stoka u oboru ali barem znaju “prave vrednosti”. On, koji već zna te vrednosti, može ostati ovde, dakle u sadašnjosti, a svi mi ostali moramo se vratiti jedan vek nazad, jer nemamo tako izoštren moralni fokus kao on i samim svojim postojanjem uništavamo svetu nebesku zemlju Srbiju.
Možda Tomašević Nenadu to niko nije rekao u vreme kada je bio samo to – Nenad, a ne mistični Ksenofont, ali dok on po svaku cenu odbija uticaj akademskog znanja i tzv. zapada, njegovi rođeni hrišćani Srpske pravoslavne crkve zahvaljujući tom istom akademskom znanju i zapadu, toj istoj sekularnosti od koje se ovaj ježi, danas mogu istovremeno biti i dobri hrišćani, i dobri građani.
Mogu poznavati vrhunske moralne vrednosti i bez njega. Građanin Tomašević nije se udostojio da nam navede famozne moralne i hrišćanske vrednosti koje su poštovali naše pradede i prababe, a mi to odbijamo da učinimo, ali budući da Nenad nije ni prvi ni poslednji sveštenik koji preti povratkom u obor, za pretpostaviti je da njemu moralno najviše smetaju kritičko razmišljanje, sekularna država i univerzalna ljudska prava.
Nenadu smeta to što može svako da ga odjebe, pa i žene. Da se ne lažemo.
Nenad Ksenofont Tomašević dalje ne razume da je isključivo naučnom i sekularnom diskusijom, njegova omiljena knjiga tokom vekova debatno temeljno očišćena od svake moralne nedoumice. Zahvaljujući akademskom znanju i sekularnoj diskusiji, između ostalih doprinosa, danas vernik SPC nema niti jednu dilemu u vezi sa delovima Biblije koji veličaju plemenite, univerzalne ljudske vrednosti i ume da prepozna one delove u kojima se pominju društveno prevaziđene ili danas nezakonite delatnosti te da ih u potpunosti ignoriše i pripiše zaostalom duhu vremena u kom je to štivo pisano – ljudskom rukom.
Da li bi iko prihvatio nove moralne norme od osobe koja ne zna zašto pada mrak, ili sviće zora?
Dok Tomašević bogougodni Nenad Ksenofont pokušava sebi da objasni zašto pedofilija, robovlasništvo i silovanje nisu zabranjeni u deset božijih zapovesti, nama ostaje da se prisetimo zašto su akademsko znanje i naučna pismenost najvažniji ljudski resursi posle zdravlja.
Čovek ne mora biti ni odlikaš, ni naučnik, ni akademik, ali mora biti naučno pismen da ga ne bi namagarčili ljudi poput našeg predsednika, šarlatana Nestorovića, ravnozemljaša, ili Nenada Ksenofonta. Naučno pismen čovek razume da su robovi, silovanje i pedofilija bili društveno prihvaćeni kada je Novi zavet pisan.
Ljudsko biće bez akademskog znanja i osnovne naučne pismenosti je drogiran plen za lešinare svih vrsta. Osoba koja ne razume kako funkcioniše stvarnost i svemir u kojem smo, makar u osnovama, sebe stavlja u položaj večite žrtve i vremenom se okoštava u gubitničkoj ljušturi.
Takva osoba fizički ne može da živi okružena istinom i susret sa njom izaziva neprijatne, nekada nasilne reakcije. Naučna nepismenost nas je dovde i dovela.
ZTZ
