Skip to content

Ubistvo na rođendan

Naravno da se i to dogodilo: Omladinski radio Radio – televizije Vojvodine, moja bivša kuća i medij koji je bukvalno TVOJ, doveden je do ivice puke funkcionalnosti. Ako ćemo cepidlačiti, neopevane neznalice i moralni bogalji koji jašu RTV bili su u pravu: “Nikome neće hvaliti dlaka sa glave” (Budimir Vidimo Te Na Pendžeru Marković).

Stvarno, svi moji drugari sa O radija i dalje imaju kosu i malje na broju, a posao ionako niko nije pominjao na tom čuvenom sastanku punom zabezeknutih lica, mučno osamljenih u gomili, koja bi cenim Brojgel lepo naslikao.

Dalje, crni mag Marković je obećao da će RTV biti više “državotvorna”. Bizarno, brutalno ali do panja istinito. Šutiranje najboljih i guranje u-najboljem-slučaju-mediokriteta jeste državotvorna politika Republike Srbije.

Znalo se to i ranije ali je sada, na Svetski dan slobode medija, O radio javno izrekao istinu ma koliko ona koštala ljude koji su uspeli da u toj radijskoj veb redakciji ostanu. Neljudi i antitalenti biblijskih proporcija pootpuštali su u međuvremenu polovinu ionako male i mlade redakcije, moju malenkost takođe,  i TVOJ O radio ne može da proizvede program u normalnom obimu iako ga (možda) plaćaš svakog meseca uz račun za struju.

Sklon sam da o pokojniku imam mišljenje kakvo je dotični/a i zaslužio za života te sam lišen patetike kada pišem o narečenim kolegama. Budite uvereni da ste za te novce dobili najbolje u Pokrajini i do kraja života ću biti ponosan što sam bio deo ekipe u samom nastanku. Red je da nikoga ne izdvajam po lošem ili dobrom i za tim čak ne osećam ni potrebu. Ko god me poznaje zna da sam na posao išao radostan i da sam tamo sedeo sa nesavršenim ali čestitim i pametnim svetom, a neke sam ponešto i naučio. Ćao i doviđenja.

Posle jednog kolegijuma, s desna: Klara Kranjc, Predrag Novković, Alma Kovčić, Jelena Mijatović, Jovana Manojlović, Sofija Balać, Jovana Zdjelarević, Filip Vlatković, Lea Kotlica, Maja Leđenac, Beata Kovač Božović, Jasna Žugić, Jovan Marjanović i mea parvitas. (foto: O radio)

Da bi jasnije shvatili u kakvom se ambisu Srbija danas nalazi, posebice u sferi medija, uzećemo O radio kao enciklopedijski lakmus papir.

Daško (Milinović) i Mlađa (Urdarević) su verovatno najbolji radijski voditelji u državi, u Vojvodini sigurno. Najurili su ih prvom prilikom sa O radija, a vi se možda pitate kako je u interesu poslodavca da najbolje radnike na tržištu baca niz vodu? Kako je moguće da najbolji ne rade posao u javnom servisu, IMOVINI  SVIH GRAĐANA/KI Vojvodine, a da malo-malo neki zezveci upadaju u etar, o nepotizmu da ne pišem?

Da niste prespavali slučaj Olje Bećković ili me samo zajebavate?

Hajde da kažemo i to da su Daško, Mlađa, Maja Leđenac… pa i ja, politički svesna i aktivna bića i da kao takvi nikako ne odgovaramo aktuelnom režimu preCpremijera i bogaoca Aleksandra Vučića tj. Njegovih podguznih muva u RTV-u. Hajde da “razumemo” i to da se takvog intelektualnog i moralnog balasta ovaj trust pilećih mozgova mora osloboditi jer pored nas izgledaju, ruku na srce, kao neuspeli mutanti novinara, amebe i hijene u teranju. A šta ćemo sa politički bezopasnim ljudskim bićima? Sa onima koje politika stvarno ne zanima niti su se u nju pačali?

Tu smo! Problem sa O radijom i ovim režimom nije isključivo političke, već prevashodno svetonazorne, etičke i estetske prirode. Upamtite ovo, tu leži zeka.

Svaki put kada bi nas videli mislim da im je zaigrala džigerica i ono malo mozga u lobanji. O radio je samim postojanjem odabranog kadra pretnja po strvinarski sistem tupana i nikogovića i to Ovi seku u korenu. Oni znaju da su gluplji, jadniji, bedniji, neobrazovaniji, nenaslušaniji, nenagledaniji, neupućeniji, neaktuelniji, neosećajniji, jebiga, i ružniji ako ćemo iskreno, što ih svrstava u niže vredne javne medijske radnike – zato lete čak i politički bezopasne glave. Punije su i svet posmatraju ne samo očima sviknutim na lepo, odnosno alergičnim na ružno, već sve društvene procese katalogiziraju i raščlanjuju na profesionalno i moralno superioran način u odnosu na Njih. Opet, ćao i doviđenja.

Zaista nisam mogao da poverujem kada su mi rekli da neke ljude u zgradi Radija nervira smeh koji dopire iz naše redakcije. Čitate li ovo, “smeta im smeh”?! Smeh mikro-medija koji je od sekretarice do glavne urednice u najjačim danima brojao ciglo 20 duša.

Da smo u logoru, pa da razumem. Kad ono, ovo i jeste logor.

Prijateljima/cama sa O radija svaka podrška i poštovanje. Tu sam, za šta god. Dželatima, saučesnicima i vama što ćutite ne obećavam osvetu već sud esnafa i publike koja pamti.

ZTZ

Published inUncategorized

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter Captcha Here : *

Reload Image