Dragi predsedniče,
Prijatno su me iznenadila Vaša obraćanja javnosti povodom kritičnog demografskog stanja u kom se Srbija nalazi. Stvar je vrlo prosta, umiremo i odlazimo brže nego što se rađamo i privlačimo. Pišem ovo bez imalo sarkazma, prvi put u novijoj srpskoj istoriji slažem se sa gotovo svim Vašim izrečenim činjenicama, pretpostavljam zato što su – činjenice.
Osim konstatacije da za ovo nisu krivi EU i SAD, već mi sami, posebno me je razoružao i emotivno dotakao poslednji deo Vašeg izlaganja, u kom ste se osvrnuli na trenutnu demografsku politiku srpske Vlade, kada ste rekli doslovce sledeće:
“Slažem se s vama, ovo je jedan veliki folklor. Ja kao predsednik smatram da ovo nije dovoljno ozbiljno, država izumire, imamo najgore stanje od kad postoji država. Ovako neozbiljno pričati o ovome… Ja kao mlad čovek, građanin Srbije, otac troje dece, suprug nezaposlene supruge, penzionisanih roditelja, ne verujem da će se išta rešiti ovakvim pristupom.”
Aferim, meštre!
###
Šalim se, ovo naravno niste rekli Vi, nego državni sekretar hrvatskog Ministarstva demografije Marin Strmota, deset sekundi uoči javnog podnošenja ostavke. Možete li da zamislite takav postupak: visoki državni činovnik javno daje otkaz kako bi sačuvao obraz i nerve, iako nije nimalo odgovoran zato što Hrvatska izumire. Ne možete? A sada pokušajte da zamislite ovaj horor: Strmota je po obrazovanju i zanimanju upravo ono za šta je bio angažovan i plaćen novcem hrvatskih građana/ki – demograf sa Ekonomskog fakulteta, gde će se verovatno i vratiti neokrnjenog ugleda.
Možda su kupci diploma, ministri i direktori bauštelci najviše opasni zato što nemaju pravu profesiju ako jednom izvise iz politike, pa ih kažnjavate vremenski ograničenim gubitkom visokih funkcija. A možda baš oni, svojim postojanjem, teraju decu iz Srbije i sprečavaju ih da dođu na ovaj svet. Ko će ga znati.
###
Postoje, dragi Predsedniče, i neke stvari s kojima se debelo ne slažem i nisam jedini. Ako bih morao da ih poređam po redosledu važnosti pretpostavljam da bi prva bila Vaše odbijanje da javno govorite o problemu odlaska mladih, pametnih i hrabrih ljudi iz Srbije. Tu smo odistinski svetska sila – u gubljenju kompletnih porodica, verovatno čestitih, vrednih ljudi. Razumem Vas, neprijatno je priznati da živimo u zemlji u kojoj nada de fakto jeste umrla, posebno ako ste Vi preoteli uloge svih institucija i lično vedrite i oblačite naše živote. Kada mlad čovek ovde spakuje kofer, visoka zarada mu je najčešće tek drugi prioritet. Najvažnija stvar za njega/nju i porodicu je bekstvo od Vas i Vaših, korumpiranog sistema kog ste stvorili sa armijom beskorisnih glavoklimača i u kom se jedino Vi i Vaši poltroni osećate fantastično.
I ko bude na kraju kriv? Žene koje ne žele ili ne mogu da rađuju i “feministkinje”, šta god to značilo u Vašoj bolesnoj glavi.
O tome ni reč niste rekli. Mogli bi predsedniče da se, umesto kod krotkog Milomira Marića, skandalozno prisnog „na ti“ sa Vama, jednom pojavite na autobuskoj stanici ili aerodromu i popričate sa mladim stručnjacima koji Vam toliko nedostaju. Pitajte ih zašto odlaze, ko ili šta ih tera, zašto napuštaju svoja vekovna ognjišta koja Vi obožavate više od njih, a posle u izveštaju „Pinka“ i njima pronađite izdajničko seme u krvnoj slici, hedonizam, lenjost i komformizam.
Niste glup čovek, znate da decu pravi nada, ali ne Macura.
###
Ako napišem da ste Vašim stavovima i prostačkim najavama uvredili sve žene u Srbiji, a biće i dalje, nisam uradio ništa novo i što već ne znamo. Obećavati novčanu nagradu za prvo, drugo, treće ili četvrto dete, u situaciji kada postojeći zakoni i Vladine mere čine sve da bi uništili kupovnu moć roditelja, je u najmanju ruku ponižavajuće i bedno. Umesto što nam nudite materičnu apanažu, možda bi bilo bolje da žene željne dece ne dobijaju otkaze ili gubitak radne perspektive, odnosno da formirate prokletu sigurnu kuću za nasilnike, a ne žrtve porodičnog nasilja. Đavo će ga znati, možda je rešenje da poslove dobijaju sposobni, a ne poslušni.
Da li je ovo previše za Vaš hrišćanski, alfa-mozak lidera umiruće nacije, ili zaista mislite da će sto evra mesečno nekoga spasiti od manijakalnog šefa i muža, o kojima komšije, rodbina, škola, policija, tužilaštvo i centri za socijalni rad znaju sve ali ništa po tom pitanju ne rade.
Želite li još jednog mrtvog Aleksu i da li Vam, na koncu, iko normalan više išta veruje?
###
Razumem zašto tolerišete srednjevekovno zatucanog i mentalno ograničenog patrijarha koji vređa koga stigne, u istom ste dilu. Ipak, poredeći novorođene bebe sa novim automobilima još jednom ste me uverili da ste zao čovek, druže Predsedniče.
Vašu poganu, lažnu igru jakako prate i Vaši lokalni sub-lideri paramecijumi, oni što im glava služi za kapu, a obrazi za otirač. Vedeta svetskog kalibra u ovoj nečasnoj disciplini je i moj gradonačelnik, efendi Miloš Vučević, čije sam orgazmičko oduševljenje Vašim idejama očekivao. Ipak, advokat-koji-to-ne-želi-da-bude je uspeo da me pljune direktno u oko čak i ovako pripremljenog, neodustajanjem od ideje da roditelji dece rođene prvog januara dobiju neke pare, kao i one rođene 1. februara, na Dan grada.
Da se razumemo, ovo rade skoro svi i svi mi jednako idu tamo gde se ređe ide. Čista korupcija, nazadnjaštvo i reklamerstvo iz pakla. Nisam u stanju da pojmim monstruoznost uma koji na tako idiotski uvredljiv način pravi razlike među nama, kao jednakima.
Sve i da uspete, efendi Vučeviću, i ta će deca pobeći odavde, ako vrede i ne žele da budu u Vašem tzv. društvu.
„Vidi srećo, koliki je Mesec.“
– Divno! Jako mi prija ovo vino, znaš da sam uvek hteo da ga popijemo…
„…na Santoriniju, uveče, znam… Čekaj da ga fotografišem. Pomeri se malo levo.“
– Hajde. A da odložimo tavernu za sutra, pojeo bih te zajedno sa ovim školjkama.“
„Nemoj mili, ovuliram po rasporedu gradske vlade, oplodnja isključivo u onu tamo sredu, da vratimo rate za letovanje. Uz malo sreće, nećemo veštački indukovati trudove 1. februara.“
– Koji sam ja srećnik! Kakvo će tek to dete biti, sa takvom mamom…
„Harvard dragi, u najgorem slučaju Iton.“
ZTZ
Be First to Comment