Usvajanje tačnog kalendara nikada nije bilo kanonsko, konfesionalno, tradicionalno, a posebice nije bilo astronomsko pitanje. Nije ni božansko pitanje, niti filozofsko. Usvajanje tačnog kalendara je uvek i vazda bilo političko pitanje – kom će se zemaljskom carstvu crkva prikloniti.

Priznajem, i meni je bizarno da se hrišćanski praznik, bilo koji, masovno i paganski obeležava u vreme kada mu nije, međutim ta se anomalija ne ispravlja tačnim informacijama, jer ih već znamo, već “vertikalnim” i “vodoravnim” društvenim promenama kroz institucije Republike i Crkve.

Možda će vas to iznenaditi, ali i nereligioznim ljudima je važno da se religijski praznici slave kada su se po predanju i dogodili. Tako se poštuju sene predaka i makar neka istina koja sve nas prožima i drži na okupu kao iole funkcionalno društvo dvonožnih primata, gde se čak i međusobne razlike uvažavaju i slave za dobro svih.

Ne poznajem nijednog ateistu/kinju, a da ne voli verske praznike. Vole svoje ljude i slobodno vreme sa njima, darove, družbu, ljubav i toplinu. Jednako, ne družim se sa nereligioznim ljudima koji su iščistili svoj govor od religijskih termina. Samo zato što zmije ne govore i device ne rađaju, ne znači da moraš odbaciti deo svoje jezičke kulture i nasleđa.

Večeras i sutra, u Srbiji će biti spaljene tone automobilskih guma i barutnih punjenja. Postoje ljudi, mnogo njih, koji najradosniji verski praznik slave tako što vazduh u rođenom gradu, vazduh koji udišu njihova deca, pune kancerogenim česticama i oni su toga svesni.

Takvoj osobi argumenti ne pomažu. Ta osoba zna da čini zlo, ali veruje da je to zarad višeg dobra.

Vi možete reći da je paljenje gume u Kaliforniji strahovit i kažnjiv zločin, da je blesavo slaviti hrišćanske praznike po kalendaru rimskog imperatora i pagana, da je taj hrast pitanje našeg slovenstva, a ne Hristovog puta, možete reći najpametnije iskaze poznate čoveku i stvari se neće promeniti. On zna da je guma otrovna, ali veruje da je dobro spaliti je.

Po predanju, na Božić 25. decembra rođeno je barem šestoro božanstava o kojima su ostavljeni zapisi. Verovatno ih je i više, ali u stara su se vremena bitne stvari pisale na pergamentu i papirusu, a nebitne po glini, pa su nam slučajni i namerni požari, poplave i ratna pustošenja u amanet ostavili uglavnom informacije od manjeg značaja za nauku i društvo.

Božanstva i figure kojima se pripisuju slična svojstva, a rođeni su 25. decembra, vrlo su različiti po značaju i ulogama u matičnim kulturama. Osim datuma rođenja, Hrist, Mitra, Oziris, Horus, Adonis i tako dalje, imaju još samo jednu vezivnu nit – izmišljeni su na severnoj Zemljinoj polulopti, jer na njihov rođendan dani konačno bivaju duži, a život i svetlost obrću ciklus pobede nad mrakom i hladnoćom.

foto: John Dillon

Na južnoj Zemljinoj polulopti božanstva nisu rođena 25. decembra, jer tada njima dani bivaju sve kraći i najavljuju teže vreme za svakodnevne obaveze i goli opstanak.

Što se tačnog kalendara tiče, ni on nije nastao kao plod želje za istinom i znanjem. Papa Grgur se prosto unervozio zbog mogućnosti da mu hebrejska Pasha ne padne na Uskrs. Toliko je prosto i banalno, vrlo ljudski i nimalo sveto.

Šta nije pošlo za rukom Jezuitima, inače najvećim bubalicama među katolicima, doterao je do tančnina Srbin Milutin Milanković, na zahtev Srpske pravoslavne crkve koja je to racionalno i kanonski inicirala, a onda politički odbila.

Htedoh na ovaj lepi dan reći da Grci nisu ništa manje pravoslavni, niti su se odrekli očeva i majki, samo zato što su rešili da Božić slave kada se po predanju i desio – na dan kada Sunce golim okom vidljivo sija više na horizontu. Grčka je crkva donela političku odluku i udaljila se od uticaja centara moći koji slave praznike sa zakašnjenjem, a koje se u proseku svakih 100 godina uvećava za jedan dan.

Za oko 35,000 godina “srpski božić” pada na 25. decembar i svi ćemo ih slaviti zajedno. Doduše, pravoslavci u Srbiji sa jednom godinom zakašnjenja. Da, toliko je banalno.

Rimski papa, kada smo načeli temu, jedini je čovek sa tri radna mesta, a da nije srpski političar. Osim što je verski lider, on je državnik i diplomatski se tretira kao kralj, uzgred, jedini kralj na svetu koji se bira glasanjem. Na koncu, on je i direktor preduzeća Sveta Stolica, pa obavlja i sijaset tehničko-finansijskih poslova za mikro-državu koju vodi.

Papa nije bio u zvaničnoj poseti u samo dve većinski pravoslavne zemlje. Pogodite koje. Mala pomoć: koriste netačan verski kalendar i odbacuju Milankovićeve zaključke, ali usvajaju vaninstitucionalno rušenje legalno izabranih režima u bliskim ali suverenim državama.

Daleko da bi Srbiji sutra procvetalo kada bi taj kralj došao u našu Republiku, međutim takve posete služe da se ostatku sveta pošalje jasna poruka: mi možda nismo katolici u većini, ali jesmo Hristovi i želimo da sarađujemo sa svima i gradimo ekumenske odnose i sa onima koji nisu Hrišćani. Mi smo dobronamerni ljudi koji primaju druge i drugačije i žele da žive u miru i blagostanju sa svom božijom decom, pa makar ona imala armiju bogova u panteonu, kao što ima preko milijardu Hindusa.

Papa danas u većinski ne-katoličku zemlju najčešće dolazi kao državnik i izaslanik mira, na poziv. Ali domaćin prvo mora želeti da sarađuje sa celim svetom, posebno komšijama i onima različitim od sebe.

Jako mi je žao što verovatno neću doživeti dan kada će Srpska pravoslavna crkva preći na tačno merenje vremena. Kao i uvek po pitanjima crkve i religije, moji su razlozi bazirani isključivo na logici i potencijalnoj svetovnoj dobiti za sve, jer za nebeske benefite garancije nisu empirijski moguće.

Zašto kalendar Milutina Milankovića?

Prvo, to je istina. Drugo, imali smo gadne verske ratove čije posledice nisu izlečene. Treće, mi nemamo ekonomsku moć toliko da praznujemo. Četvrto, tragično nam je neophodno prosvećenje i obrazovanje. Peto, paganstva se ne smemo stideti, već slaviti svoju daleku prošlost pre hrišćanstva. Šesto, nije fer da Milankovićevo ime krasi svemirske toponime, a da ga ovde odbacuju. Postoji gomila razloga, i onaj nulti.

Da ne budemo sektaška ispostava Kremlja, jer na to se sve svodi i to su Grci odbacili, a da za jotu nisu manji pravoslavci negoli mi.

Štaviše, mogu ponuditi argumente da su veći pravoslavci od nas, na osnovu svega što sam video u toj zemlji, u više navrata.

Želim nam srećno i toplo Badnje veče prepuno ljubavi, poverenja i praštanja. Za mir i tišinu je trenutno kasno, ili rano, kako se uzme. Netačan je kalendar, pa je teže odrediti.

ZTZ