Kraj godine dobra je prilika da se podsetimo događaja koji su je obeležili. Sada to činimo iz novinarskog ugla, kombinovanim intervjuom sa kolegama i koleginicama Slobodanom Georgievim (BIRN), Vesnom Radojević (KRIK), Stefanom Janjićem (Fake News Tragač) i Sanjom Kljajić (Dojče Vele). Ovako su oni videli 2018.

Koja je bila najvažnija vest u Srbiji 2018?

Georgiev: Ubistvo Olivera Ivanovića jer je pokazalo krajnje konsekvence ovakvog načina upravljanja Srbijom. Oni koji se suprotstave mogu i glavu da izgube i ne pomaže tui priča da je to bilo na Kosovu jer nas je ova vlast uverila da u potpunosti kontroliše sever Kosova.

Radojević: Još uvek nerešeno ubistvo Olivera Ivanovića je jedna od najvažnijih vesti ove godine. Na tlu Evrope istraga već godinu dana nije došla do ubica, a vlasti u Beogradu čvrsto su stali u odbranu kontroverznog biznismena Milana Radoičića, koji je izbegao hapšenje zbog sumnji da je umešan u ubistvo. Utisak mi je i da Evropa potpuno ignoriše ovaj događaj.

Janjić: Iako je bilo i krupnijih vesti, ukoliko bi trebalo da odaberem jednu koja bi ilustrovala 2018. godinu, bilo bi to angažovanje Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, nakon što je u istoj školi raskinut ugovor sa nekoliko žena koje su za taj posao – za razliku od poslanika SNS-a – zaista bile kvalifikovane. To je najprecizniji pokazatelj bahatosti kojoj nije dovoljno čak ni kada prigrabi sve.

Kljajić: Ubistvo Olivera Ivanovića. Tog dana sam bila ubeđena da je to prelomni momenat u društvu, posle kog više ništa neće biti isto. Nažalost, ispostavilo se da smo dovoljno anestezirani da je čak i to bila vest od nedelju dana.  

Ko je ličnost godine 2018?

Georgiev: Gledano iz ugla posla kojim se bavim to su oni ljudi nevidljivi iz državnog aparata koji uprkos svemu, strahu naročito, pristaju da pomognu novinarima, a tako i javnosti da sazna o nepočinstvima i korupciji vlasti. Ti ljudi su pravi heroji.

Radojević: Po meni je ličnost ove kao i svih prethodnih godina običan građanin. Preživeti u ovoj zemlji, sa mizernim platama koje su se za deset godina pomerile naviše za svega 20, 30 evra je zaista poduhvat.

Janjić: Rodoljub Šabić. U okvirima u kojima razumem smisleno rodoljublje, gospodinu Šabiću savršeno pristaje ime koje je po rođenju dobio.

Kljajić: Rodoljub Šabić. No, toga ćemo verovatno postati svesni tek u godinama koje dolaze.

Šta je bila najveća pretnja po građane i građanke Srbije?

Georgiev: Slabljenje institucija i gubitak nade da će nešto da se promeni. Prvo će dovesti do teškog života za one koji ostanu u Srbiji, a drugo će naterati ljude da masovno odlaze iz Srbije.

Radojević: Potpuno odsustvo empatije i razumevanja političkih elita za potrebe građana i institucija.

Janjić: Sila – Nepravda – Samovolja.

Kljajić: Nesumnjivo država u kojoj žive. Da se odmaknemo od visoke politike, građani i građanke Srbije ne znaju da je zdravstveni sistem koji papreno plaćaju potpuno demoliran, jer je sa dodatnim privatnim zdravstvenim osiguranjem omogućeno da onaj ko može da plati, može i da ide preko reda. U državi u kojoj stotine imena vise na listama čekanja po zdravstvenim ustanovama, ima li veće pretnje po vlastiti život?

Najveća politička laž 2018?

Georgiev: Da je Srbija demokratska država.

Radojević: Najveća politička laž je ona koju izgovaraju vladajuće elite, a to je da su izbori u Srbiji slobodni.

Janjić: Izdvojio bih grupu laži iz kosovskog ciklusa, koju je nemoguće do kraja rastumačiti, budući da je bila plasirana gotovo šifrovanim jezikom. Prvo je rečeno da postoji nekakav plan. Kakav plan? Građani dobro znaju o kom planu je reč. I šta se onda desilo? Građani su taj plan odbacili. A kako su to građani učinili? Kada je održan referendum, kako je ispitano javno mnjenje? Ne treba referendum, to se oseti. Dakle, građani su se o nepostojećem planu izjasnili na nepostojećem referendumu? Pustite vi to, građani znaju da ćemo se boriti da ne izgubimo ono što ne smemo da izgubimo, tj. da izgubimo samo ono što moramo da izgubimo, kako ne bismo izgubili sve, i kako oni ne bi dobili sve za šta smo izgubili nadu da ne može biti izgubljeno.

Kljajić: Da u Americi svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora. Ne zbog laži same, naslušali smo se daleko ozbiljnijih, već zbog sjajne finte koja je potpuno skrenula pažnju sa činjenice da na gradilištima u Srbiji radnici zaista ginu.

Najveća ekonomska laž 2018?

Georgiv: Da je Srbija dominantna u regionu po rastu.

Radojević: Najveća ekonomska laž je najverovatnije tvrdnja čelnika Telekoma, ali i vlasti da je kupovina Kopernikusa dobra poslovna odluka za našeg državnog operatera. 195 miliona evra je maltene izneto na Kipar pred našim očima i za vrlo sličnu sumu kasnije kupljene dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Zapravo, građani su državnim parama kupili dve televizije za vladajuću, Srpsku naprednu stranku.

Janjić: Nekim lažima je potrebno više vremena da se rastoče i prikažu u svoj svojoj bedi. Kod nekih se taj proces završi u instant roku, kao u slučaju aneksije niškog aerodroma. Od obećanja o velikim ulaganjima i novom sjaju, do nedvosmislenih znakova propadanja prošlo je samo nekoliko meseci.

Kljajić: Statistika je varljiva rabota. Laž koja ima kontinuitet je statistika zaposlenosti i nezaposlenosti. Predsednik Srbije tvrdi da je ponovo postavio rekorde u ssavremenoj istoriji, a istina je da je takozvana „siva zona“, odnosno neformalna zaposlenost, odličn alatka za kreiranje slike o držvi ekonoskom tigru, iz koje izgleda samo nezahvalnici beže.

Gde ste sve, baveći se svojim poslom, uočili tolerisanje kriminala?

Georgiev: Kriminal i korupcija su pod ovim režimom dobili političko odelo, tako da je pitanje gde toga nema.

Radojević: Nažalost, mislim da ne postoji oblast u Srbiji u kojoj ne može da se uoči tolerisanje kriminala. Pravosuđe tu svakako ima primat.

Janjić: Na portalu Fake News Tragač bavimo se razotkrivanjem sitnijih formi beščašća, zabluda, šibicarskih trikova… Zaokupljen sitnicama i manipulativnom drangulijom, često izuzmem iz vida krupnije pojave i uočim ih tek kada se odraze na mikronivou. U tom pogledu, kriminalna kupovina Prve i O2 državnim novcem sigurno će nam obezbediti mnogo materijala za istraživanje u 2019. godini.

Kljajić: Neuralgične tačke su sever Kosova i lokalni izbori, ali gde god zagrebete u ovoj državi, nailazite na kriminal manjih ili većih razmera – od prevarenih radnika Goše, preko takozvanih vojnih beskućnika koji spavaju po budžacima dok dočekaju da se sve garniture skuće, do javnog medijskog servisa koji – eto tako – može da posluje van svih zakonskih okvira.

Ko je upravljao severom Kosova u 2018, političari ili kriminalci, i da li smo njihovi taoci?

Georgiev: Vučić upravlja severom Kosova uz pomoć Veselinovića i Radoičića.

Radojević: Prema svedočenjima onih koji žive na severu Kosova, vlast u tom delu već godinama imaju neformalne grupe čiji je predvodnik bio Milan Radoičić. Ne mislim da smo mi njihovi taoci koliko su zaista ugroženi oni koji žive na severu Kosvoa. A o kojima nažalost malo znamo.

Janjić: Severom Kosova upravljaju dva suprotstavljena nacionalizma, koja za izvršioce imaju i političare i kriminalce i običan svet. Postavka je takva da se ledi krv u žilama – s jedne strane Vučić, Vulin, Đurić i Radoičić, a sa druge ratni zločinci Tači i Haradinaj.

Kljajić: Severom Kosova upravljaju kriminalci, a njihovi najveći taoci su upravo građani koji tamo žive. U Pomoravlju se, kažu, više plaše „onih sa severa“, nego albanskih komšija. Pametnome dosta.

Mogu li novinarske licence urediti našu profesiju i ko bi ih dodeljivao i oduzimao?

Georgiev: Ne. Bolji rad onih koji veruju da su novinari može.

Radojević: Kada bi postojalo licenciranje novinara u Srbiji, bojim se da bi jedini novinari bili Dragan Vučićević i drugi vlastoljupci. Odnosno, oni kojima je draže izveštavanje u interesu partija, a ne građana.

Janjić: Ukoliko bi licence bile uvedene, plašim se da bi ih dodeljivali oni koji ih ni sami ne zaslužuju. Videli smo kako je prošao ne toliko različit eksperiment, zasnovan na ideji da novac na konkursima za finansiranje medija ne mogu da dobiju oni aplikanti za koje je Savet za štampu utvrdio da su višestruko kršili Kodeks novinara Srbije. Od čitave ideje ostao je samo eho slavljeničkog smeha Dragana Vučićevića.

Kljajić: Ne. U Srbiji postoji Novinarski kodeks i nikakve licence nisu potrebne da bismo rekli ko je novinar, a ko nenovinar. Vreme je samo da prestanemo da se nećkamo, jer se ni država, ni nenovinari, ni oni koji se za licence zalažu, neće nećkati da nam zapuše usta.

Najčešće pominjana građanska iluzija u vezi sa EU, SAD i Rusijom u 2018?

Georgiev: EU budućnost. SAD demokratija. Rusija prijatelj.

Radojević: Neke od pogrešnih percepcija o ovim silama su svakako posledica pisanja provladinih medija i diskurs koji održava vladajući režim. Njima odgovara da šalju poruke po kojima se priklanjaju Rusiji, kao vojnoj sili koja će uvek biti spremna da nas brani. Isto tako im odgovara da za neprijatelje proglašavaju gotovo sve susedne zemlje, uz napomenu da će nas SAD i EU naterati da priznamo Kosovo.

Janjić: O EU – da će se zainteresovati za kriminalne aktivnosti vlasti u Srbiji. O SAD – da je promenila stav prema Kosovu. O Rusiji – da je zanimaju problemi Srbije i da je voljna da pomogne.

Kljajić: Svet se može tri puta naopačke okrenuti, a mi se nećemo maći dalje od starih kafanskih konstanti.

Komentar u vezi sa protestom građana i opozicije u Beogradu i koja su njegova moguća ishodišta?

Georgiev: Tek se zahuktava. Ako bude političkih zateva možda se dogode i neke promene.

Radojević: Neverovatno je da toliko veliki broj građana izlazi na ulice tražeći slobodne i fer izbore, rešavanje ubistva Olivera Ivanovića, oslobađanje medija. Ljude na ulice ne izvode šefovi internet tima, nisu članovi partija i to dosta zabrinjava vlasti. Međutim, proteste će najverovatnije prekinuti izbori, jer je održavanje izbora na svake dve godine već pozata šema po kojoj se SNS održava na vlasti. Na tim izborima, sa polovinom birača koji ne izlaze na izbore, opet je osigurana pobeda stranke Aleksandra Vučića.

Janjić: Najdublje me deprimira sećanje na sve neosnovane optimizme iz skore prošlosti, na svako „počelo je“ za koje se ispsostavilo da nije. Nakon poraza liste Ne davimo Beograd na beogradskim izborima i nekakvog suludog slavlja zbog osvojenih 3,5% tvitnuo sam stih Sinana Gudževića – „pun mi je kurac prečki i moralnih pobeda“. Plašim se, dakle, bilo kakvih optimističnih prognoza, jer će mi Fejsbuk u tom slučaju zagorčati početak 2020. godine, kada me za tačno 365 dana podseti na godišnjicu ovog intervjua.

Kljajić: Naučili smo da šetamo, sad je vreme da naučimo da protestujemo.

ZTZ