Pre mesec i po američki politički komičar Bil Mar je u rođenoj emisiji Real Time, na rođenom HBO kanalu, vickasto opisujući sebe kazao „N word“ i pokajao se debelo. U tom deliću sekunde mu je reč nigger delovala prihvatljivo. Razgovarajući jedan na jedan sa senatorom iz Nebraske Benom Sesom, republikancem, koji ga je u šali, kao političkog protivnika pozvao u svoju državu preko koje se uglavnom preleće avionom (flyover states, prim. aut) da radi malo u polju i oseti pravi šmek Nebraske, holivudski Mar je doslovce i kroz smeh odgovorio: „Radim u polju?! Senatore, ja sam kućna crnčuga.“ I tu je prslo. Mar (61) je, naime, belac, od rimokatoličkog oca i jevrejske majke.

Bill Maher is not a field nigger, he is a house nigger.

„Still nigga“ – Jay Z

Da bi stavili priču u pravi kontekst moramo znati da je Bil Mar za prosečne Amerikance ravan Karlu Marksu. Otvoreni socijalista, libertarijanac, ateista i rekreativni uživalac marihuane koji je tokom duže od dva desetleća karijere za afroameričku zajednicu uradio dosta. Gotovo da ne postoji relevantan borac za crnu stvar u Americi s kojim nije afirmativno razgovarao, forsirao je Black lives matter pokret i da se ne zezamo – dao je Baraku Obami milion dolara u kampanji za prvi predsednički mandat.

Zanimljivo je da mu je Obama došao u goste tek u ostavci, jer se za mandata opravdano bojao političke reakcije ne malog broja glasača koji bi olako smatrali da u tom scenariju crnac predsednik gostuje kod svog drugara i mecene komuniste, narkomana i antihrista.

Kivan jer ga predsednik ignoriše, a posećuje voditelje i komičare sa desnog, konzervativnog & hrišćanskog političkog spektra, Bil je kazao: „Obama se ponaša kao da sam mu pozajmio milion dolara, a ne poklonio.“

Onda je za vakta mizoginog rasiste i Budale Opšte Namene Donalda Trampa nepromišljeno rekao da je house nigger i malo je falilo da ostane bez posla na HBO mreži. Umesto toga, zvao je crne prijatelje da ga kritikuju u svom šou programu zbog narečene gluposti i muzičar Ajs Kjub je bio najotvoreniji, rekavši da je znao da će kada-tada, kao i svaki belac koji misli da kapira crnce, zajebati stvar.

Eto, i NIN je zajebao stvar. A kapira.

Poredim beogradski nedeljnik i Bila zato što će porodice žrtava Holokausta, siguran sam, reći NIN-u manje više istu stvar kao i američki crnci Bilu: znamo da si u biti okej, znamo da si gađao drugu metu ali nemoj se igrati tuđom patnjom. To će uvek boleti i zločin nije smešan. Obezvređuješ živote čija smrt bez poštovanja nepoređenja ne znači ništa. E sad, gde je NIN u ovom kontekstu robovske Srbije, nakon što se promptno izvinio zbog naslovne strane sa zloglasnim „Rad oslobađa“, i gde je Srbija sa urnisanim i usranim radnicima u svemu tome?

Urednik NIN-a Milan Ćulibrk mi je bio šef u beogradskom dopisništvu „Dnevnika“ dok smo tamo pisali i znam ga dobro. Odličan novinar i jednako dobar čovek, potpisujem da nema zlu kost u sebi, ako ima – onda je još bolji glumac. Redak šef koji je umeo da kuva kafu podređenima iz gušta i uvek bio spreman da pokloni pažnju i strpljenje lošijima od sebe. Hteo sam ovim povodom da ga nazovem ali sam odustao. Želim da napišem tekst bez podteksta jer verujem da su ljudi upravo onakvi kakvim se izdaju. Čak i kada zajebu stvar.

Ovo naravno nije advokatski uradak za NIN, niti za Bila Mara. Više je podsetnik zgroženima da je „Politika“, sa dva (ispravka: tri) falsifikovana teksta koji su se gadno ogrešili o žrtve porodičnog nasilja i uopšte ženski rod, zglajzala pedeset puta više nego NIN. Nemojte se pretvarati, i vi znate šta je uredništvo NIN-a htelo da uradi ovakvom naslovnicom, nespretno i dramatično po ceni dobrog ukusa, ali šta je „Politika“ mislila i radila sa dva teksta nepostojećih autora slične ruke – to je druga dimenzija pogrešnog. Čak i u vremenu alternativnih činjenica ovo sebi ozbiljan list sa armijom zaposlenih ne sme da dozvoli i esnafske reakcije nisu dovoljno žustre.

NIN je preterao. Mar je preterao. „Politika“ nije. Ona se zaglibila, šlajfuje u govnima i prska one sa jeftinijim ulaznicama.

Vi možete misliti da je sve to slučajno ali tvrdim vam da nije. Primerice, Goran Kozić je 2017. volšebno postao novi-stari kolumnista najvremešnijeg lista na Balkanu. Ko se ne seća, Kozićevo ime je devedesetih bilo simbol najgoreg treša i najnižih pobuda, pa dok smo mi izjednačavali partizane i četnike, lopove i privrednike, ispostavilo se da smo u isti koš strpali Kozića i štajaznam, pokojnog Stojana Cerovića, kome dijabolik poput Kozića bukvalno ne može da prismrdi. Da, dobro ste pročitali, kada je Cerović prdeo, gas iz njegove guzice je vredeo više od Kozićevih tekstova koji danas izlaze ponovo i plene međ’ bednicima, kao i Onda.

I sad, kao, gužva u 16 zato što se „Politika“ bruka po celom terenu, prepušta igru protivniku i igra sa 13 igrača, za publiku, a NIN-u ćemo sve po spisku jer je bez celog mozga pustio jednu planski provokativnu i pogrešnu naslovnu, uz dobar tekst. Da li narodu Srbije izvinjenje uopšte išta znači, ili se Boris Tadić toliko izizvinjavao na televizoru da je svima preselo.

Da li je “izvini” jednako kada to kažu NIN i Qrir? Da, ali u qrcu.

I ko se prvi javio na NIN-ovu adresu? Ko je trčao da zucne pokoju o NIN-ovoj sramoti i beščašću? Bojim se isti oni koji su tužili NIN zbog fantoma iz Savamale, a kada Željko M, Di-Džej V, pa i faking „Politika“ prosipaju fekalije topovima po raji, onda je stanje redovno i nijednom homo politikusu ništa ne smrdi. Onaj govnar Martinović, pa Maja Gojković, oni nešto smeju da kritikuju i smatraju?! Prokleti baštinari tuge i poštovanja žrtvama Holokausta, nakon što su četnike i fašiste prebacili prvo s margine u Parlament, a onda i u Aleju velikana.

Pa jebeni šalom i mazel tov!

Svi smo znali šta je NIN hteo da kaže, baš kao i brzopleti Bil Mar. U nedostatku bolje, evo NIN-u naslovna gratis, ljubaznošću stok fotografije.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.