Svakog avgusta, Naša Nacija sama sebe ubeđuje da je sposobna da oprosti i nikada ne zaboravi. Bez i najmanje mogućnosti odstupanja, to nam govorima i naslovnim stranama poručuju osobe i mediji sa etiketom nacionalno proverenih delatnika. Međutim u istoj stvarnosti, sve čemu uporni korisnici ljudskih čula svedoče  je Nacija koja ne propušta priliku da iskaže pamćenje baštenske gliste i onu nesklonost praštanju svojstvenu sitnim kriminalcima i šibicarima.

Nacija čiji su dželati ponovo kraljevi, a ničim izazvani susedi krvnici po liniji usuda, bez imalo ironije ili sramote sama sebi govori da ima dobro pamćenje i rado prašta. Pijani otac nasilnik hvali pred familijom histeričnog sina u transu razmaženosti, tako to izgleda.  

Javno reći da nemamo kolektivno sećanje i društvene kvalitete neophodne za oprost tuđeg greha, dakle izgovoriti istinu, u Srbiji se i dalje tumači kao jeres. U lovu na glave markiranih izdajnika najviše se ističu četiri grupe ljudi. To su, po stepenu izlivene mržnje i gluposti, dželati-kraljevi, njihovi direktni materijalni saučesnici, medijski podstanari iz gospodarevog mekog dela srca i na kraju njihove neposredne žrtve – otrovom zavedeni građani i građanke Republike.     

Da li se sećamo video spota „Mi smo nacija inovacija“?

U pitanju je godinu i po dana star pokušaj vlade Srbije da osokoli svoju mladost u nakani da se ovde razmnožava, plaća porez i ostavi kosti. Tako otprilike naša Republika tretira podanike, kao servis za biološke potrebe jednog birokratskog aparata i gomile ljudskih tela. Rodi, plati, umri. Osobama slabijih stomaka ne preporučuje se gledanje ovog video uratka i on se koliko sada vratio u žižu javnosti igrom jednog smrtnog slučaja. Nije ni važno čijeg.

U tom se grobu mašte i umeća zvanom „video spot“ izgovara rečenica „Aleja velikana je naša destinacija“ i to je apsolutno tačno, mada u kontekstu suprotnom od namere autora. Smisao života u Naciji 2020. je da te vladari-dželati jednom proizvedu u mošti i pretvore tvoj ljudski leš u mramorni oltar nekritičkog obožavanja. Takva metamorfoza, od objektivno grešnog čoveka do upitno svetog mermera, je daleko jednostavnija nego što na prvi poged deluje i sve što traži od pokojnika/ce je da za života bude deo kriminalnog projekta nekadašnjeg dželata, a sadašnjeg kralja i arhisveštenika.

Kriminal ovde nije obavezno privredni i pipke zla je proširio na svaku oblast ljudskog postojanja, od intelektualne refleksije, preko društvene mobilizacije do konkretnih dela i nacionalno osvešćenog stvaralaštva. Utoliko je omerta Aleje velikana privlačnija i moćnija od slogana „naše dece“, budući da potonji, za razliku od mrtvih, mogu pružili otpor ili pobeći od opasnosti da ih se za vjek i vjekov učini saradnicima i simbolima kolosalne propasti.

Kada se mramor bude zagrejao i ohladio desetak puta, mi ćemo spremno zaboraviti šta se zapravo dogodilo, na šta je ličila predistorija veličanstvene smrti na oltaru otadžbine i nastavićemo da proizvodimo nove mošti od ovsenih pahuljica. Njihova neizrečena ali podrazumevana uloga, tačnije funkcija, biće da nikome ništa ne oprostimo i da se prema sebi ophodimo kao svecima darodavcima.      

Osobe koja zbilja pamte i spremne su na oprost znaju da naša Nacija pati od fetiša smrti, umiranja te davanja prednosti mrtvim vladarima spram nerođene dece. Pravo je čudo da se ljutimo kada tuđini prisvajaju ajvar, jedno izrazito regionalno jelo, a ne trudimo se da patentom zaštitimo nešto posve autentično srpsko – retrovizor. Još je veći mirakul to da je nova stanarka Aleje velikana ne jednom doživljena kao heroina ženskog roda i feminizma, a da su je u hladni mramor obožavanja pretvorile najnazadnije sile patrijarhata, inače glavnog koautora smrti Naše Nacije i porno-režisera fetiš filma u kom nevoljno glumimo.

Takav će biti i veličanstveni spomenik u Beogradu. Monumentalan, mitomanski, grandiozan, mačo i preteći. Jalovo mošničarenje iz mokrog sna prosečnog domaćeg patrijarhalca. Dok ljulja dete u kolevci, on već zamišlja kako će izgedati mrtvo, u Aleji velikana.

ZTZ   

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.