Od osmog marta prošlo je tri dana. Osim nekoliko mudrih komentara na različitim sajtovima, nije primećen niti jedan medijski eksponiran poziv da se taj dan, Međunarodni dan žena, obeleži borbeno i radno. Čuli smo lepe reči koje u praksi ništa ne znače i videli smo cveće i čokolade.

Borbeni karakter osmog marta je bio i ostao njegovo glavno pogonsko gorivo, a znaci pažnje i pokloni ženama su u najboljim slučajevima tek debelo sporedna stvar. U najgorim, svesno ili ne, služe za diverziju i pacifikaciju, skretanje pažnje i zamajavanje da bi stvari ostale nepromenjene.

Zato reč „borba“ ne sme da se koristi sa vrha režima koji više ni ne krije ambicije ka nazadnoj restauraciji društva i političke arene. Borba znači promenu, sazrevanje, sagledavanje, odgovornost, rizik, žtve, akciju, trud i pamet, a u sadašnjem narativu Zlatnog doba Srbije to su remetilčki faktori.

Nepristajanje da se osmi mart tumači i sprovede kao borbeni praznik demonstrirano je odmah nakon ukeceljenja beogradskih spomenika znamenitim muškarcima. Ta se akcija nekome može dopasti, nekome ne, ali ni u jednoj sekundi nije bilo sporno da je legalna i legitimna. Ona je manifestacija nepristajanja i konkretne akcije sa jakim ženskim prefiksom, u situaciji kada je nedvosmisleno i bezbroj puta dokazano da je biti žena u Srbiji manje isplativo i više opasno nego biti muškarac. Ovo su proverljive činjenice nepodložne diskusiji.

Osobe koje su javno osudile ovu akciju koristile su isključivo emotivne i semantičke argumente. Insistiranje na tome da su ljudska i verska osećanja važnija od ljudskih života znak je društvene i političke nedozrelosti. Insistiranje na semantici je prosto trolovanje. Da li bi Nikola Tesla postao Nikola Tesla da se zvao Nikolina Tesla? Verovatno ne.

Seksualni predator iz Brusa je srećom po njega muškarac i lokalni multipartijski baron. Ophrvan nagonima koje ne može da kontroliše Mariji Lukić je poslao 15.000 odvratnih sms poruka. Računao sam, toliko poruka sam otprilike ukupno poslao za 19 godina koliko koristim mobilni telefon. Da je Srbija zemlja u kojoj vladaju institucije i zakoni a ne stranke, lider iz Brusa, preletač i perjanica SNS bio bi policijski saslušan nakon poruke broj pet, a ne 15.000.

I dalje je nejasna sudbina najboljeg pretplatnika mobilne telefonije u Srbiji mada je predsednik te zemlje odlučio da ga označi kao medijum za napade usmerene ka njemu. I to je očekivano, predsednik je principijelan čovek koji suprugama dopušta izlazak u grad kada „proceni da je to prikladno“. Posle skandala sa Marijom Lukić, nema nikakve sumnje da srpski vožd zbilja veruje da se Sunce okreće oko njega.

Očekivano je i to da se sveštenici Srpske pravoslavne crkve postave po liniji verovanja i službe umesto znanja. To čine ne samo kao muškarci koji su odlučili da nemaju brak, vezu i decu, a da o tim pitanjim očekuju uvažavanje i kontrolu svih, bili vernici ili ne, već i kao svetovni tumači politike religije koju predstavljaju i koja je, po svim relevantnim merilima, ekskluzivno muška i empirijski nedokaziva ideja.

Ministarka Mihajlović, čije su prinadležnosti “hardverske”, “softverske” ali i “ženske”, odlučila je da ovim povodom pojede tortu i da joj ostane cela torta. Propustila je penal da poentira notornom činjenicem da pitanje ženskih prava nije ništa drugo do samo jezgro ljudskih prava uopšte, kako ih tumači moderna nauka. Željom da istovremeno ugodi bogom danom sopstvu, šefu i mantijama bez čije se podrške teško dolazi do vlasti u relativno nazadnoj, patrijarhalnoj i funkcionalno nepismenoj zemlji, stvorila je dojam da jedan od dva pola nije ljudski. Ovakav stav ide na ruku samo onim osobama i organizacijama kojima je sasvim prihvatljivo da se po pitanju “ženskih prava” delimo na žene i ostale, kada je istina sasvim suprotna.   

Ukeceljenje spomenika podelilo je javnost na dve škole, kao što se i vrh SNS ustrojio na muškarce koji smatraju da je u redu to što radi vizionar iz Brusa, i žene. Za raskol mišljenja javnosti ne postoji zvanična statistika ali zdravo je pretpostaviti da je u pitanju češće neznanje nego loša namera, odnosno da manjak znanja stvara nemoral. U takvoj situaciji nije iznenađenje što se tekovine osmog marta ne tumače kao prevashodno borbene, već svečarske, te da se ne prihvata da je jedan od ciljeva te borbe institucionalno uništenje neznanja. U ovoj borbi, kao i u svakom drugom mirnodopskom ili ratnom sukobu, insisiranje na polnoj strukturi učesnika je oruđe neprijatelja.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.