Pesnici. Krivokletnici i saučesnici. Ako želite savršen zločin potreban vam je pesnik. Oni su tvorci lepih laži sakrivenih iza zida istine. Ne možete čoveka obdariti nezamislivim bez odlične pesme. Dobra pesma ljude pretvori u ogromno makovo zrno i u tom se dvojstvu biće oseti sposobnim za nezamislive krajnje domete. Pesma vas ili preporodi, ili ubije, jer veličanstvena prevara je njen sastavni deo. Njoj se divimo otvorenih usta i šapućemo u njenom prisustvu. Pesma ne trpi zbilju po recepturi ljudi i pretvara se da je stvara. Nemoguće ljubavi i genocidi traže vrhunske bardove.

Likvidacije bez imena, ali sa dušom

Žao mi je što ne postoji pakao u kom bi Ratko Mladić i njegove crne kolege svih boja proveli večnost ispunjenu istom patnjom koju su sejali dok su bili živi. Tako ožalošćenog me je dočekala njegova prvostepena presuda doživotne kazne zatvora, zbog čega sam prvo bio ravnodušan, a posle se jako uplašio zato što sam zaličio na srpskog predsednika. Ni mene presuda nije iznenadila, i ja mislim da se moramo okrenuti budućnosti, a to što će presuda rodbinama i prijateljima žrtava doneti bukvalno zrno utehe je u stvarnosti nevažno. Predsednik i ja to dobro znamo, obojica nismo pesnici, samo nas je iz različitih razloga sramota da o toj neutešnosti javno govorimo. Presuda nas neće pomiriti, kao što to nisu učinila kurtoazna izvinjenja ispražnjena svake iskrenosti i smisla.

Rat i dalje traje samo se vodi mirnodopskim oružjem.

Predsednikov večiti stranački kolega i premijer tzv. Vojvodine Mirović Jebalo Ga Ime je dobio nagradu za najbolju nenagrađenu knjigu u poslednjih pet decenija. On je, kako bih vam napisao, pesnik. Sve ovo vreme mislio sam da je I.M. kadar za ama svaku poganost, primitivizam i krađu, pa čak i da mi ogadi rođene inicijale, ali da je sposoban da dodirne i pokrene čovečiju dušu – to nikada. Ovo naravno pod pretpostavkom da je čovek živ; za duše mrtvih ljudi on, Mladić, Radovan Karadžić, bivši lučonoša Vojislav Šešelj i aktuelni Aleksandar Vučić su višestruki laureati pesništva smrti.

I svaki je imao izlete

Neki su se banatski opskuranti u svoj ozbiljnosti dosetili da jebenoimenovanog udostoje anusoidno izrudarenim priznanjem zato što je, ne zajebavam vas, Mirović Jebalo Ga Ime između ostalog i: „…misleće biće koje grmi na sav glas o svojim i našim porazima, o lepotama koje nam uvek izmiču, o neshvatljivoj potrebi čoveka da poboden u stih ne dozvoli da se zakorovi pa da mu i izdanci budu parlog na pustoj zemlji”.

Priznajem da sam u prvom naletu emocija pomislio da je to – to. Pun krug apsurda, nulta tačka Letećeg cirkusa Montija Pajtona i polazište od kojeg se u pretendovanoj stvarnosti ne može dublje potonuti, ali sam se prevario. To što je I.M, koji nisam ja, nagrađena žrtva emotivnih i duhovnih potresa u svetu nesklonom poeziji pokazatelj je da je tek sada, nakon ozvaničenja njegove pesničke traume, možemo očekivati apsolutan vlastodržački upliv besmisla i bezočnosti u naše svakodnevne živote. Počelo je.

Savršen zločin zahteva jednaku pesmu.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.