foto: juicyecumenism.com
Skeč ide ovako,
Bog sazna da srpski premijer namerava da raspiše druge prevremene izbore u nizu.
Milostiva kakva jeste, nije se naljutila već je odlučila da ga poseti tokom spavanja i odvrati od te ideje. Bog, naime, poštuje Ustav i zakon.
Što se Srbije tiče, Ona smatra da je njoj baš onako kako i zaslužuje. Mi verujemo u Nju, a Ona u teoriju samopomoći.
Zašto je Bog žensko? Izvinite, a zašto je neokajani ratni zločinac premijer?
###
Nakon što je odagnao prvobitan šok i nevericu, premijer je stavio naočare, lažno uveren da će izgledati pametnije i lagati bolje. Posle je shvatio grešku ali se nije pokajao.
Bog ga je prvo pitala: zašto? Bila je uverena da narod mora dobiti valjan razlog za
raspisivanje vanrednih parlamentrnih izbora, ako za to već ne postoje zakonske pretpostavke. Htela je da ga to pita i prvi put, kada je postao PM umesto PPV-a.
Premijer namerno nije pitao Boga zašto je trenutno Kineskinja, postiđen činjenicom da na Nebesima demokratija funkcioniše bolje nego u Srbiji.
###
“Raspisaću izbore zato što je jeftinije da budu održani zajedno sa pokrajinskim i lokalnim”, ispalio je kao iz topa premijer, pa se ujeo za usnu kada je čuo šta je rekao.
Brzo se ispravio dodavši: “Ministri ne rade dobro svoj posao, sapliću se međusobno i vode rat preko odabranih medija”, rekao je prilično samouvereno, manirom gosta u restoranu koji tačno zna šta mu se jede.
-Oprosti, ali ti si ih birao, smireno je izustila ocenjujući njegov ukus pri odabiru mobiljara za spavaću sobu. Ništa posebno.
“Pa, to možda tebi tako izgleda, ali u stvarnosti nije tako. Volja naroda je ta koja će raščistiti stvari…”, krenuo je smotano, da bi ga Bog nežno prekinula u pola rečenice:
-Dušo, narod ne glasa za kabinet. Ako ćemo pošteno, ne gledaju ni drugog na izbornoj listi. Uostalom, zar već nisi menjao ministre lakoćom prolećnog povetarca?
“To tako tebi izgleda, s visine, a ovde, iz žablje perspektive, izborima se rešavaju unutarstranačka pitanja i formira tim spreman za reforme, podizanje životnog standarda, socijalnu pravdu, evropske integracije i rešavanje kosovskog pitanja”, rafalno je ispucao premijer, solidno uveren u tačnost iznetih tvrdnji.
Bog se blagonaklono smeškala i podsetila ga da je istu stvar rekao kada je formirao i ovaj tim, za koji sada tvrdi da ne radi dobro. Htela je da ga upozori da je osvojio apsolutnu vlast na prošlim izborima i da su mu ruke odrešene, ali je radije čekala da sam upadne u tu zamku.
“Vidiš…”, nastavio je premijer, “…ti sigurno znaš da većinu vremena provodim fiksiran na rejting stranke, a ne konkretne poteze. Mislim, gledaš to Odgore, zar ne? (Ova klima glavom) Elem, dođe tako trenutak kada osetiš da je pravo vreme da oročiš vlast na još jedan mandat, dopotkožiš se i tako…dokle ide – ide. A narod ionako vidi da mu je bolje, uostalom, pitaj Tadića, zar mi nije baš on najviše pomogao da postanem to što jesam.”
-Izvini, ali ovde moram da te prekinem. Kako, bre, bolje?! Pa jel’ ti pratiš cene i zarade? Nezaposlene i mrtve? I kako te nije sramota da pričaš o povećanju plata i penzija, valjda se kaže “vratićemo plate i penzije na nivo pre smanjenja…
“A, ne! Dozvoli da ti pokažem indekse i kretanja, fluktacije i devalvacije, pite i tabele, na papiru je sve jasno, živimo bolje”, trtljao je premijer dok se Bog hvatala za glavu.
-Čekaj, stani. Slažem se da si ovo sa Srebrenicom odigrao đavolski, moja islamska kolegenica je impresionirana putem koji si prešao od Ratka Mladića dovde,. Hell, čak sam tolerisala Luciferovu ideju da se kriješ iza neustavnog zanimanja PPV-a samo da bi ispao veći gazda od debelog Ivice, premijera, ali jednom za svagda – raja živi lošije i tačka, rekla je netipično jarosno i u poslednjem trenutku se predomislila da ga pita gde su Dominik Stros-Kan i onaj mali Krstić.
“Nije tačno.”
-Kako nije?! Reforme ne postoje, nema pomaka ni na jednom polju.
“Nije tačno, Neša hapsi kriminalce.”
-Bez presuda. Odabrane. Preko medija.
“Nije tačno. Takođe, nema više partijskog zapošljavanja.”
-Ako ti kažeš…
“Fajgelj Ti se umilostivio i Tvoja reč vodi novosadsku kulturu.”
-Zašto si ubeđen da mi se to dopada?”
“Kako da ti se ne dopadne?! Ko još ne voli kada mu nekritički titraju i uvlače se u anus?!”
-Pa, evo Ja ne volim.
“Bezveze, ptičaš gluposti, pa ti si najveći anusoprimač na svetu, jel’ Ti gledaš kako Ti se sveštenici ponašaju? A stado?”
-S njima ću nasamo, ovde sam došla zbog tebe.
“Dabome, zbog mene. Sada mi i pretiš, jel’ tako? Pervo mene, a posle ćeš i sina da mi posetiš. Pa brata. I ženu. Kako koju, koja ti dopadne. Ostavi moju porodicu na miru i ako već moraš napadni mene”, preuzimao je lagano inicijativu premijer.
-Polako čoveče, defanzivno će Bog, htela sam da te odgovorim od ideje da raspišeš vanredne izbore jer nemaju smisla. Sve imaš. Svi su tvoji. Pokrajina nije, ali i to će uskoro da se sredi. Ne možeš doveka zezati narod i ići na izbore kada ti odgovara… smireno je govorila kada je premijer prekine:
“Ne odgovora meni, nego srpskom narodu. Hoću da žive bolje, treba mi dobra atmosfera i tim, a ne kao sada da se svađaju Vlada i Predsedništvo.”
-Nikolić?! Pa zar nije on izašao iz stranke? Zar vas dvojica niste garezi prva liga? Kako vas mogu posvađati mediji koje držite pod malim prstom? Šta će ti biti dosta, preko 200 mesta u Parlamentu?
“Nije tačno. Sloboda govora je svetinja i EU kaže da je u Srbiji sve OK. A Parlament bi mogao da ima konstruktivniju opoziciju. Ništa ne rade, unazađuju nas, džabalebare, a pre toga su sve uporpastili i sada ovako – ništa i nula”
-Vidim Ja da ovo neće ići…
“Šta neće ići?” (ovde priemijer preuzima definitivnu kontrolu diskursa)
-Pa ovaj razgovor. Htela sam da te pitam još sto stvari, one ugovore, Beograd na vodi, Mercedes, Arape, struju, Smederevsku čeličanu, puteve, železnicu, migrante, trule kadrove, korupciju, novosadsku autobusku stanicu, nezaposlenost, nulta strana ulaganja…ali pre svega da ti objasnim da ne možeš vređati narod i raspisarti izbore bez objašnjenja. Jednom sam ti progledala kroz prste, sada više neću.
“Ovo je tako tendenciozno, čak i za Tvoje standarde. Ovo je prvi put u istoriji da Bog napada srpskog premijera samo zato što želi da pomogne narodu. Da nisi Ti hrvatski Bog, jel’ Ti zapravo tražiš Milanovića i Kolindu? Ako da, onda si pogrešila adresu. Idi dok traje hajp oko “Oluje”, silno će Ti se obradovati.”
-Čoveče Moj, šta pričaš ti…
“Ma, dupli standardi. Sve znam i sve je jasno. Ali neka, udari na mene, ostavi moj narod na miru. Na vanrednim izborima ćemo povećati podršku reformama, ovo sada nije dovoljno, ta podšrka, ne podržavaju je dovoljno. Hoću veću podršku podršci reformama! Hoću uigraniji tim koji sastavljam. Hoću profesionalnije medije. Hoću bolju opoziciju. Hoću da se Pajtić kupa u majci. Hoću da ministri tečno znaju srpski. Hoću da helikopteri lete. Hoću da TV Prva i TV Druga, onaj B92, budu bastioni svetla. Hoću da svi vozimo srpski Fijat. Dobro, sveštenici ne moraju. Hoću da mi brat bude ugledan. Hoću da mi sin pravi šou u Matici srpskoj kao na splavu. Hoću da… ”
Premijer naravno nije primetio da je Bog otišla u polovini besede. Bio je to prvi put da je Bog iskulirao premijera i samo mu je bilo malo žao što mu niko neće verovati da je dobio odobrenje od Boga da raspiše vanredne izbore.
Jer ćutanje je odobravanje.
zTz
Be First to Comment