Ovo s Nikolićem i njegovim “post pejd paketom”, u kom su pretplata na crni pojas iz džudoa i roming u tituli majstora ovog sporta, nije ništa drugo do manifest(acija) jedne neprežaljene bahatosti i idiotizma, kojima su domaće javne ličnosti sklone po cenu mentalnog zdravlja čitalaca tih vesti. Srećom po moj um, predsednik Nikolić je proveo dve decenije u Setvi Nepočinstava, pa kad pročitam ovu i slične radosti mogu samo da se kiselo nasmejem daljem porinuću ka dnu jedne ničim izazvane karijere.

Znam da zakon logike nalaže da se pobeđuje i zato što si manje loš od protivnika, a ne po obaveznoj definiciji “bolji”, ali T.M. je ovoj teoriji dao nov smisao. On i glupi glasači, preciznije.

I kako sad da nam se ne ponovi pogibeljni stampedo bivola, željnih besplatne sadnice japanske trešnje koja im realno ne treba ?

Žao mi je, ali nikako!

Verovatno je to onaj stadijum stanja svesti u kom opšta otimačina toliko dominira predubeđenjima, da se čovek oseti izopštenim, bezvrednim, konsekventno i besmislenim, ukoliko nešto ne ugrabi za džabe. A Tomislav čak nije ni grabio, dobio je. Od Bosanaca, iz zemlje zdravog humora i real-političkog slepila, srpski: jedine zemlje bivše Jugoslavije koja je više otišla dođavola nego Srbija. Kosovo ne računam, ne zato što je Srbija, jer jebiga – nije, već što onaj stadijum krimogenog haosa treba videti da bi se poverovalo u njega.

E sad, kako iskoristiti Opštu Grabež Momenta, a da nemate partiju koja to već radi fiktivnim obećanjima neobrazovanoj stoki ?

Recimo, predlagao sam u firmi da, zarad povećanja tiraža, uz primerak Dnevnika delimo ostatke černobilskog reaktora ali je moj predlog protumačen kao nedovoljno vizionarski. Branio sam projekat činjenicom da bi tako fantastično povećali prodaju naše robe i istovremeno olakšali Muke Bitisanja sve nezainteresovane korisnike mozga ali prosto nije vredelo.

I tako…dok jedni misle da pristojni ljudi diplome i priznanja ne drže javno istaknutim u svojim stanovima i firmama, drugima je očigledno sasvim u redu da primaju poklone koje ne samo da nisu zaslužili, što je jadno samo po sebi, već time pljuju po onima koji jesu. Zato su me svi ti kraljevi, kraljice, lideri, vojska pride, vazda i nervirali. Jednom kad shvatiš da je za ordenje i plakete nekima dovoljno biti živ (u slučaju vojske prosto ne usrati ono što radiš svaki dan), stekneš određeni civilizacijski otklon od besmisla, s kojim nećeš baš kupiti hleba, ali ćeš svakako preživeti novi dar japanske vlade srpskom narodu.

Dok Tomislav Nikolić ne dobije, štajaznam, počasni sifilis od nekog afričkog diktatora, što će ovde poslužiti tek kao nauk kog nismo sažvakali. Ponovljena greška na koju se pozivamo dok činimo novu.

A Vi, gradonačelniče Милоше Вучевићу, Vas je kanda Deda mraz odlikovao Ordenom pahulje prvog reda, s kristalnom zvezdom i aurora borealis lentom, zbog gušenja sindikalnog organizovanja 12 irvasa i uglačanih svih osam dimnjaka u Novom Sadu, kako bi bela brada ostala bela.

Aferim!

Znaš ti zašto

I