Opet krećem priču sa Egzitom, ovog puta 2009. Nisam neki fan nu metala ali rado poslušam Slipknot, Disturbed, Alien Ant Farm, Linkin Park… kada pesma sedne u pravi čas. Te sam godine željno dočekao Korn, prvi put uživo, i na koncu – momci su oduvali. Umetnički, tehnički, produkcijski, kako hoćete. Na takvim svirkama ni kiša ne smeta. Njihova “One” zvuči pet puta bolje nego originalno izvođenje benda Metallica, provereno, a “The Wall” sviraju tako da se ni Pink Floyd ne bi postideli. Poslednje nagađam.

Pre svirke sam uhvatio momentum kolegijalnog zevanja na presu i postavio dva pitanja pevaču Džonatanu Dejvisu, umetniku kojeg poštujem. Znao sam, između ostalog, da mu je stalak za mikrofon dizajnirao pokojni Hans Rubi Giger, bogotac perverzne, potresne i dirljivo morbidne estetike biomehaničke budućnosti; ako volite serijal Alien ili Dune, znate o čemu pišem. Uglavnom, zanimalo me je da li on, Džonatan Dejvis, zbilja veruje u simbiozu mesa, čipova i metala u neposrednoj budućnosti. Hoćemo li se umrežiti na biološkom nivou? Da li je i to legitimna evolucija? Kakav mu je odnos prema tada živom umetniku, koliko je erotska konotacija njegovih dela važna u zadatom, muzičkom kontekstu i hoće li Korn ozbiljnije raditi na tome u daljem opusu.

Odgovor me je toliko razočarao da ću vas poštedeti citata. Isto sam pitanje mogao postaviti seoskoj zamlati koja cuga ispred dragstora, a voli Alien-a, i dobio bih verovatno bolji odgovor. Uostalom, pitanje i odgovor sam škartirao u listu Dnevnik jer nisu vredni pažnje čitalaca i rade na štetu autora koji je načelno kul tip. Tragično neosetljiv za stvari koje mene zanimaju ali i dalje ljubazan. Onda sam se setio dobre poslovice – idole nije pametno upoznati.

Pre četiri dana bio je pres povodom novosadskog Koncerta godine. Sedeo sam okružen profesionalcima koje znam, znaju i vole svoj posao, a onda se dogodio on – Zoran Kostić Cane, pevač grupe Partibrejkers. Idol kog sam upoznao davno, u dva navrata, koliko smo intervjua uradili.

foto: ztz                                                                       Solidarnost

Nema tog mislećeg organizma koji ne zna da je Kostić odličan frontmen i inteligentna, društveno angažovana osoba. Njegova grupa jedna je od najznačajnih u novijoj istoriji jugoslovenskog/srpskog roka, a gitarista Nebojša Antonijević Anton neko koga bih bez razmišljanja stavio u isti ešalon sa Radomirom Mihajlovićem Točkom, Vidojom Božinovićem Džindžerom, Josipom Bočekom, Dragim/Petrom Jelićem i Vlatkom Stefanovskim, neka se ne vređa koga sam izostavio. Umetničke reference benda Partibrejkers ni budale ne dovode u pitanje i oni su, uz Ramba Amadeusa, grupa koju sam najviše puta slušao uživo, ne računajući naravno novosadske bendove.

Ovom prilikom moram da čestitam kolegi i prijatelju Slobodanu Bajiću, koji je u večito nacionalno (samo)svesnim Novostima objavio tekst čiji naslov jasno kaže da je Cane provocirao novinare. Možda Bobe ima deblju kožu, stariji je, ali meni je narečeno zvučalo više kao niz uvreda nego provokacija. Reći “Šta je novinari, jeste li dobili platu? Je l’ pišete po diktatu?” na presu Koncerta godine (?!), kada neki od nas, neplaćeni, bukvalno skapavaju od gladi radeći posao pošteno i kvalitetno, gaze nas i pljuju gde stignu, a svi prisutni su zbilja profesionalci koji se nemaju čega stideti, pa mislim, jebem mu mater… da li mora i s ove strane barikade da se piša po nama?

Možda je počelo da dogoreva, ne znam.

Elem, umetnik Kostić sve vreme je upadao u reč članovima drugih bendova, detonirajući audio-video zapise novinara i, barem kod mene tako ide, iskazao nepoštovanje prema kolegama s kojima će deliti binu.

Kolega Nenad Ćaćić bio je konkretan. Ako umetnik smatra da novinari “troše kiseonik” u prostoriji, bez oklevanja je rekao da je u tom trenutku najnormalnija odluka ustati i otići sa presa. Profesionalno otpozdraviti do daljnjeg bend u kom peva osoba koja sebi dozvoljava ono što Mik Džeger + Pol Makartni x Sting, na stepen Rodžera Votersa, sebi ne bi dopustili. Smirili smo i sebe i Ćaleta konstatacijom da je Obrad Boba Škrbić, u ime organizatora, naš drugar i da valja negovati Koncert godine, koliko god se ljudi bunili da je uvek isti. Ne zaboravimo – lajnap je onakav kakav raja želi.

A onda je ustao kolega Radija Novi Sad Đorđe Simović, uradivši nešto što pretenduje da postane čista antologija.

Odgovarajući na uvrede, predložio je Kostiću da sledeći put donese kantu kerozina i tako zagreje atmosferu koja je, po njemu, bila previse učmala. Potom ga je pitao zašto bend ne svira uživo “Pet ispod nule”, kada je pesma odlična, na šta je Kostić odgovorio kerozinskom replikom, uz napomenu da glupa pitanja zaslužuju jednake odgovore.

Igor Mihaljević je sve vreme ćutao kao govno zato što je sa Kostićem imao dogovoreni intervju nakon presa, kog umetnik nije ispoštovao, otišavši bez reči objašnjenja ili ne daj bože izvinjenja. Iz treće ruke sam saznao za repliku tipa “kakvi ste i ovo vam je dovoljno”, ne držite me za reč. Mladog Mihaljevića to nije osobito pogodilo: za 17 godina novinarstva Kostić je jedina osoba koja mu je tokom razgovora spustila slušalicu, a pričao je sa radikalima, trećesrbijancima, mufljuzima, šarlatanima, ex-UČK, vehabitima i zilotima svih fela.

Šuštala je malo veza i to je Kostića neizdrživo “smaralo”. Verujem.

Ispod Bajićevog teksta na sajtu Novosti, ogromna većina anonimnih komentatora podržala je Kostića jer su novinari neznalice, ološ i poltroni, svi naravno, a on čovek odlično radi posao u kome svi uživamo, ima stav, kritikuje vlast i slično. Bezobrazluk se ne podrazumeva toliko koliko nekritički priželjkuje, ako sam dobro shvatio divljenje anonimnih.

Ovde je, ironično, red da pomenem Zvonimira Đukića Đuleta iz grupe Van Gog, iza nas dvojice takođe stoje dva intervjua. Pišem “ironično” zato što se po njemu poserava ko gde stigne iako se javno ponaša prilično pristojno, a novinare tretira džentlmenski. E sad, to što ima lošiji bend nego Cane… šta ću, ne poznajem ih privatno već profesionalno, mada ljudski ego ima jebenu stranu koja teži da ispliva bez obzira na priliku.

Neka ostane tako, nemojmo upoznati svoje idole.

Nego, da li poznajete svoje ministre i poslanike?

Znaš Ti Zašto

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.