I tako, porušiće “Veliku pečurku”, najpoznatiju novosadsku benzinsku pumpu, dizajnom i funkcionalnošću revolucionarnu za svoje vreme. Autor nagrađen, narod srećan. Ko ruši? Privatna kompanija iz zemlje koja nam je sačuvala Kosovo. Računam da se tu razumemo, zašto i pošto je srpska naftna kompanija otišla u tuđe ruke. Jebem li ga, meni je i Rus tuđin koliko i Švaba.

I ko je to uradio, tu prodaju u formi poklona, i to dobro znamo.

Učinili su to ljudi koji sopstveni identitet traže u udžbenicima istorije, mapama, muzejima i grobljima koja ne posećuju. Previše su oni uzvišeni da bi svoju ličnost ugradili i prepoznali na ulici, u kamenu, betonu, spreju ili neonskoj svetlosti. Oni su bolji Srbi/kinje od nas i pošteno je da nas nauče ko smo i šta smo. Obično rušenjem.

Da se mi slučajno ne bi zajebali i kupili nazad Naftagas/NAP/NIS.

###

Jasno kao dan, u industrijsku ahritekturu se ič ne razumem. Da li Pečurka ispunjava ovo ili ono, treba li je proširiti, suziti, probušiti, dograditi – nemam pojma. Ono u šta sam siguran je da meni ta pumpa i dalje dobro izgleda i, najvažnije, sam sebi izgledam dobro pored nje, ako znate na šta ciljam.

Ko mi kaže da će sada tu postojati i perionica, pa, znate kako, “kupaj se kod kuće”.

###

Da ga jebem, i danas se s dragim ljudima nalazim ispred “Dalija”, jer me onaj krš od zgrade nervira. Ne idem do “saborne”, već se srećem kod “Atrijuma”, sedim na keju iznad “Žute kuće”, kontam u šta bi “NS Tajm” mogao da se pretvori i kad god sam dovoljno baksuzan da čekam autobus kod pothodnika posmatram one kamene lobanje direktno u oči i blam me je šta učinismo komšijama Jermenima.

foto: tacethno.com

Ne čekam autobus kod jermenske crkve jer su je ujebali pre nego sam uspeo da je ugradim u sebe i svoje navike. Ona nije deo mene, ali jeste generacije mojih roditelja koji se i te kako sreću kod jermenske crkve, od koje danas stoji samo loša uspomena, a ne kod mrtvog podzemnog prolaza.

###

Da je pravi gradonačelnik, a ne klonirani, hipernevažni isprdak ratnozločinačkog premijera, Vučević nebitni Miloš bi možda mogao da spreči šta sledi. Da nije beogradski potrčko imalo bi smisla da mu pišem i molim ga. Da je šmeker, pojavio bi se i rekao pokoju, mada sam to odavno otpisao. Takve protuve te ne udostoje pogleda ni kada ti siluju majku ili pomeraju guzicu srednjevekovnim nametima u gradu koji je “nekada bacao svetlo”. Na koncu, da naprednjacima ruski anus nije slađi od vojvođanskog uha mogli su i morali pokrenuti javnu raspravu, staviti prst na puls građana/ki i naći kompromis s novim gazdama. Reći im da pumpa, njen pokrov, nije samo komad armiranog betona.

Gazprom će se legalno posrati na komadić našeg nasleđa i za to niko neće biti odgovoran. Ponovo.

###

Osobe malog formata nisu osetljive na tanane duševne pomeraje. Jebe se Vučeviću za pumpu, trščare, kasarnu i sve ono što nas čini Novosađanima/kama jednako kao otegnut govor i nesposobnost samoorganizacije. Takvim mehaničkim uređajima od kože važna je samo lova, položaj i čuvanje dupeta, svojih i jatačkih, od policijske lupe. Da ima hiljadu života, takav homo jadibedijus i dalje ne bi shvatio da nam grad gubi strahovito važne Materijalne Vremenske Odrednice koje u pristojnim zemljama prave razliku od kasabe, sela, palanke, grada i metropole.

Probali smo već da izgradimo lepši i stariji “Apolo” centar i šta smo dobili – bizarnu himeru koja nam je strana jednako kao čuvanje dobrih stvari i ljudi. S tim u vezi, računam da je Pečurka pokojna, ćao, adio i jebite se Novosađani/ke. Ono što je od vas ostalo, šaka čemera i frustracija.

Ovde su se vreme i mesto posvađali do te mere da odumiremo u hodu.

Znaš ti zašto!

I