Da li ste pročitali izveštaj Evropske komisije o srpskim medijima, ili makar izveštaj pokojne Verice Barać o pritiscima na medije ?

Niste ? Sve OK, traje sniženje u marketu, nema se kada. Ako računate da će vam država i njeni mediji pomoći da saznate šta se dešava, gadno ste se prevarili – oni čine sve suprotno.

To nije tajna, ako ne želite da bude tajna.

Pre dva dana bačen je eksploziv na redakciju podgoričkih novina “Vijesti” i srpska javnost je to dočekala s mučnim mukom. Niko da se osmeli i napiše makar ono ritualno “strašno”, ili kurtoazno “podrška novinarima”. Postali smo ljudi koji unapred znaju ko sme da se bombarduje, a ko ne. Nama je sasvim normalno da se novinari gađaju eksplozivom, to je bukvalno postao deo našeg posla, pa se posle iznenadimo kada mi budemo žrtve s išijasom od komšijskog tapšanja po ramenu.

Ko živ – ko mrtav!

Komentari na mreži su rezervisani za nebitnoće i gluposti, a kada šljam udari na “vaše pravo da znate sve”, to nije ničiji problem. To nikoga ne boli, to kada se napadaju Dežurni Krivci, kakve su i “Vijesti”.

Mene su vesti za “Vijesti” dočekale u izrazito ličnom raspoloženju. U toj redakciji sam boravio nedelju dana kada sam izveštavao sa crnogorskog referenduma 2006. To je ono kada su nas i poslednja braća ostavila da se patimo sami sa sobom, a da nas ovde, najlošije od sve dece, niko nikada nije pitao šta mi želimo i s kim.

                                         “Jedna sasvim obična jutarnja kafa uz novine”

foto: pobjeda.me

Ekipa “Vijesti” mi je pomogla kao rođenom novinaru, dali mi sto, svaki zamisliv savet i direkciju. Za tim stolom sam, recimo, razbio jedan stereotip, onaj da su Nikšićani najveće kavgadžije i primitivci. Koleginica koja je rođena u tom gradu mi je rekla da ne brinem kada odem tamo, zato što Nikšićani postanu stoka tek kada napuste Nikšić. Posebice u Podgorici i Beogradu.

Zvuči poznato ? Kako god, u Nikšiću mi je policajac prvi put u životu pružio ruku prilikom pozdrava.

###

Eksploziv je bačen tačno ispod prozora glavnog urednika Mihaila Jovovića, ološ je znao gde sedi ali srećom kolega nije povređen. Znam čoveka, dobar novinar. Svira bas, k’o ja. Fender.

Neću smarati listom nepravdi koje su tokom godina nanete redakciji “Vijesti”, od kamenovanja i paljenja, preko fizičkog nasilja do bombaških napada. Te novine su prva i poslednja meta najgoreg crnogorskog nesoja i taj teror korespondira sa sudbinom profesionalaca u Srbiji. Naše garsonjere od država tavore u istom blatu, s istim kriminalcima, istim žrtvama i istom Marvenom Šutnjom koja bednicima obezbeđuje motiv i alibi za dalje zločine.

Ko sumnja u namere “Vijesti”, neka pogleda ko su im neprijatelji. Koja to redakcija nagrabusi tokom crnogorskog “prajda”, manifestacije koja se u našim jadnim plemenskim zajednicama ispostavlja kao lakmus papir civilizacijskog napretka, odnosno nazadovanja.

Ali, nas za to zabole, jel’ tako ? Na Balkanu samo gangsteri imaju neoštećenu kolegijalnu empatiju. Narod će iskulirati tlačenje komšija i samo likovi poput atentatora na Ivu Pukanića i dalje održavaju duh bratstva i jedinstva.

U želji da vas nikada ne sačeka bomba iz Bosne, u rukama Hrvata, kog su platili Srbi, zbog gubitka Kosova.

Znaš ti zašto

I