Mislim da je ovo važno!


“Seljan, šaban, điđan, ljaljan, papan, dunster, čoban, papak…” 


Ovim rečima su nekada kršteni & opisivani marginalci i promašaji, mahom simpatične kreature koji bi nas tu i tamo nasmejale koliko i oneraspoložile, a sve povodom događaja u biti krajnje nevažnih. Vilene budale, pa šta, “sistem je imun”!


Problem nastaje kada se samodovedemo u situaciju gde isti takvi drže gotovo sve poluge moći u državi, jer “ovo” što drma zemljom Srbijom nije ništa drugo do horde amoralnih paramecijuma, otužne galerije anticivilizacijske niskosti i bedastoće. A ljudi na papiru pametni, obrazovani, s kučetom, mačetom i koferčetom.

Ubeđen sam da su inteligencija, obrazovanje, vaspitanje i šarm u Srbiji postali petorazredni ljudski atributi i da, glede tuđih vrlina i mana, prosvećena manjina može samo da se zapita da li je određena osoba šaban ili ne, te da odatle krene svako dalje rasuđivanje.

Eto, meni su prva lica države i grada baš ‘nako jači điđani s kojima nikada ne bih seo za sto da jedem, pijem i uopšte zezam se.

25.2.2013.