U nedelji kada građani/ke Beograda i Novog Sada obeležavaju oslobođenje od fašističkog okupatora, a Kragujevčani tuguju za sve nas, predsednik Srbije uspeo je u više navrata da ponizi žene komentarima koji prevazilaze njegovu pretpostavljenu i preživljenu prostotu. Znali smo da je za takvo šta sposoban, nikada nije krio šta misli o ženama i suprugama. Posle se okružio najnižim oblicima života pored kojih izgleda superiorno, međutim, ovakve „šale“ izazivaju nelagodu čak i kod pristojne dece školskog uzrasta.

Ispod spoljašnje kore mizoginije nataložen je debeli fil primitivizma, nasilja, neduhovitosti i nazadnjaštva i to je ono, neka ne zamere žene, što najviše boli i preti. To i deca osećaju. Opasnost da ne samo ponovi to što je rekao, a hoće, nego da u odbrani stečene pozicije počini nezamislive zločine protiv dostojanstva, zdravlja i tela svih u tzv. regionu ako zatreba, a i to je već činio.

Zgazio je više od polovine ljudi kojima se zakleo na službu bez predznaka stranke i ličnog interesa, u nedelji sećanja na tekovine antifašizma koje su, između ostalog, Na Ovim Prostorima prve ženama dale prava danas dostupna i švedskim psima.

Mala je šansa da će predsednik sebe, zbog istog zločina, jednogodišnjim gubitkom funkcije kazniti kao i bliskog, poražavajuće nekvalifikovanog i vulgarnog saradnika. Lopovi i ludaci, mali i veliki, su njegov živi štit, a prava kazna i osuda su namenjeni proizvoljno označenim izdajnicima čiji su najveći grehovi pravo na misao i lično dostojanstvo. U nedelji oslobođenja.

Pitajte maltretiranog Igora Jurića, koji je ranije grehe već platio po slovu zakona, ili Sergeja Trifunovića, koji se tereti za nedokazane prevare, pakt sa đavolom i sklonost ka hedonizmu koja je koštala, ako je koštala, samo njega. Pitajte Janka Baljka, Željka Hubača, Branimira Jovanovića, Slobodana Arežinu…kako izgleda nedelja obeležavanja borbe protiv fašizma. Pitajte žene kako se osećaju, ako procenite da je to prikladno (predsednik RS, pri zdravoj svesti).

Izgleda morbidno i bolesno kada se napiše da bi čak i nacional-socijalistički fašizam u određenim segmentima zabeležio napredak u odnosu na naprednjačko društvo besnih i gladnih zveri. Jozef Gebels, užasnim uspesima uprkos, ekskomuniciran je zbog braka sa razvedenom protestantkinjom, što danas iz hipertrofirano svesrpskog Novog Sada deluje kao mera ideološke i moralne doslednosti. Nemački fašisti su ženama barem neskriveno rekli da im je mesto u porodilištu i kuhinji i toga se držali, dok su Ruskinje puškama tamanile vojnike Vermahta, kao govna što i jesu. Amerikanke su za to vreme pravile municiju i šile uniforme, zarađivale, postajale vlasnice nepokretnosti, vodile farme i pitalo ih se, da bi 20 godina posle javno spalile brushaltere i rekle svetu „nikada više, borićemo se“.

Šta si rekao, nismo čule?

foto: Album ZAVNOH-a III. HPM/MRNH N-2603, film 13, negativ 040a

Predsednikovi ljudi koji su se okoristili poslušnošću i gubitkom obraza, za razliku od punokrvnih fašista, uopšte ne veruju u ono što predsednik govori ili misli. Ne veruje ni on. U pitanju je notorna mafijaška organizacija bez jote politike i morala, u kojoj vlada lični interes i prosperitet bliskih srcu. U takvom vakuumu ljudskosti moguće je da naizgled zdrav, fakultetski obrazovan despot teško ubistvo i silovanje devojčice Tijane Jurić uopšte ne vidi kao i pitanje položaja žena u srpskom društvu. U takvoj septičkoj jami je moguće da sve predsednikove žene, umetnice, zečice, šefice sigurnih kuća, pa čak i premijerka, ne izgovore jednu jedinu reč kritike. Anti-antifašizam je tek logičan sled akcija kojima se ovakvo dno može opravdati i produbiti, pošto svi znamo da je lakše prebiti ženu kada su četnici nevini.

Kako je izgledala nedelja kada smo slavili oslobođenje i sećali se žrtava fašističkih okupatora? Kako je moguće da zbog predsednika crvene i oni kojima je odvratan?

Mladić odeven u fašističke simbole bez problema može da se vozi beogradskim tramvajem. Udruženje Levijatan patetikom i otvorenim pozivom na nasilje u ime brige o životinjama skuplja simpatije, donacije i prebacuje novac u legalne tokove. Opskurna, tek osnovana Nacionalna avangarda bez muke na druženju okuplja kompletan državni vrh, dok srpski patrijarh sedi sa ratnim zločincem na sajmu knjiga. Deca kupuju autobiografiju (?!) starlete bez ijedne bore i prave selfije sa ljudima koji bi im u paralelnom kosmosu opljačkali imovinu i spalili kosti.

Dveri i DS rade zajedno.

Egzit devet meseci unapred ponosno reklamira dirljivo ocvali, srcu drag bend koji poput Evrope dolazi sa 28 godina zakašnjenja. Balavci iz Srpske akcije skupljaju potpise protiv „komunističke propagande“ tik uz antifašistički skup. Na njemu ponosne pesme iz oslobodilačkog rata pevaju uglavnom sredovečni i stari ljudi. Jedni te isti provokatori, za strašno male pare, prete jednim te istim ljudima, javno, pred svima. Kineska četvrt će biti “nešto” od čega strahuje svako ko je tamo makar jednom bio. Vojislav Šešelj je i dalje narodni poslanik. Ljiljana Smajlović je i dalje – Ljiljana Smajlović.

Gradonačelnik Novog Sada ne sme nos da pomoli na ulicu ako nije okružen gorilama i utaljenim istomišljenicima koji nisu iz njegovog grada. Politički se boji antifašista jer mora da podigne spomenik kralju na Trgu Republike, „spomenik svim nevinim žrtvama rata“ i bratovom bratu izgradi novosadsku verziju BGH20 – monstruoznu Promenadu, zbog koje pet blokova živi u ratnoj zoni i nekima zgrade smrde na kanalizaciju. Njegov makro bezočno se ugrađuje u epski uspeh odbojkašica. I šta gradonačelnik radi? Najvrednije gradske nagrade poklanja izdavaču određene verske konfesije i odborniku gradske Skupštine.

Predsednik, što se njega tiče, može pred Turcima i kamerama bukvalno da šamara žene bez ikakve posledice.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.