Ulice smrde na ostatke dobrih vremena. Grad je bedan. Zaražen sopstvenim ludilom. Imun na smrt koju isijava. Ujedaće dok ne crkne ili ga ne uspavamo.

Četiri lešine u jednom bloku. Trule u hodu. Ništa ih ne može spasiti od niskih strasti. Umreće osramoćeni, ne znajući bolje. Večite mrlje ionako poremećenih porodica. Bile su osuđene na propast. Same, i s nama.

Jutro će oterati najgore. Drugi će hodati po bloku, deformisani nesrećom. Paralizovani lažnim strahom. Senke jadnika po kojima pada cveće i pišaju psi. Laž će trajati do mraka.

Jad će skinuti masku. Ništa nećeš učiniti.

Opet.

Umireš tužan i poražen.

Novi Sad, 8.XI 13.

.ЯR.