Ovo bi mogao biti najlakše napisan članak na svetu. Vi pogledate pustoš oko sebe, pobrojite oterane i otišle, hungarizovane manjkom perspektive, priznate koliko nas ima gladih na černozemu i šta vam je od vojvođanske posebnosti ostalo u srcu, glavi i džepu. Potom ja ukažem na izvesna odgovorna lica sa imenom i prezimenom, fizička i pravna, svi bremenito udahnemo i mudrijom olovkom počnemo da pišemo svežu stranu života.

Ovo, sklopom paklenih okolnosti, nije najlakše napisan članak. Pošteno bi bilo da odmah položim najubojitija oružja koja posedujem i javno priznam da mi nikada neće biti jasno kako smo uspeli da skoro ceo vek, s kratkim prekidima, beležimo pad u svemu što je ljudskoj rasi drago i cenjeno.

Sto godina od prisajedinjenja Srbiji, građani/ke Vojvodine žive siromašniji duhom i materijom nego što su u Srbiji ušli. Prokleto smo oćoravili, zaćopali i kastrirali se. Ovo je merljiva činjenica oko koje nema rasprave, a vama ako je teško ili se ne slažete, uživajte mirno u vojvođanskim civilizacijskim plodovima. Dirati vas neću i – srećno, trebaće vam.

###

Kada je čovek dovoljno dugo opkoljen zlom, stekne odbrambenu naviku da užasnim ljudima i pojavama nakači ljudsko lice. Malo po malo, i najgore komšije postali su jedni od nas, neki čak zaslužni građani kojima se divimo za naše pare. Potreba da i monstrumni zapate ljudski obris pretpostavljam da je urođena svim ljudima, a siguran sam da je neki zloupotrebljavaju. Nakon nimalo prijatne i skupe transformacije zlotvora u komšije, ovi pošteni što veruju u boga kažu da nam ne bi natovario takav teret kada ne bi znao da ga možemo podneti, a ovi što ne veruju u njega tvrde da ima istančan smisao za ironiju i cinizam.

Organizacioni odbor Kosova povodom 100 godina od prisajedinjenja sa Albanijom 

foto: vojvodina.gov.rs

Treći odustanu i njih je u Vojvodini najviše. Razlozi su im brojni, retki čak neoborivi, ali to ne menja činjenicu da za građansku, modernu, humanističku, sekularnu, antifašističku, evropsku, progresivnu, slobodarsku Vojvodinu unikatnog mentaliteta i stvaralaštva, ovdašnji ljudi ne žele da se bore. A to jeste borba u mirnodopskim uslovima, svakim gestom i migom. Ne razumem odustajanje i zbog toga mi je jako žao.

###

Institucije, političke partije i osobe koje će nas na jubilej, u novembru, okupati subjektivnom istorijom i vizijom neke svoje Vojvodine meni ne daju povod za radost. Za mene su to bukvalni agenti smrti svega vrednog, sa slobodom i lepotom kao vrhunskim ljudskim idealima. Uz manje ili veće kozmetičke izmene, to su generatori poganog mrcvarenja i ponižavanja kojima svedočimo, u svom najgorem obliku, evo već 30 godina.

To su puške iz prvog čina neslavne drame, večito napunjene, koje sada, kada se herojima rasplet bliži, drže monologe o dve pokrajine u državi gde realno i opipljivo postoji samo jedna, Grad Beograd. Zbilja, ovo bi mogao biti najlakše napisan tekst ako bih otkucao činjencu da je vojvođanski premijer izgradio bogatstvo i uticaj osporavajući njeno puko postojanje. Danas je predsednik organizacionog odbora ove zagarantovane patetične ujdurme, pored još jednog, počasnog i obaveznog, čije ime od sad ne znači pravda ali on tvrdi da je predsednik svih nas.

Šejn.

###

Voleo bih da verujem da su građani/ke Vojvodine svesni da su se njihovi preci i komšije sa Srbijom prisajedinili ne samo 1918, već i 1945, što je u današnjem kontekstu mnogo važnije i u svakom smislu relevantnije. Srbi, Mađari, Hrvati, Slovaci, Rumuni, Rusini i Jevreji su svojom voljom ušli u federalnu Srbiju jednu sedmicu uoči atomskih napada na Japan. Za tu stvarnu Vojvodinu je postojeći Ustav s pravom ništavan, ali čovek mora da je skrenuo s uma, ili je neizlečivo naivan, ako misli da kreatorima aktuelnog obesmišljavanja Vojvodine istina znači bilo šta. Naprotiv.

Takva bi premisa nepovratno pokrenula izvesne antifašističke, antišovinističke i antiklerikalne sentimente i rezonovanja, a to ljudima bezbroj puta hvatanim krvavih ruku nikako ne odgovora. Mučno je i skupo prati biografije i zločine. Da bi oni nestali nije dovoljno da četnici i partizanu budu isto, to mora da se dogodi i sa Pirotom i Somborom. Sve je isto i svi su isti, puj pike ne važi. Onda im gratis damo ljudsko lice i ambis ide dublje.

###

Prošla nas je vlast, ovde u Vojvodini, načisto upropastila i siguran sam da paori od Vršca do Subotice uživaju u blagodetima tradicionalnih vojvođanskih obeležja, što je ujedno i jedini moguć domet nesoja iz Banovine. Zastave im hrane decu i sprečavaju ih da se odsele. Daju poslove i negu. Sada ćemo dobiti i muzej prisajedinjenja, manifestacije, govore, ideje, planove, Panonsko more obećanja, ali i ono na šta sam najviše osetljiv – plansku banalizaciju svega što Vojvodina zapravo jeste. Mora sve da je isto sa svim, jer posebnost nije patriotska odlika, pa neminovno dolazimo do toga da sve ne znači ama baš ništa.

Spomenik kralju na Trgu Republike. Dobar naslov za tragediju s elementima komičnog apsurda, ali ga ja ne bih upotrebio pošto moram da platim spomenik. Jedna koleginica, prepoznaće se, je davno sjajno rekla da Vojvođani/ke moraju živeti lošije nego što zaslužuju da bi cela Srbija živela jednako bedno. Ne znam za vas, to nije patriotizam u mom rečniku.

###

Osim nasilnih sukoba i parlamentarnih izbora ne postoji treći put da Vojvođani/ke vrate smisao i lepotu svojoj Pokrajini. Za mene su to bili i ostali njena priroda i njeno stvaralaštvo, sve ostalo je pozajmljeno. Đermove, salaše i kitnikez možemo da okačimo na isti rep gde su nacionalni saveti etničkih manjina, zmijarnici bolesnih ambicija koji postoje samo zato što je u Vojvodini po meri Njega (ali i onih pre Njega) neprihvatljivo da Srbin tlači Mađara. To je posao „njihovih“ Mađara i onda je sve potaman, Evropa plješće, koferi se pakuju, a dece nema. Što je dobro, ionako nema mesta u vrtiću.

Demokratskoj stranci se zahvaljujem zato što je prosipala šut u vojvođanski kadar i politiku, a njenu autonomiju tretirala kao predizborni kondom. Hvala što ste iskopavali Dražu i predatorski računali na glasove pristojnih građana/ki kojima je i manje zlo dojadilo. Za autocenzuru vam posebno hvala, vidim da i lično uživate. Neka.

Ligi socijaldemokrata Vojvodine čestitam materijalnu zbrinutost rukovodstva nakon 28 godina najbednije borbe koju je Pokrajina videla i osetila. Sada nam fašisti, dželati i primitivci drže lekcije, nadam se da je vredelo truda i da vas barem po kući slušaju.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.