U naseobini čiji je gradonačelnik „tužio samog sebe“ kotrlja se nova farsa. Nešto tako očigledno i lako proverivo kao što je sadnja drveća postalo je predmet spora, a u njemu se našlo gradsko čedo, Egzit. Sumnja se da je najpoznatija gradska firma, njena Fondacija, utajila pare i ceo projekat ozelenjavanja ojađene Fruške gore hrastom uvila u dražesnu foliju marketinga; čemu je zbilja sklona – ulepšavanju istine, ali budimo realni – koja firma nije.

Sajt luftika.rs prenosi problem detaljnije i tamo možete pronaći relevantne linkove koji govore u prilog obe strane, da ih ne prepričavam napamet, niti su oni predmet ovog teksta.

U naseobini tolerancije, mira, kulture i prosperiteta trenutno baza armija netolerantnih, divljih, nekulturnih i siromašnih homo sapiensa. Prvo sam se šalio, danas je to stvarnost: u Novom Sadu je najopasnije biti LGBT osoba, Albanac, Hrvat, Rom ili drvo. Sve pod uslovom da potonje nije kanabis na državno sponzorisanoj uzgajivačnici, zbog čega je biserni gradonačelnik, Miloš efendi Vučević, tužio dve najmoćnije osobe u državi, sasvim slučajno rođenu braću i njegove šefove: formalnog i folklornog.

Time što je praktično tužio samog sebe, preciznije, gospodare u čiju čestitost javno ne sumnja, pokazao nam je na šta je sve spreman i ne bih se olako nazivao njegovim prijateljom ili saradnikom. Važi posebno za moćni Egzit.

Egzit trenutno trpi optužbe iz različitih smerova i od različitih društvenih grupa. Brani se najbolje što ume i malo je ko impresioniran. Sad ide onaj deo gde autor kaže da je najbolje ceo slučaj ostaviti sudu i pratećim Organima ali nismo ovde da bi jedni drugima vređali inteligenciju. Sedam paketa kostiju je ostalo u olupini helikoptera na hladnoj njivi, da li ikoga više briga za hrast, pa neka ih je i 13.000.

Nego…

Egzit je od samog početka bio previše svestan činjenice da će mu za dobro i više nego dobro poslovanje biti neophodna podrška tzv. Grada, još takozvanije Pokrajine i Republike o čijim se granicama javno ne govori, tim redosledom važnosti. Ta je saradnja nekada bila bolja, nekada lošija, a svoj aktuelni oblik svečano je i slikovito dobila pre četiri godine na otvaranju Prolaza Milana Mladenovića, u srcu Novog Sada. Od tog trenutka, sam festival i najvažnije, njegova društvena uloga i percepcija, tragikomično & metaforički dobijaju oblik premijerke Ane Brnabić. Na prvi pogled sve je odlično (žena, gej, hrvatska krv, „urbana“, naputovana…) ali fundamentalno skoro ništa ne valja (privilegovana ikebana za podle zamisli i dela).

Egzit se odrekao društvene uloge koju je sam sebi nametnuo. Ideologiju „izlaza“ iz mraka i slobodarstvo po svaku cenu je bacio u klozet. S kulturom nema više ni simboličkih dodirnih tačaka. Regionalno pomirenje može ali i ne mora, suočavanje sa ulogom Srbije u ratovima – ne daj bože. To više nije festival bunta već komformizma i potrošnje. Potencijal za kreaciju zamenio je anestezijom. Novosađani/ke koji ga vole, mrze, trpe, uživaju i najvažnije – redom izdržavaju, ne uživaju nikakve privilegije.

Mogu ovako do sutra, vi mi kažite kada sličnosti sa premijerkom postanu neizdržive.

Ne znam da li su toga bili svesni direktor festivala Dušan Kovačević i osnivač „Koncerta godine“ Obrad Boba Škrbić, međutim jednom kada sa efendi Vučevićem počnete da sečete vrpce, delite kamere i mikrofone kao na otvaranju Milanovog prolaza, situacija se otima vašoj kontroli čak i ako ste pristali da budete punopravam član te i takve ekipe “saradnika”. Pitajte Bajagu ako ne verujete, Goran Vesić je rekao da je on „njihov“ zato što je ovaj jednom svirao na nekoj gradskoj manifestaciji. Šta bi tek rekao da se viđa i dodiruje kao Grad Novi Sad sa nosiocima Egzitovog žiga.

Da ratni zločinac i narodni poslanik(?!) V.Š. sutra postane gradonačelnik Novog Sada, Egzit ne bi trepnuo. Šta je to V.Š. onomad govorio i mislio, a da se radikal efendi Vučević nije složio? Ništa.

Šta bi rekao rahmetli Milan Mladenović da vidi presvučenog radikala kako ga svojata sa Kovačevićem i Škrbićem? Pa, kako bih vam rekao, to je bilo na Kovačeviću i Škrbiću da promisle, za potonjeg znam da se razume u muziku. S tim u vezi, Kovačevića, Nemanju 2021 Milenkovića i arhitektu Darka Polića poznajem lično, a znao sam i Škrbića dok ničim izazvan nije odlučio da se na ulici ne javi izvesnoj radijskoj voditeljici i meni, nakon što smo se mi javili njemu. Uglavnom, količina ružnih reči, tračeva i konkretnih optužbi koje u tzv. gradu slušam privatno o njima je zastrašujuća, do te mere, da je najbenignija od svih optužbi ona da je Egzit zaposeo Andrej Vučić.   

Vi sa kartel organizacijom kakva je SNS možete imati ovakve ili onakve planove, urediti odnose sa minimalnim stepenom kontaminacije i oni će funkcionisati dok odgovara kartelu, ne vama. Hteli vi to ili ne, kartel SNS će vas usvojiti i prisvojiti, preneti vam grehe kao koleru i neće vam čuvati sedišta u avionu kada budu bežali preko granice. Bez pitanja će vas ubaciti u prljavu mašineriju koja je, ponavljam, prvo u njihovom, a tek onda možda i u vašem interesu. U interesu građana/ki svakako nije, a vi mi navedite jedan festival na svetu koji u rodnom gradu ima toliko podeljenih mišljenja i osećanja, pa i otvorene mržnje i bojkota, u vezi sa sopstvenim radom i postojanjem.

I to sve ako su fruškogorski hrastovi na broju.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.