Nema mesta iznenađenju. Ništa novo pod kapom nebeskom. Ovo pisanije tek podržava pojedinca kom su najgori od nas rešili da zagorčaju život zarad, pretpostavljam, sitne lične koristi i bez imalo brige šta o tome misle oni kojima taj pojedinac hrani dušu u časovima opšteg beznađa.

U ovoj zemlji svakog dana moramo ponavljati i crtati da je kultura, a ne privreda, najvažniji resor svakog društva. Da li ste ikada videli nepismene i primitivne kako žive u materijalnom blagostanju ?

U redu, videli ste ih, ali to je bilo koristuljublje rata, njegov završetak i nastavak krvavog balkanskog pira po firmama za pranje tuđih para i nepostojećeg ugleda.

Ima tome osam godina, kada su uglednog književnika Srđana Tešina radikali najurivali iz kikindskog Kulturnog centra. Ovaj nemili scenario se ponavlja i danas, i meta i pucači su isti, promenila se samo jedna stvar – ime stranke.

                 Kada vidi ovakvog domara, EU će pasti na dupe zapitana kakvi su nam tek pisci

foto: bif.rs

Sada već bivšeg direktora KC stranka istih kvaliteta, svetonazora, potencijala ali novog imena uklanja s čelnog mesta značajne kulturne institucije. Ovom nestranačkom čoveku jedini hendikep je, pogađate, činjenica da zna i voli posao kojim se bavi. Upravo i samo zato mu je ponuđena utešna nagrada u obliku novog ugovora za, ni manje ni više, nego domara Kulturnog centra, a ja, više onako za sebe, pitam kikindske satrape koje su pancerice ugradili u obraze kada bez imalo stida mogu sebi da dozvole da im priznat pisac menja sijalice u Kulturnom centru, za minimalac.

I da mu se šeretski jave u prolazu, pitaju kako ide, pmaze ga po glavi i bace mu kosku. Svinjsku.

Nije to bez neke. Naši gospodari demonski uživaju dok gledaju pametnije i vrednije kako se ponižavaju. U njihovom ludačkom, bolesnom svetu sramota je merljiva kao krompir. Lakše spavaju kada ličnu blamažu stave na crtu tuđoj, ma koliko druga strana prinudno radila pošten posao. U ovoj jednačini zla nedostaje samo jedna nepoznata, a to je moljenje za ono što ti pripada i do čega, nadam se, neće doći. Ukoliko bi Tešin bilo koga molio za ono što mu pripada i ono što jeste, njihova bedastoća i lažni osećaj veličine bi procvetali, uvrteli bi u ionako tesne glave da su neko i nešto jer, bože moj, ne moli pisac bilo koga.

Kada nisi niko i ništa, mora da ti je neponovljivo toplo oko srca i gaća kada ugrobariš nekoga ko jeste neko i nešto, pride razmišlja drugačije.

               
                                             Slučajnost katastrofe je bajka za decu i nepismene    

foto: smizle.com

Slučaj građanina Tešina je enciklopedijski. Ne postoji slikovitiji prikaz Opšteg Pada od onog kada dobitnik nagrade “Borislav Pekić” primi blanko aneks ugovora u kom stoji da će umesto pera od sada držati izolir-traku i gedoru.

Lupam glavom o sto i pokušavam da smislim šta mora da nam se dogodi, pa da stoka shvati da ološ jaše grđe nego ikada. Umrećete goli i bosi, a nepismena deca će o vama govoriti i pisati pogrešno, paklom obuzdana i spremna da deci prenesu sopstveni polulik i nedelo.

E, to ja zovem prokletstvom. Defektna pokoljenja i defekovani preci.

No, vama je svejedno. Niste vi nadrljali, neko drugi je.

Neka vam Vučić ofarba ulaz, zameni svetlo, oplodi kravu, obere kukuruz, sastavi repertoar i organizuje izložbe. Jer, on je tako jebeno dobar.

A kad umesto njega dođu mali bednici od palube, s bičem i rakijom – nema kukanja i moljakanja.

Znaš ti zašto

I