Poštovani sugrađani/ke,


Kako sam najavio u jučerašnjem postu, a povodom konstruktivne kritike školske drugarice i vas 20 koji ste “klikom” podržali ideju (ovde ima prstohvat benignog sarkazma), red je da se obratim i vama, bližim i daljim komšijama. Iskreno, i mene više svrbi duša od kritikovanja gradonačelnika, no ja za razliku od njega i nekih srpsko-hrvatskih generala znam kako funkcioniše komandna odgovornost.

Za početak, shvatite ovo pismo kao da ga pišem sebi, ništa ja nisam manje ili više odgovoran za Opštu Situaciju u Novom Sadu, a koja je, složićemo se – katastrofalna. Kada bih imao genijalan plan da stvari popravim verovatno bih se kandidovao ali pošto ga nemam, i intimno sam anarhista, odlučio sam da uradim ono što najbolje umem, za opštu korist i moju pretpostavljenu štetu. Nazovimo to promocijom opšteprihvaćenog, a iščezlog sistema vrednosti (?!) kog sam upakovao u maksimu “Znaš ti zašto”.

Stigosmo i do osovine problema, malograđanske pasive. Zanimljivo je da se radi o najvećoj i najlakše rešivoj muci, pravom malom paradoksu. Lek za apatiju je prilično jednostavan i svodi se na aktivizam sitnog intenziteta, bez novca, projekata i grandioznih ideja koje porastom unosa alkohola zvuče sve bolje i realizuju se sve teže.

Cimnimo se! Zajedno! Eto, ništa više i ništa manje.

Uopšte mi nije jasno kako i zašto na hiljade nas trpi primitivce pod plaštom uljudnosti, kada i mala deca znaju da nekada čovek mora i da opsuje iz pristojnosti. Zato i koristim vokabular koji već koristim u obraćanju vlastodršcima, jer su izgubili privilegiju da im pišem uljudno. Ova novosadska dijagnoza se lepo videla na “Steriji”, kada tradicionalno fino vaspitani Novosađani/ke (a i ovo je postalo upitno) ne žele da skandalizuju pozorišnu atmosferu, iako su zvižduci ili bilo kakvi javni iskazi nezadovoljstva više nego primereni situaciji.

Kako je pisao Kundera, “kič je nepristajanje da se prihvati činjenica da govno postoji” (i po tom pitanju dela, dodajem ja). A kič je kamen temeljac malograđanštine, dok je ova spiritus movens većine naših urbanih problema. Zato smo, uostalom, najveća palanka na svetu. Kako inače objasniti poražavajući podatak da evropski gradovi manjih gabarita i potencijala i te kako umeju da artikulišu građansku misao i delo, ako ne nespremnošću da se govno prepozna, prihvati kao realno postojeće i odlučno baci gde mu je mesto.

Nisam hteo da koristim neprikladne reči, ali eto, piščeva je jača.

Bilo da se radi o komšiji koji baca smeće gde ne treba ili klincima koji u dvorištu pevaju klerofašističke pesme u tri ujutro, trpnja i gospodska šutnja neće učiniti apsolutno ništa, osim što ćemo se svi i dalje jesti u sebi i prebacivati odgovornost na “državu”, koja nije ništa drugo do niz imena i prezimena raspoređenih u relevantne institucije, a koje, provereno, nisu u stanju da unaprede naš život. I koje nikako da kaznimo za ono što su nam uradili i rade.

Preuzimanje odgovornosti za svoju sudbinu i postupke. Ovo nam, na žalost, niko nije rekao, a to je poenta demokratije kojoj, kao, težimo.

Da li uživam kada barem dva puta dnevno kažem mladim roditeljima da ugrožavaju decu i ometaju saobraćaj guranjem kolica na biciklističkoj stazi ? Ne, naravno da ne, ali vam garantujem da bi isti ti roditelji promenili navike kada bi ih na svakom semaforu neko upozorio na kršenje zakona i roditeljskih obaveza. Probajmo da u Ženevi sednemo na travu gde se ne sme, što je sitna nepodopština, pa će nam presesti i sedenje i kafa posle pet minuta zahvaljujući mirnim protestima građana/ka tog grada. Opet ta metafora: vide ljudi govno i bacaju ka u klozet. Ako je govno uporno, zovu policiju koja zapravo i dođe. Ako se baš zainati – ode u zatvor.

Da li bi nas Grad i država vređali i pljuvali kada bi im jasno stavili do znanja, svakog dana i na svakom mestu, da prostakluk i krađa neće proći ? Ne bi, naravno, ali kako reče jedan moj sagovornik u intervjuu, inače sociolog, “s ovom omladinom mi ni 5. oktobar ne bi uspeli da izvedemo”.

A da se ne lažemo, nije 5. oktobar suzavac u 100.000 ljudi ispred Parlamenta, već višegodišnje, svakodnevno odbijanje da kuliramo postojanje govana.

I tako…

Znaš ti zašto

Iskreno vaš,

I

6.6.2013.