“Mi, Aleksandar Vučić, Božjom milošću car novobeogradski a kralj prava, basketa, tlocrta, geografije, hemije, fudbala, religije, ribolova, malinarstva, neimarstva, povrtarstva, itd. itd. dajemo glasom ovoga pismena na znanje svakome, koga se tiče, pa i Vučević efendi Miloša, da taj toliko puta spominjani naš Petrovaradinski kameralni grad, koji leži na drugoj strani Dunava u bačkoj županiji koja nije ustaška, na zemljištu Sajlovo gde bi Mi možda i mogli danas da se pojavimo mada sumnjamo, možda na sendvič, silom naše kraljevske moći i nepostojećeg ugleda iz ranije navedenih razloga, a koji se tiču toga da Nas ni besan pas ne želi u ovoj varoši, učinimo svojim slobodnim kraljevskim gradom i da ga uvrstimo, primimo i upišemo u broj, krug i red ostalih naših slobodnih kraljevskih gradova naše vukojebine Srbije tako i naših naslednih zemalja koje nisu deo Srpskog Sveta, u koje valjda Mi još možemo da odemo, ukidajući mu dosadašnje ime Petrovaradinski Šanac, nađosmo za dobro da se ubuduće zove i da mu naslov bude Neoplanta, mađarski Uj-Videgh, nemački pak Ney-Satz, srpski Novi Sad i bugarski Mlada Loza, a ko je baš van dodira sa vremenom i svetom može i Srpska Atina, ali da se potom bude malo glup u društvu kraljevskom i profanom.”

Tekst na početku, moramo li reći, nikao je iz pera carice Marije Terezije pre 278 godina, kada je Novi Sad postao slobodan kraljevski grad i prvi put počeo samostalno da si uređuje život. Ova nova, prepravljena verzija, mogla bi postati simbol našeg novog rođendana 2026, ili barem trenutak kada smo postali slobodniji nego što su nam uslovi dozvoljavali.

Iskreno, mi bi platili još 80.000 rajnskih forinti samo da Ga, ili Njih, nikada u životu nismo ni videli, ni sreli, ali tako istorija ne funkcioniše. Trenutno je najvažnije da On, ili Oni, ovde nisu dobrodošli i takvo stanje će ostati, nadamo se, dok smo živi.

I mi, i On, i Oni.

Inače, biti nepoželjan u Novom Sadu je prilično težak i nezahvalan posao. Mora čovek prvo po sebi da se uneredi valjano i redovno, da bi se pitomi flegmatici poput Novosađana uopšte zapitali vredi li takvog čoveka uopšte izbacivati, ili je dovoljna kazna što je takav kakav je. Bojim se da je On, ili Oni, toliko zglajzao i do te mere se ogrešio o Novi Sad, da smo čak i mi, tako gospodski smušeni i elegantno tromi, odlučili da je vrag odneo šalu i da toj imitaciji čoveka ovde nam mesta dok smo svi mi, i On i Oni, živi.     

Prvo su iz nehata ubili nas 16 i mlada Teodora Martinko je ostala bez nogu. Kada smo tim povodom izrazili svoje, hajde da kažemo nezadovoljstvo, i zahtevali da se krivci momentalno pronađu i kazne, dobili smo sledeće:

Skoro dve godine su nas hapsili, tamničili, otpuštali, vređali, tukli, gazili automobilima, gazili cipelama, gazili palicama, detonirali, prskali, ponižavali, ismevali, pišali po crnini i svim raspoloživim metodama činili da se osećamo još jadnije, bednije, bezvrednije i pogaženije.

I onda nam On, ili Oni, kažu da smo mi problem. Da mi ubijamo, pretimo, delimo, vređamo… a za dve godine mi nemamo niti jednu presudu za masovnu krađu sa umišljajem i masovno ubistvo bez umišljaja.  

Ne više, majčin sine! Ili majčini sinovi!

Tebi, ili Vama, su dobro obavešteni izvori javili da si u Novom Sadu izduvao zanavek. Aferim! Ne znam što Se/Ste ljutiš, prosto smo previše popizdeli, imamo i mi granicu, a obično su to sene mrtvih ili njihov nagoveštaj.

Ti, ili Vi, ništavna amebo, znaš da u Novom Sadu ima više kivnih, pokradenih, prevarenih, očajnih i povređenih nego što postoji autobusa u Evropi. Nema Ekspo toliko nakradenih para, koliko ima Novosađana i Novosađanki željnih da ti u lice kažu koliko si nedobrodošao.

Mi Tebi, ili Vama, uopšte ne pretimo. Mi ti obećavamo. Mi ti garantujemo božansku neposlušnost i odbijanje da Te/Vas prihvatimo kao člana zajednice!

Go-to-vo! Razvalili ste Novi Sad kao da Ti/Vam je nešto lično skrivio i za sve to se nakrali para za tri života. Vaš peti ešalom ima stanove u Trstu i Barseloni, red je da neko tu malo i robija.

Zadah slobode je otrovno zarazan i kasno je za sve, osim da se iskradeš na sendvič, opasan naoružanim pretorijancima. Ti, ili Vi, možeš zvati svu policiju i bezbednjake na svetu, blokirati ceo grad, sprovoditi turiste ćacije kao goveda na sajmu, dovesti svakog krimosa iz Bosne i Crne Gore, imati razglas kao Rolingstonsi, naoružati ih do zuba, džaba ti, majstore – ne možeš pobediti ceo grad.

Ne možeš pobediti Novi Sad! Ti. Vi i tvoji ste apsolutno i permanentno nepoželjni do ekstremne granice. Dok nas privodite na informativne razgovore, znaj/te da Građanska platforma “100% Sad” postoji i da ćemo kao građani i građanke referendumom uništiti Tvoj/Vaš idiotski, kriminalni, pljačkaški, bolesni projekat “Novi Sad na vodi”, jer nam Zakon na to daje pravo, a Ti/Vi onda dođi i brani NSH2O, ako smeš.

Nije tebi žao mogućih žrtava. Žao ti je što bi sukob izgledao jako loše po tebe, a ne postoji scenario u kojem instalirani Potemkinov cirkus, u sukobu sa celim gradom, deluje lepo preko kamere. Znamo, Ti i Vi bi da ste obožavani, ali ne biva više. Ima nas pola miliona i dobro parče nas će ti glasno, legalno i nenasilno reći da se nosiš u tri pizde materine (3PM).

Kolokvijalno, 3PM je obično zatvorska jedinica. Ili tamo gde si već nakrcao pokradene pare. Naše pare. To bi i oprostili. Mrtve i Teodoru ne praštamo.    

Radikalski pir i rat u Jugoslaviji počeli su u Novom Sadu. Ovde ćemo ih i završiti.

Pa Ti ili VI dođite, naši nemili pesnici, do pogledate i poslušate kraj krvave balade.

Povedi i gradonačelnika. Jedva čekamo da vam kažemo „koliko smo srećni“ onim što ste učinili. Tu, na ulici, gde Si/Ste lično odabrao da se cela stvar skonča.

Dobrodošli!    

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.