Takozvana nepopularna mišljenja postala su neizostavan deo mim kulture. Nudim najnepopularnije.

Pre 21. godinu, baš na 5. oktobar, gardisti Vojske Srbije i Crne Gore Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović svoju su stražarsku smenu na Topčideru završili mrtvi. Smrt je u oba slučaja nastupila prostrelnim i ustrelnim ranama od „Kalašnjikova“.

Familije su poslale svoju decu i braću da služe vojsku, u Beogradu, u Gardi, daleko od bespuća opasnih karaula i Kopnene zone bezbednosti, misija u Avganistanu i Ukrajini, a kući su se vratili u crnim kesama.

Prva verzija, državna, kaže da je Jakovljević ubio Milovanovića, a potom sebi presudio.

Druga verzija, Nezavisne komisije na čelu sa advokatom Božom Prelevićem, formirana na zahtev Visokog saveta odbrane Vojske Srbije i Crne Gore, kaže da ih je ubilo treće lice, a dok su njih dvojica čuvali podzemno sklonište „Karaš“ na Topčideru. Po nalazu, prvo je ubijen Jakovljević i njegove rane nisu moguće prilikom suicida automatskom puškom.

Balističko veštaćenje FBI kaže da ih je ubila treća osoba te da su sva zrna, osim jednog bliskog, ispaljena sa rastojanja od tri do tri i po metra. Odbija se mogućnost suicida.

Patolog Ljubiša Dragović obavio je sudsko-medicinsko veštačenje, za šta FBI nije imao uslove. Apsolutno je isključio samoranjavanje i suicid te na osnovu dostupnih izveštaja zaključio da ih je ubila treća osoba.

Mi do današnjeg dana nismo saznali ko ih je ubio i zašto. Kako stvari stoje trenutno, mi nikada nećemo saznati ko je i zašto zavio dve porodice u crno, ubivši na dužnosti vojnike Republike Srbije i Crne Gore, na zadatku čuvanja objekta, u centru Beograda, dok su bili naoružani bojevom municijom.

Čaršijom i dalje kruže barem dve moguće priče. Prva je da su vojnici videli nekoga ili nešto u vezi sa beguncima od Haškog tribunala, a druga da su saznali sa veliku količinu droge na čuvanju u vojnom bunkeru. Pominje se kokain.

Ponovite ovo u sebi: nakon tri opsežne istrage, Republika Srbija nije saznala, ili ne želi da nam kaže, nama, građanima i građankama nosiocima suvereniteta Republike, ko je i zašto ubio vojnike Jakovljevića i Milovanovića, u centru glavnog grada, na dužnosti.

Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, foto: Wikipedia

I mi to nikada nećemo saznati. Zamislite da živite sa tim? Da ste Draganova majka ili brat, ili Draženov otac i sestra? Da vam država kaže da je vaš sin ubica i samoubica? Da prođe preko 20 godina i da svaki put pred spavanje gledate njihovu fotografiju i pitate se šta se zapravo dogodilo?

Konačno, kome može biti u interesu da se to, najverovatnije, dvostruko ubistvo vojnika nikada ne rasvetli? Koje osobe, interesne grupe ili države bi od toga imale koristi, a koje štete?

Sad ide izrazito nepopularan deo, srećom po sve nas kratak je i jasan.

Izvršioci, nalogodavci i motiv ubistva Jakovljevića i Milovanovića bili bi momentalno poznati da je Srbija članica NATO pakta.

Ovo važi i za druga lica koja je, po svemu sudeći, likvidirala Republika Srbija, a zarad interesa onih osoba, kriminalnih udruženja i država, kojima najviše odgovara da Srbija ne bude deo Evropske unije i ne poštuje međunarodno prihvaćene sporazume i konvencije.

Ovo su neprijatne činjenice, a na nama je da vidimo šta ćemo sa njima činiti.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.