Nobelova nagrada za mir odavno je silovana i defekovana. Izgubila je svaki smisao i danas se koristi kao instrument visoke politike kojim se upokojavaju potencijalno zli duhovi i kupuje savest. Možda se zato Nikolić ustručava kao seoska mlada.

Sećate se Irene Sendler, Poljakinje koja je krijumčarila Jevreje u Drugom svetskom ratu ? Uhvatili su je monstrumi iz Gestapoa, prebili je i polomili valjda svaku kosku u njoj, pa kad su videli da nema vajde osudili su je na smrt. Pobegla je tako što su kolege iz pokreta optora podmitili čuvare, krila se do kraja rata, a pred smrt je u “trci” za Nobela izgubila od Ala Gora, wannabe predsednika SAD. Jebiga, Gor je imao adut kojim Irena nije stigla ovladati.

Powerpoint prezentaciju.

                                                       Više i jače od simbola – Irena Sendler


foto: wikipedia.com
                                                         

Potom dođu vremena deficita žarišta i ljudske gluposti i Nobela za mir dobije neko ko s tom poveljom može mirno da spava. Poput Vangari Matai, preminule Kenijke koja je čuvala šume svoje zemlje i sadila nove. I taman kada smisao pokuca na vrata dogodi nam se Barak Obama.

Jedina osoba u galaksiji koja je najvrednije priznanje Čovečanstva dobila zbog – obećanja. Kog ne ispunjava.

Bez imalo malicioznosti, mislim da ovaj bal moramo pretvoriti u maskenbal. Ima li išta bolje nego da Nikolić, osoba krvavih ruku i jezika, naš omiljeni posredni ubica, podeli metaforu ljudske niskosti sa Tačijem, čovekom kog su u UČK zvali “Zmija”, pa vi zamislite na koji je način stekao takvu reputaciju.

Ako ovo nije dovoljno da ubedi Komitet za dodelu Nobelove nagrade, na scenu stupa Ivica Dačić, osoba jednako pogane karijere i navika. Po njemu, Nikolić je pravi izbor, a razlozi su jednako bizarni kao u slučaju Obame, Gora i, ako baš hoćete, Jasera Arafata. Potonji je, kao i Tači uostalom, od klasičnog teroriste postao faktor mira i stabilnosti. Šteta po nas što je Milošević imao suprotnu genezu.

                                                “Ložim ga 200 na sat, a on se jadan femka”

foto: vesti-online.com

Slon sam opciji da se u brodu koji tone prvo spasavaju putnici i posada, zbog čega i lobiram za duet iz košmara. Ako će to doneti mirniji život svima na Kosovu, bolje odnose dve zemlje, pa makar to bilo na simboličkoj ravni, samo izvolite. Dobre vesti i nada su deficitarni, nisam u poziciji da biram.

A sve se nešto nadam da bi Balkanski Cirkus u tom slučaju iščačkao izvesne demone za koje sada nismo ni svesni da postoje. Hladnjače i grobnice, za početak.

Vidite, navijam za breme Nobelove nagrade, nikako lovorike.

Mada, ima tu i neka kinta, dobra ako se ne varam.

Para na paru ide. U paru.

Znaš ti zašto

I