Ima tome pet, šest godina, jedno sam jutro, nakon izlaska, otišao da kupim picu u centru Novog Sada. Stojim ispred onog pulta, čekam, a iza mene se skupila grupica mlađih punoletnika mučenih glađu. Svi smo pod dejstvom alkohola i gledamo onog potplaćenog radnika kao u totem.

A onda krene skandiranje. Da ne prepričavam, Rusija, Kosovo, bog i tako. Vlažni snovi u redu za picu.

Osokoljen blagotvornim uticajem crnog piva, rešim da se okrenem i prozborim koju. Video je taj pločnik u najstrožem centru dosta krvi u svom životu, pa odlučih da se kockam.

Šta sam tačno rekao pojelo je vreme. Govorio sam iste reči toliko puta da su se izgubile u magli. Uglavnom, beše to nešto tipa „zašto bi nam trebao veliki strogi tata, bio to Rus ili On, šta fali nama samima, nema druge zemlje do Srbije i nas u njoj, niko nam neće pomoći ako sami sebi ne pomognemo“ i tako u tom stilu.

I pazi sad, jedan usamljeni glas iz grupe, nisam video ko jer sam zurio u totem-radnika, kaže, onako potuljeno, raspoloženju drugara uprkos, ne mogavši da se suzdrži i znajući da su u gomili jači: „Pa, da…“

###

Domaće preduzeće koje je štampalo garderobu sa reklamama za genocid i našu etničku superiornost posetila je inspekcija, nakon čega su zatvorili prodavnicu i povukli robu sa interneta. Medijski pismenim građanima i građankama je jasno da takva akcija nije usledila zbog brze reakcije savesne i svesne države, već pravedničke jarosti nagomilane na društvenim mrežama.

Toliko o nama, naciji čiju informisanost i moral čuvaju Tviter i Fejsbuk. Naciji koja u redu za picu, u tzv. multietničkom Novom Sadu, prosipa vlažne snove na pločnik naviknutom na krv.

Ne znam da li je postojalo šifrovano ime akcije za sprečavanje širenja zverske propagande, voleo bih da jeste i da se zove „Besan pas“. U toj akciji, tržišni inspektori imali su delikatan zadatak da obrišu penu sa usta besnog psa i tako ulepšanog, puste ga nazad besnog u prirodu.

Do sledećeg reda za picu.

###

Bio je i protest frilensera, u Beogradu. Okupljeni mladi ljudi imaju pregršt zajedničkih stavova i kvaliteta, ali i brojne razlike. Sasvim je moguće da je to istovremeno najhomogenija i najheterogenija demografska grupa na svetu.

Srpski frilenseri su kosmopolite, nacionalisti, neverujući, verujući, levi, desni, u centru i svim pravcima sveta. U najboljem duhu ljudske rase, zakopali su bedne lične sekirice zarad prečeg, opšteg interesa rukovođenog krčanjem creva i načelno stajali iza istih zahteva:

„Vlažni snovi su okej, ali pica je važnija.“

Možda su čuli predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, čije reči ne možemo preuveličati sve i kada bi to hteli: „Po pitanju Kosova niko nema tapiju na istinu, čak ni crkva.“

Ako za deset godina konstatujemo da je protest frilensera bila prva kap društvenog sazrevanja i prihvatanja ljudi koji drugačije misle, onda smo upravo svedočili najvažnijem srpskom društveno-političkom događaju u 21. veku.

###

To što u Srbiji Kosovo brane gejmeri iz generacija „Y“ i „Z“, digitalni ljudi rođeni posle 1990, može da šokira samo nepućene i zvaničnu Evropsku uniju.

To je naša „nova realnost“, a ne kovid.

Istovetno, pomisliti da je moguće promeniti Srbiju bez temeljne demontaže aktuelne vlasti i matrice vladanja koja nije slatka samo njima, je iluzija za neupućene u koju čak ni zvanična Evropska unija više ne veruje.

Intimno su znali s kim imaju posla, pa ga pustiše da im „reši Balkan“ jer niko drugi to ne bi mogao. Da neće možda Boris luk jeo luk mirisao Tadić „predati Kosovo“?

###

Mi možemo zločinačku garderobu zabraniti sto puta i problem neće nestati ukoliko i dalje postoje ljudi koji tu garderobu žele da kupe i bez blama javno nose.

Te i takve ljude štancuje matrica vladanja našeg Voljenog Lidera, neosuđenog ratnog zločinca kome je u interesu da se o tom periodu i našoj ulozi u ratu ne govori. Njegova moć je mitološka i pseudo-svakakva, zašto bi jadan sekao granu na kojoj sedi.

“Izvinjenje” proizvođača dukseva je lakmus papir našeg društva. Kao da ga je pisao Voljeni Lider lično. To nije izvinjenje, već besmislen pokušaj opravdavanja. I, paradokslano, ne krivim čoveka koji je to napisao.

Sve je to već video i čuo, sa vrha, razumeo da prolazi kod ljudi, pa prepisao.

###

Tzv. srpska opozicija je još ogavnija. Većina njih lično ne veruje u nacionalističku retoriku i gratis kosovarenje, niti se boje Haga i naših sudova, ali im je slatko da sa nula napora i žrtve pokušaju da za sebe privole one koji su trenutno razočarani manjkom Liderove šovinističke retorike i otvorenog zla.

Ako smo zgroženi monstruoznom garderobom, onda ne smemo biti zgroženi otvorenim dijalogom o tome šta smo sve radili od 1990. do danas. Pošteno je mladom punoletniku danas reći zašto je tokom 20 godina izrastao u politički izmanipulisanog infanta.  

Ko god na proleće javno pomene Milicu Rakić, dete ubijeno NATO bombom, a odmah potom ne nastavi rečenicu tako da pokrene pitanje kako smo sebi dozvolili da Milica pogine, taj ili ta nesvesno proizvodi nove seriju „Nož žica“ dukseva.

Heroji Košara? Dobro, slažem se. Nego, zašto? Čemu? Šta je bilo uoči, a šta posle? Šta je danas? Da li je moralo tako?

Onda će doći leto, prvo Srebrenica, pa „Bljesak“ i „Oluja“. Svaki javni govor koji tada počne, razradi se i poentira našom žrtvom, bez ijednog pomena šta je sve uzrokovalo te i druge žrtve, štancuje nove zločinačke dukseve.

Servira nam vlažne snove, ali bez pice.

ZTZ