Ja njih prosto obožavam, oni su moja zvezda vodilja, sjena u sahari, plamen u tundri i žirant u banci.


Štampana stvar imena Qrir i dalje trudbenički podgreva Najniže U Nama onorazumskim optužbama, hvalospevima, pretpostavkama i teorijama. Najnoviji izliv sone kiseline u mozak ugnjezdio se u textu pod naslovom “Ceca jača od Stonsa”, što je ne samo dovoljno da se misleći organizam iskenja na usta nakon rektalne upotrebe ricinusa, već bogami i da ih Džeger tuži za klevetu.

Šta ? Oh, izvini Mik, neće mi se ponoviti časna reč – ser Džeger!

Bez imalo zajebavanja, pred duševnim vakuumom i studeni uredništva Qrira, beskrajna Vaseljenija drhti od strahopoštovanja!

Šta nam donosi još jedan neprejebivo značajan Vidovdan ?

Pa, osim maloumno samoindukovanog usuda, donosi nam priliku da potomcima detaljno objasnimo Pravila Opstanka u bizarnoj biocenozi zvanoj Srbija, a koja nizom pravnih grešaka i dalje neopravdano ima status države.

Klinke će potkovati ubeđenje da su sponzoruše totalna postmoderna, sva klecava i samourušavajuća, te da se za svoje parče neba valja boriti reakcionarnim trešom oličenim u jatačenju gangstera, udaji & utaji te nadgalaktičkoj prostoti koja i boga iritira gore nego čičak u Pepeljuginoj cipeli. Onoj neizgubljenoj.

Mladi frajeri, pak, obuzdavaće galone neukroćene sperme, libida i misplaced ambicija, usmeravajući ih ka Spektakluku Opše Propasti, sasvim podesno opredmećenom u srži mizanscena Najveće Bine Od Svih. Na užas nade i prosvećenosti, mladci će izaći iz tesnog karaktera kroz negativan pol Baterije Života, a što će Qrir osokoliti pojačanim naponom ništavila i bedastoće.

Da se razumemo: neka je nama Svetlana živa i zdrava, sa sve pripadajućom marvenom deponijom obožavaoca – svi smo mi iste, sitne ribe u moru plavom.

Monstruozni zločin, sestre i braćo ribe, je što za manjinsku ekipu sa Slejera ne važe isti zakoni kao za decu srpske Majke, a svi ištemo isti vazduh i ‘lebac.

Znaš ti zašto

I

26.6.2013.