Scena i glavni likovi odavno su mi poznati. Urbana drama stara 15 i više godina, čak se i duvan ponovo mota. Jedne prijatelje sam dočekao iz Kanade, druge otpraćam, treći su promenili državljanstvo. Neki su umrli čekajući, neki su se ubili uz asistenciju države, a ima i onih koji su digli ruku na sebe.

Dani se kotrljaju i mahnitom mašinovođi većina i dalje veruje.

Stvarno nisam više siguran koji je datum. Da li je vreme stalo ili se događaji ponavljaju.

###

Pre tih 15, 20 godina nisam imao mobilni telefon i kolegu Vladimira Ješića morao bih pronaći drugačije. Ne znate ko je? Osoba koja je kao aktivista Otpora hapšena na dnevnoj bazi, brat političara Gorana Ješića i neko koga je proslavio Velimir Ilić, nakon što je fizički nasrnuo na Vladu pred kamerama. U studiju. Može to tako.

Posle je Mlađan Dinkić, osmehom osobe koja ti prodaje hemoterapiju na crno, kazao da je, eto, Velja takav… nezgodan čovek. Dva ministra tako govore i čine, pred celim svetom, a ti se posle pitaš zašto umireš naživo već 20 godina.

Uglavnom, nazovem ja Vladu danas da ga pitam šta ga je to tuklo i pretilo mu u Inđiji i tu krene taj ljudožderski igrokaz u kom glumatamo previše godina.

###

O ovome ste verovatno danas već čuli šta je ko imao da kaže. Inđija vam je, ako ne znate, politički dosta zanimljiva varoš u kojoj vladaju Nevučići, što Davučiće svrbi više nego što bi očekivali od naizgled zdravih osoba. O pretnjama, zastrašivanju i ucenama se već govorilo i pisalo, da ne davim.

Vladimir Ješić naravno ima svoju verziju događaja, a Mirović Igor svoju pres konferenciju, volšebno odigranu danas popodne. Nije, veli taj Igor, niko napao Ješića nego je upravo on udarao prevažnog predsednika beočinske opštine Čačića, zbog čega mi dođe da vam se izvinim jer sam vas opteretio takvom nebitnoćom od osobe.

                                                                  Joko Ono – “Rupa”


E sad, vi možete voleti ili ne voleti kolegu Vladu Ješića, želeti mu ovo ili ono, ali za ovih 17 godina novinarstva nisam uspeo da pronađem osobu koja voli Igora Mirovića. Spisak razloga je poražavajuće dug i nadao sam se naivno, na početku ovog igrokaza, da će sud reći koliko nam je taj Mirović, inače moralna gromada i bestseler patriota, zbilja dužan.

###

U magnovenju lošeg skeča i dalje mi tutnji slika premilog predsednika zemlje koji je mrtav hladan odlikovao ljude okrivljene za pad helikoptera i smrt sedam osoba. Stotine stranica više izveštaja trapavo kriju ono što narod uveliko naslućuje i zbog čega u pravim državama lete fotelje, ali kako bih vam rekao, ovo je i dalje isti komad, ista bulumenta provincijalnih nikogovića željnih jahanja, samo smo malo stariji pa ih teže nosimo.

O svemu što prati taj helikopter, društveno, politički pa i ekološki, može da se napiše roman ali nisam siguran da li bi mejnstrim publika još jednom za života prihvatila kritikovanje nepogrešivog vođe. Onog što bratu daje vojno obezbeđenje koje ti i ja plaćamo, pa ih još i nabubecaju u po’ bela dana. Zaboravili?

Oni jesu. Ovo s Ješićem je samo još jedan bensedin. Treba uzeti i Pokrajinu, i sve opštine gde nisu Davučići, i sve svoje srediti, a reforme – pa to brajko ide posle samo od sebe. I tako tri proklete godine već.

Brine me osećaj u stomaku da državno ludilo poprima fizičke manifeste i tu glave lete ne samo figurativno. Ne bi On s takvom lakoćom pričao o pretnjama i strahu za sigurnost svoje porodice da se ne radi o uigranom performansu pripreme pučanstva, za šta vam prvo trebaju oreol i armija izmišljenih neprijatelja.

Odužio sam. Još jedan pasus i počeću da zovem otporaše da vidim šta ima u gradu.

Znaš ti zašto!

I