Predavanje ex hladnjača

Možda vam je promaklo kada je onomad premijer, srebrenički mrtav hladan, izjavio da država nema snage da se obračuna sa „navijačima“. Mislio sam da će ta i takva izjava pokrenuti medije da mu jebu sve po spisku i da je to, makar simbolično, kraj njegove vladavine. I ništa. Ova se izjava, a znamo da je delimično tačna u smislu da vlast to ne želi, samo nakalemila na drugi problem koji je, i to zaista verujem, nulta tačka pada A.V. Jasno, Savamala, plac na kome se potvrdilo da ne živimo u pravnoj državi gde je zakon isti za sve.

Da ne bude zabune, slučaj „helikopter“ je veća tragedija od Savamale ali na njemu premijer očigledno neće pasti, iako je morao. Pad i smrt sedam osoba će se uvek provlačiti kroz državotvorni filter Nesrećnog Slučaja, ali to kod Savamale, jebiga, ne važi. Ništa se slučajno nije dogodilo na obalama velike reke, te postizborne noći.

Proteklih nekoliko dana u Novom Sadu se ne može živeti od rafalne paljbe notornih zlikovaca. Ne prezaju od škola i javnih mesta, nedužnih pratilja i generalno – kolateralne štete u ljudstvu i materijalu. Ovo nisu radili ni najgori Sicilijanci, a vama dragi sugrađani/ke želim svu sreću dok šetate naseobinom sklonom neutemeljenom kurčenju u sferama slobode, jednakosti i otvorenosti.

Na slovo na slovo…

Kada sedneš i hladne glave razmisliš problem je poražavajuće prost. Videli smo u neposrednoj prošlosti uzročno-posledične veze ovakvog ponašanja državnog vrha i stanja na terenu. Tu se i slažem sa Vučićem, uz naravno drugačiju formulaciju situacije u kojoj smo: država ne može da se obračuna sa organizovanim kriminalnim grupama zato što bi odmotavanje tog klupka otkrilo njenu umešanost u zločine svih vrsta.

Eto, toliko je jednostavno.

Kaljeni jezik

Što nas dovodi do prve i osnovne faze kontrole štete koju sprovodi ova vlast, na svim nivoima. Radi se, kao i uvek, o jeziku koji se koristi. Kao što je rat u Jugoslaviji započeo u kulturi, propašću Novosadskog sporazuma koji se bavio jezikom, tako i današnja monstrumska eskadrila jezičkim konstrukcijama pokušava da prikrije svoje tragove zločina u snegu. Zato tako često i pišaju po nama, kad god to vidiš budi uveren/a da je tu gde pišaju u snegu bila – krvava fleka.

Prvi korak je bio da se klasični gangsteri nazovu „navijačima“ ili „huliganima“. Više mi je muka da ovo pišem ali evo – huligan je osoba koja krivično ili prekršajno delo čini iz čiste obesti i bez racionalno utemeljenog motiva. Srpski, kada huligan posere žardinjeru, spali kontejner ili urniše javnu imovinu on od toga nema nikakvu opipljivu korist. Kriminalci, to je valjda jasno svima osim političarima, krivična i prekršajna dela čine iz jasnog, racionalnog motiva koji u 99 posto slučajeva u pozdini krije materijalnu dobit.

Navijači su tek osobe koje podržavaju neko sportsko društvo, jel’da.

Pad Rimskog Korsakova

Ali nećeš majci. Moj omiljeni političar, bogougodni gradonačelnik Novog Sada Zoran efendi Vučević ovih se dana dosetio (ili mu je neko rekao, ne znam, deluje kao glupak) da iz riznice jezičkih bisera izvadi zaboravljenu vedetu prikrivanja istine. U pitanju je reč „vandal“, koja se imala odnositi na ljudske brabonjke koji su pored škole, u po’ bela dana, rafalno pucali na jednog iz njihove životinjske vrste. Ciničniji deo mene bi objavio naslov „Nijedno dete nije ubijeno u mafijaškom obračunu“, ali to se u medijima ne radi, imaš blog pa udri.

Svom nažalost sugrađaninu Vučeviću mogu besplatno pomoći i objasniti mu da su vandali, iščezli narod sklon razaranju, ona dva kretena koji su u novogodišnjoj noći u više navrata razvalili interfon stambene zgrade. Sa kamerom. Pa se vratili maskirani. (?!) Goli od pasa, 1.1.2017. Deluju kao budući SNS kadar, zar ne? Patriote u svakom slučaju jer ništa ne govori da si Srbin kao srednji prst u objektiv koji snima tvoje nedelo.

Gde je kuglica?

Cela ova uvredljiva šarada ima jasan cilj, da nas otupi i privikne na lažnu stvarnost u kojoj govnetu ne možeš reći da je govno da ne bi povredio njegova osećanja i prava, iako ti je umazalo gaće i hodaš gradom u oblaku smrada i muva. Žele da nas slude. Da ne znamo šta je levo, a šta desno. Ko krade, a ko kraducka. Ko je kriminalac, ko je lopov, ko je huligan, ko je vandal, ko je navijač. Svojski se trude da jezikom obezliče pojmove, kvalifikacije i moralne vrednosti. Po njihovoj viziji realnosti, to su nedokučive semantičke finese koje je bolje ostaviti Klajnu i Šipki, a ti građanine/ko – izbegavaj kuršume, gelere i palice. U Novom Sadu, bezbednom gradu. Za koga? Odžake, za dinar po kvadratu?

Da li ste primetili kako premijer koristi reči „kriminalci“ i „lopovi“ samo kada govori o „onima koji hoće da dođu na vlast“, a kada priča o nepatvorenim manijacima i krvolocima, onda su oni Sve Samo Ne To. Mene zanima nešto drugo, ako premijer zna za te lopove i krimose, što ih ne hapsi? Nerado ga podsećam da se trenutno ponaša kao saučesnik, odnosno osoba koja taji informacije u vezi sa kriminalnim grupama i pojedincima, što je čak i u Srbiji krivično delo.

Dok nas ne ubiju.

Znaš Ti Zašto

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.