Antigona Skrobonjić Kovač Dervišagić Puzo upravo je postavila oglas u kom traži mlin za podesnost i dok mi ovo kucamo ona nestrpljivo čeka pozive prodavaca.

Antigona je prešla zbilja dug put od pitoresknog sela u kom je odrasla okružena retkim, ali brižnim, nezanimljivim ljudima, do hipnotišućeg neonskog blještavila izvikane metropole prepune dosadnjakovića i onih koji bi hteli takvi da postanu. Za to vreme, ubeđena je, iskusila je dovoljno lepih i ružnih stvari da konačno zna šta je ono što joj pogoni biće i čini je srećnom, zbog čega se odlučila na kupovinu mlina za podesnost.

U naivnoj i nevinoj fazi svog života, Skrobonjić Kovač Dervišagić Puzo nije mogla prstom uperiti u životni sastojak koji joj je nedostajao. Delom zato što joj ama ništa falilo nije, a delom jer je selo njenog rođenja bilo izrazito sumnjičavo prema novotarijama i paori su rado puštali pse na poštare. Što je veći paket bio, to je veći pas jurio poštanskog službenika i tako sve do granice sreza, nakon koje su problemi naprasno menjali vlasnike.

U stasavajućoj dobi života ispunjenoj istraživanjem i pogreškama, naša heroina je uglavnom svesno birala rđave stvari, prepuštajući se omamljujućem i zavodljivom osećanju totalnog gubitka kontrole i odgovornosti. Čineći život sebi nepodnošljivim, praznina u njoj nije bila ništa plića i ljubaznija negoli ranije, mada je, priznaće, tada Sunce davalao najlepša obećanja i Mesec joj se manje smejao nego danas. To je krupna stvar kada ste mlada dama, da vam se najveći budalaš i zgubidan na nebu beskorisno ceri ređe nego što ste navikli.

U trenutku kada je već bila formirana ličnost i zrela žena, Antigona je predosetila šta joj se sprema već nakon prvog omiljenog doručka koji u trenutku više nije bio omiljen. Promena se dogodila toliko urođeno i brzo, da ona ni danas ne može jasno objasniti čemu sve to beše, kojim povodom. Mi verujemo da su joj uzroci promene ukusa i te kako poznati, a njeni neuspeli pokušaji da taj trenutak sebi ponovo predstavi i doživi ga decenijama posle (Skrobonjić Kovač Dervišagić Puzo je izuzetno temeljita osoba) bespotrebno je udaljavaju od istine za kojom traga. To jelo danas ni očima ne može da vidi, tek ponekad ga naruči po navici i onda se predivno izvinjava u kuhinji, nakon čega šeta gladna.

U jednom momentu, kada je uveliko ušla u pozne godine, ova pametna i pre svega prema sebi odgovorna žena, svatila je sasvim slučajno, ne razmišljajući, da bi mlin za podesnost učinio pravičnost ka ono malo vremena što joj predstoji. Taj mlin, a čula je da zacelo postoji, izravnao bi nepravilnosti u njoj i oko nje pa bi se lakše dogovarala sa sovama i zidovima kada padne noć. I sat bi je pažljivije slušao, ali nije to zbog sata, ni sova i zidova.

U mlin za podesnost prvo bi ubacila sve predobre odluke u koje se klela i osećala kako one, u znak odobravanja, klimaju perjanim glavama unutar njenih nogu i ušiju. Posle bi na red došli trenuci dokolice i neiskorišćenih šansi, pred sečivom ravnodušni, mrtvi u životu kao i ona, nekada, i tek na kraju, na dalekom kraju, kada bi samlela sve u vidokrugu i prsti počeli da je izdaju, u mlin za podesnost ubacila bi sve ono čega se kaje i što je tišti.

Ono što je nekada zaista i uradila.

I