Nemam šta dodati! Gotovo me je zajebao ovim izlivom iskrenosti – ovo je apsolutno tačno. Naši govnjivi životi savršeno odgovaraju nepoštovanju zakona (tzv. borbi protiv korupcije) oko nas i u nama, a to što Vuićeva jurišnica Mihajlovićeva kenja da smo preklane živeli gore nego sada – pa, kako bih rekao, to je klasično preseravanje uoči izbora.

Prava je šteta pa novinari svakog dana iskopaju nekog novog Bojana Cvetkovića. BC je srpska endemska vrsta, ima ih u svakom srezu, poznata po tome da svoja jaja polaže u kukavičije gnjezdo, jer da bi se imali vladati domaćinski ne smeš biti prva ruka koja je zajebala stvar. Uglavnom, ova životinjska vrsta laže koji je dan u nedelji čak i kada sagovornik ima novine u rukama, pa vi vidite šta i kako 16. marta. 

Znam šta ste pomislili ali džaba – na bojanocvetkovićevsku faunu uvek važi lovostaj, i kad se pari i kad se opari. 

                                                      Alchajmerov zamorac u teranju

foto: juznevesti.com

A izbori su pravo vreme da Novi Sad dobije 200 policajaca, iz cele Srbije. Video sam ih po gradu, liče na emigrante u Parizu, zbunjenost i divljenje novom okolišu iscrtajavu njihova lica, pa tako podeljenih emocija bazaju u nadi da će Bitisanjem nekoga odvratiti od ideje da bude skot.

Nisam pandur ali znam kako rade. Dok ne budemo imali jasno pozicionirane pozornike po celoj Opštini, ološ će i dalje harati gradom. Red bi se zaveo relativno brzo kada bi a) policajac znao teren, stanovnike, dešavanja i ko bi sve tu mogao da napravi kakvu zajebanciju i b) kada ih sud ne bi puštao na prvoj puš pauzi.

Ovo nije ni kupovina socijalnog mira, ovo je kupovina izbora. Kako reče nejaki SNStefanović, čovek nesposoban da odgovori na pitanje novinara, “građani više ne žele da trpe kriminal i korupciju”…a ja dodajem “zato su i počeli njime da se aktivno bave jer ste im pokazali da će proći nekažnjeno ako su u pravom čoporu”.

                          Dragoljub Brnović uoči penala protiv Argentine 90′ : ni sam ne veruje u sebe    

foto: novosti.rs

Srećom, bog je masterant komedije s elementima tragedije i svežu policijsku krv građanin Amidžić Militantni Dragan dočekao je artiljerijskim tegljačem, u slobodnom prometu novosadskim saobraćajnicama. Jebem li ga, ono kada je Čanak Nenad terao motorne sanke po zavejanim ulicama, qrčevito i bezobrazno koliko bilo, mogao sam da “skapiram” ako ni zbog čeg drugog a ono jer su na tom drumu sanke bile bezbednije od bilo kog auta s letnjim gumama. Zajebavo se čovek, ispao džiber (again), nije kažnjen i jebiga – može to i gore. Kako gore ?

Pa lepo, da vozim auto i vidim motorne sanke, prvo bih se nasmejao, pa zvao policiju. Da vozim i vidim vojni tegljač-guseničar…pa, malo je drugačije, ako me razumete. Sjebao je drum, sve i da tuđe nerve nije.

                                                       “Ima se, može se, stočari lože se…”

foto: 021.rs

Valjda negde postoji i tarifa. Ti lokalni moćnici, štaviše Bahatnici, ponekad zbilja plene bedastoćom i osećajem lažne veličine. Loš trip i go qrac do koske, ali nekome se to ipak doima, i tako od 5. oktobra do danas. Mali baroni imaju savršen osećaj za rektalnu sondažu divljaka i govnara na vrhu. 

Ako nadletiš miting po izboru, prašta ti se jedna svinjarija. Ako se ispružiš negde drugde, možeš i tenkom po gradu. O siroticama na ulici neću ni da pišem, kad beskućnice teraš “hamerom” u pešačkoj zoni, onda si glavni baja i tu nema zajebavanja.

Čoveka najpreciznije definiše odnos prema bezopasnima, posebice životinjama. Mi i žene na ulici nismo životinje, ali nismo ni daleko.

Znaš ti zašto!

I