Dugo me nije bilo, nagomilale su se vesti i ne znam odakle da počnem. Helikopter ponovo pao, sudski, Mišković od svega osuđen za pomaganje sinu utajivaču, Savamala kao živ pesak guta ono malo komike u izjavama premijera i ogoljuje bedu, muftija uhlebljen resorom obrazovanja, veronauka važnija od informatike, Ligi dosadilo bavljenje politikom pa odlučila da se ubije za neke pare, komunalci i fantomi drugostepeno ubijaju hronične bolesnike, opet hramarina na poštanske markice, Isusu uprkos, onaj nesrećnik Jelić iz moštiju SPO-a slupao Mercedes prijatelja…

Stvarno, gde smo se ti i ja zeznuli u životu kada nemamo prijatelje spremne da nam pozajme auto vredan kao dobar stan? Koja je kombinacija dugmića na džojpedu Sonija potrebna da bi kao član praktično nepostojeće, rojalističko-nacionalističke stranke obletao novosadske fotelje?

Manimo to, ovog puta. Daleko su mi zanimljiviji građanski protesti, odnosno manifestacije dobrog duha upriličene u formi kontramitinga. Zbog posla nisam mogao da odem na druženje mahom olinjalih muškaraca (rekoh da su žene mudrije), koji osim što žele da nas spasu „anarhije“ pored očiju ne vide četiri bitne stvari: Vojvodinu je, tzv. Ustavu i zakonima hvala, nemoguće upropastiti bez beogradske direktive, Pajtića više nema, Čanak je sada vaš i anarhija je nešto sasvim drugo. Izvinjavam se onima koji su naterani da dođu, bilo je jasno da su opet radile gradske pare, firme i autobuska mobilizacija.

Daleko je more

Džaba im. Kopirana manifestacija u provincijalnom maniru, lišena duha i mladosti, posetiocima je osim populizma i lažne nade ponudila samo loš humor. I to je to, ako su vas antianarhisti na trenutak iskreno nasmejali vrcavim intelektom, vedrinom unutrašnjeg bića ili, što da ne, seksi pogledom – žao mi je, vi ste ne baš bistra osoba. I majku mu poljubim, staro muzičarsko pravilo kaže da se ne ide na svirke benda koji u svom imenu ima reč „bend“.

Na stranu i pokret Podrži RTV. Znam da je zbog medijskog mraka dosta ljudi zbunjeno i ne znaju šta se dešava, mada je to kriminalno opravdanje za političku nepismenost. Ako zaista misliš da Vulin, Gašić, Jebalo Ga Ime Mirović, Vučević i ostatak škvadre brane tvoja građanska prava i dobrobit, a ugrožavaju te Milica Kravić, Vanja Đurić, Marina Fratucan i ostatak naše ekipe, sinko i kćeri, imaš neotklonjiv problem.

Ili si previše mlad/a da se sećaš ko su i kakve su čike i tete sa ekrana vojvođanskog javnog servisa iz devedesetih. Bez brige, ‘će bude sređeno, evo ih živi i zdravi. Ne baš mladi ali nemojte se zavaravati, žilaviji su od nekih s naše strane barikade.

Sve je to, naglašavam, manje važno od činjenice da se lagano nazire ako ne kraj, a ono metod eliminacije kurtimurtizacije srpske politike. Protesti u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Nišu, a za potonje, tojest Udruženje predsednika skupština stanara čujem da su apsolutni uberkraljevi, pokazali su mislim jedini način da građane/ke Srbije u institucijama zastupaju pristojni ljudi. Jedni od nas.

Ovo naravno nije ništa novo, ali bi za Srbiju bila fantastična stepenica ka gore, u svakom kontekstu. Nadstranački, politički motivisani građanski pokreti mogu stvoriti nepotrošenu, nekompromitovanu i sposobnu kritičnu masu profesionalaca voljnih da vladaju. Biće i tu, jasno, neslaganja i povređenih sujeta međutim spram Ovoga što danas živimo to deluje kao rajska bašta.

E sad, teži deo. Solidarnost, upornost, zajedništvo, drugarstvo, pravičnost, jasni ciljevi i zakoni, spremnost na žrtvu i racionalne kompromise. Divna reč od koje vlast beži jer se bez nje lakše krade, muva i laže.

Ideologija.

Znaš Ti Zašto

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.