Skip to content

Nužda u parku a nije ker

Još smo jedan protest uknjižili u varoši novosadskoj, onaj da bi sačuvali parkić u Futoškoj ulici. Bilo nas je oko 200, što je lepo, i manje-više ista lica poznata organima gonjenja, što nije lepo. Ovim tempom počećemo da izdajemo pokazne kartice za prvoborce, moraće unučad od nečega da žive jednog dana, jer će ova imitacija države i formalno nestati, pa kada zafali – pravac limundo.

“Deda buntovnik, original pokazna iz ranog 21. veka, seme nam se zatrlo pa ne znam tačan datum. Kao nova. Cena 2.000 juana. Dolari stop.”

Ko ne zna, Novi Sad je urbanistički biser stvoren u školjki korupcije, nepotizma i nazadnjaštva. Celog života posmatram urbanističke i regulacione planove koji dobacuju u daleku budućnost i uvek se ispostavi da se ništa nije ispostavilo kako je zamišljeno. Planiranje Novog Sada na mapi izgleda kao Roršahova mrlja, pa sad, šta koga trese i svrbi on to i vidi.

Najbolji vid imaju vlasnici krupnog kapitala i njima se uvek pričinjavaju objekti kombinovane namene, više spratnosti nego propisane, bez pripadajućih parking mesta i sa trotoarom na kome ima mesta za bonsai i bicikl stazu za Barbiku i Kena. Na bulevarima i trgovima zna se, ento selo za Štrumpfove.

Sada se izgleda ruska naftna kompanija, koju smo im prodali za ostanak na vlasti Izvesnih Lica, tepsiju ribe i vlažan san o srpskom Kosovu, namerila na malu zelenu parcelu koja sa okolinom, posebno Maršalkom (prazna kasarna “Arčibald Rajs”) čini skladnu i neoprostivo lepu celinu u tom delu šireg centra. Ideja sisara fosilnih goriva je da tu prošire postojeću benzinsku pupmu odmah pored, budući da su i Tarabići i Sionski mudraci znali da će Srblji iščeznuti ako nisu u mogućnosti da se hrane u restoranu točionice goriva sa šest Mišelinovih zvezda, pa tako oburagljeni operu auto iz 20. veka.

Naširoko je pisano o tome da Novi Sad ne proizvodi gotovo ništa i da se džepovi pune u najvećoj meri prodajom gradskog građevinskog zemljišta. Naprednjački vizionari, a ni DS-LSV nisu bili mnogo bolji da se ne zezamo, moraju da napune kasu kako umeju i nagrade pulene zaslužne za izborni masakr tzv. opozicije i šta ćete bolje od 1.500 kvadrata trave i drveća koji ionako ne doprinose budžetski, ne zapošljavaju, niti učestvuju u veličanstvenim reformama predpremijera i Čoveka Za Sve.

E sad, koja je mera do koje strani kapital može da ide? Ima li urbanističkih celina koje mogu ostati pošteđene bagera samo zato što služe nama koji ovde živimo? Hoće li Vučić piti kafu na prištinskom korzou ako satremo parkić? Za čije zdravlje planiramo grad ako mape služe kao toalet papir korporacijama i spodobama za čiji se prvi million ne pita, ako si patriota?

U svakom slučaju potpisali smo peticiju i ne urodi li plodom u sredu 10. maja u podne planira se kolektivni odlazak u zloglasni Zavod za izgradnju grada. Znam poštene ljude koje je (bio) blam da glasno kažu da tamo rade u društvu. Plate ogromne, a vrhuška za bajbok, čoveku stvarno bude neprijatno.

Lično, mislim da je to gola kesa. Svakako moramo da pokušamo, hajde, otiđoh i potpisah, ali ako ne uspe, šta onda? Da neće Gasprom klecnuti na srpsku suzu? Brine li Putin gde novosadski cukov trči s gazdom? Da neće novosadskom gradonačelniku efendi Vučeviću preko noći proklijati kičma? Šta je sledeće, “Vojvodina” prvak u fudbalu? Nebeogradski klub prvak u fudbalu?

Braćo i sestre, kao onaj Kinez sa cegerima. Pred tenk. Ovaj levo – i on levo. Gandijevski. Mirno i nepokolebljivo. Ne dam. Ne dam i jebi se. Ako kažeš da kršim zakon ja ti kažem da zakon prvo krši mene. Gazi ako misliš da je u redu da me zgaziš. Da nećete možda uhapsiti nas 200, ili 500? Batinati nas i polivati vodom?

Hajde, baš da probaju, ponovo.

Ozbiljno.

ZTZ

Published inUncategorized

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Enter Captcha Here : *

Reload Image