Kada se onomad Milan Kundera dečački bavio pitanjem boga, fasciniralo ga je neznanje da li On/a ide u ve-ce i kako taj sakralni trenutak izgleda. Pravljeni smo po Njemu/Njoj, ima usta, jezik, zube… rezonovao je kao mlad. Pisac je to učinio nežne ruke i problem postavio na gotovo filozofski nivo i taj ga je božanski kenjundrum nesumnjivo kasnije naveo da nam pruži možda najbolju definiciju kiča. Parafraziram, „kič je odbijanje da priznamo da se govno nalazi u prostoriji te shodno tome ponašamo“.

Kunderin neponovljivi klozetski manevar literarne filozofije nije se, naravno, ticao provociranja božanskih figura i osećanja vernika koliko samih ljudi i onog najnižeg u nama, u jednom vrlo stvarnom i nimalo pitoresknom društvu „ruske“ Čehoslovačke. Sa istom ljudskom pozadinom, mene je uvek kopkalo da li je bog osoba koja radije izvodi praktične šale, ili je skloniji vrcavim izletima verbalnog, budući da sam Ga/Je uvek zamišljao kao vrhunskog, neponovljivog šaljivdžiju i ne retko – pravo pravcato spadalo.

Gospodara/icu neslanih psina.

Novosadski vrtići imaju tri puta manje mesta nego što je prijavljene dece i siguran sam da tzv. Grad Po Meri Čoveka nije jedini na srpskoj listi child-unfriendly gradova. E sad, pošto nas i država i crkva duže vreme polivaju osećajem krivice za belu kugu, nekada otvoreno kršeći zakon i bolje običaje naredbama da pod hitno nešto uradimo tim povodom, žene pre svih jakako jer su rođene krivlje nego muški, zamolio bih Kunderu da mi tako mator kaže sledeće:

Da li je ovo u rangu božanske praktične šale (vi se jebite, a za dete posle nema mesta) ili tek verbalnog štosa (narode, jebi se!)?

Ovo pišem mrtav ozbiljan i najbolji gaf tek stiže.

Kao u vicu: “Lave, stvarno si kralj!”

foto: novosti.rs/Tanjug(koji ne postoji)

Dok sedimo na laktovima i palimo sveće srpskoj opoziciji (a novosadski Društveni centar porušen), Srpska pravoslavna crkva je makar deklarativno stala predsedniku na crtu izjasnivši se kao jedina opoziciona struja sa okrnjenim, ali i dalje respektabilnim uticajem na tzv. građanstvo. Sporazum o nenapadanju između crkve i države je pukao na kosovskom pitanju, pretpostavljam zato što, za razliku od crkve, čak i gamad poput predsednika narodu tu i tamo nešto konkretno moraju da isporuče.

Gaf je sledeći:

Vladar je konačno dobio dostojnog protivnika i protiv njega se postavio argumentima kojima, valjda prvi put u Svim Srpskim Istorijama, nemam šta dodati ili oduzeti. Sada mi je predsednik super, navijam za njega i kaži mi, Kundera, da li je ovo praktična šala ili čekam punchline malo kasnije?

Istovremeno, neko ko može nešto da promeni u ovom izbljuvku od društva je naizgled aktivno udario na ratnog zločinca i uzurpatora, postavivši mu ultimatum koji niko i nigde neće moći da ispuni. SPC se nije ohladia od namere da crta karte na pravim mapama i podržava je falanga najstrašnijih idiota i donora tuđe krvi, zbog čega se osećam kao EU birokrata koga predsednik zamajava krvničkom stabilokratijom na Balkanu i zaljubljeno trepćem okicama.

Kaži mi, Kundera, u čemu je štos jer ništa ne razumem.

Sveti arhijerejski sabor je objavio svoj kosovsko-metohijski odgovor predsedniku i budali je jasno da je pisan tako da se Kosovo do beskonačno drži na ledu. Kao oni Albanci koje je predsednikov establišment, uz blagoslov, izvozio u kamionima kao kosovski sladoled. SPC smatra da je njihov stav kristalno jasan i ostvariv, a dok sam ga čitao pretvorio sam se u Aleksandra Vučića koji, kao i ti i ja, u kalendaru nema termine „beskonačno“ i „dok se ne stvore bolji uslovi“, što je u slučaju Kosova isto.

Čitao sam i objašnjenje crkvenog stava ovde, ne sećam se da je sa više reči iko rekao manje. Možda zato što svaki paragraf sadrži reč „tajna“, te matere crkve, te Kosova, te ovoga i onoga, što je druga reč za bullshit u službi otpisivanja sagovornika koji prihvata isključivo činjenice i realno ostvarive ideje.

Evo umirem od smeha, navijam za predsednika, štos je odličan. Nego, kaži mi Kundera sledeće:

Kako da objasnim popovima da i mi i oni možemo da se jebemo do prekosutra, ali decu nećemo imati gde da ostavimo na čuvanje, niti će imati ko da ih podučava i leči? Kaži mi, majstore, šta da učinim da se umesto jedne crkve izgradi bolnica ili vrtić? Da otpišemo jedan Audi 6 na ime mamografa? Preklinjem te, kaži mi koliko nam je neophodno neosuđenih silovatelja dece, pa da The Srpski Vernik/ca popizdi na crkvu i traži svetovnu pravdu?

Znate li, gospodo džedaji, što mislite da znate sve o deci pa ste zato odabrali da ih nemate, gde su molitve najjače? U crkvi? Malo morgen – u bolnici! A ti, vrhovni džedaju, zašto nećeš da živiš u Peći, a hoćeš da ga nametneš imenu crkve kojoj služiš? Farisejski much? Zašto ti je Vučić prvo lav, a danas neko kome se indirektno preti anatemom? U kojoj galaksiji bezumlja spavaš mirno kada pozdravljaš svaku nazadnu, ponižavajuću i pljačkašku ideju, svaki jebeni poziv u rat, koji u praksi donose dobit isključivo tebi i onima koji ti ljude skute, a i to po pravilu materijalnu dobit?

„Pre će kamila proći kroz glavu igle, nego što će pop silovatelj videti zatvor, a crkva platiti PDV u budžet iz kojeg hleba jede i vina pije“.(Najnoviji zavet, Igor pred Rimljanima 1:3-4)

Kaži mi Kundera, za koga da navijam?

Navijam za mrtve i nerođene.

Navijam da svi koji su „Kosovo“ stvorili sada počnu međusobno da se izjedaju i kolju jer je to fantastična božanska šala. Želim da ponovo odgledamo bizaran vodvilj koji nas ništa neće opametiti. Nije li kosmički presmešno, gledati ljude koji su nas zavili u crno kako se žeste jedni na druge zato što su im interesi konačno različiti. Fazon veka, prepustiti svađu oko Kosova onima koji su okrvavili ruke.

Zašto je, veliki pišče, meni tako smešno da navijam za predsednika, ratnog zločinca?

Dragi moj Kundera, želim da kabinet i crkva vagaju svaki nebitni gram moći i sujete, da prelome onako kako njima odgovara, a ne većini. Navijam da se ogole do koštane srži i pokažu onima koji kasnije pale s kakvim se šljamom i boranijom mi zlopatimo. Ishod nikoga u Srbiji neće oraspoložiti, ali bože, kakvo je zadovoljstvo i nauk prihvatiti da je govno u prostoriji.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.