Radikalni gradonačelniče Милоше Вучевићу, armaturo nacionalne trezvenosti i zameniče Борко Илићу i svi vi, akutni ili rekonvalescentni “Дверјани”, možemo li malo o kulturi ?


Definiciju kulture najbližu istini čovečanstvo pokušava da raščivija još od vremena pećinskih crteža u Altamiri, a pošto FB nije mesto za takav ogled, niti imam neophodne kapacitete, zdržaćemo se na pretpostavci da je kultura nešto što vama tragično nedostaje. Nemojte da se srdite zbog negativno postavljene determinacije, štedim prostor i sivu masu čitalaca, a sve jer ste potonju godinama bogobojažljivo gazili zarad bednih stranačko-ličnih interesa, halucinogenih izleta u Nepoznato i neoborive činjenice da vam glupi i neobrazovani glasači trebaju više od kiseonika. Ovo znam iz prve ruke, blagodareći prokletstvu profesije koja me deceniju i po primorava da trošim vreme i resurse na vašim mitinzima i presovima, okružen inteligentnim primatima alergičnim na intelekt, ali srećom po nas – ranjivim na humor.

E, taj i takav humor je prvi kulturni i evolutivni ispit na kom ste svi vi, uključujući vaše dobrotvore i zlotvore, pali kao kec na Atletiko – Granada prošle nedelje na “Kalderonu”. Svaki vaš pokušaj da ispadnete duhoviti je usiljeniji od kajmakčalanskog marša i duša vam, verujem, grca i trpi. Zato uvek izgledate tako nadrkano i biblijski ozbiljno, kao da ste taze uklesali 11. Zapovest, iako vaša dela savršeno odaju Veliko Ništavilo koje skrivate iza očiju. Vaši krajnji dometi su mahom dvojaki: ili neuspešno parodirate postojeće akcije političkih neprijatelja, u toplom i poznatom ambisu tugaljivosti, ili se, u krajnjem nehatu, latite tragikomike. Njojzi imamo zahvaliti za ono malo smeha dok vas posmatramo i slušamo, problem je što se smejemo vama, a plačemo zbog odluka koje ste doneli, umesto da je obrnuto: da se radujemo odlukama koje unapređuju Život u svim oblicima, a da vas žalimo jer radite posao koji je u civilizovanim zemljama siv, dosadan, tek pristojno plaćen, birokratski i, ovo je megavažno – vanestradan! Da prostite, biće ovo kulturna zemlja kada nas za partije i političare epsko-lirski bude boleo kompletan karlični pojas, s mogućom infekcijom uveta.

Pošto je za vas srpska estrada ideal kom stremite, savršeno je jasno kako ste se ćirilizovanim autobusima “približili duhu Novog Sada”, cenim Kasperu, koji je ostao zaključan u sefu fonda Melanije Bugarinović i dve decenije se hranio dragim kamenjem i plemenitim metalima (u ovom grehu ste samo saučesnici, krali su svi). Ako je “to” duh Novog Sada, trbuhozboračka ćirilica, smena Lasla Blaškovića i potencijalni nobelovac za životno delo La Bela Kurina u Das Kabinetu, onda Ilić izgleda živi u boci koja pluta Pacifikom, pa ga Borislav-Dr Manhattan-Novaković svako jutro teleportuje na posao preko Bodruma i Soluna. O čemu li pričaju, mora da je o kantini s Filozofskog….?!

Nego, stiže i Sterijino pozorje. Naravno, Ksenija Radulović vam je smetala na molekularnom nivou zato što nema partiju, inkriminisane šefove (srpski: možete da joj duvate) i sasvim slučajno radi ono za šta se školovala. Jebiga, žena za razliku od vas ima ime i prezime mimo tuđih patronata, a kad ste čuli da je ona, kao i na pravdi boga dekapitovani Sreten Ugričić – “Đinđićeva beba” (srpski: pokušaj iz ranog 21. veka da nestranački profesionalci vode barem kulturu) savršeno razumem orgazmični svrab dlanova dželata iz vaših redova. Ako niste znali, jedna rediteljka iz “regije” je već raspakovala spakovan kofer kada je čula da će Nemanja Kusturica otvoriti festival koji je nekada bio evropski epicentar kulture, a kog smo godinama dizali iz ruina da bi eks-jugoslovenska stoka to sve manje bila. Uredništvo “Scene” je netom kolektivno dalo ostavku, što je sasvim razumljivo u sudaru s vašim svetonazorima, pa me živo zanima na šta će za koju godinu ličiti Novi Sad opasan mrenom nacionalno osvešćene kulture, za koju se vašim glasačima neopisivo jebe, ali to je negde i poenta, jel’ tako ?

Pošto se likovi iz DSS-a već godinama samoobjašnjavaju, zanima me, efendi Вучевићу, kako ste vi doživeli moralnu transformaciju vaših šefova ? Znate, vaša stranka, vaš zigot, je po narodima SFRJ prolila toliko gnojiva i krvi, da promena imena ne samo što nije dovoljna za buduću normalnu komunikaciju s građanima, već se tu nameću i krajnje neprijatne stvari kao što su samospoznaja, priznanje greha, kajanje i tome slično. Kada čovek toliko zaokrene svoje stavove, a vodi zemlju, kultura i medicina nalažu da nam temeljno objasni šta se i kako u njemu prelomilo. U suprotnom, dotični su ili ludi, ili nepristojni ili naprosto mišljenje nikada nisu ni menjali.

Uostalom, naše se vizije kulture, humora i sreće toliko razilaze da je sasvim normalno što nas Fajgelj i ekipa sramote gde stignu, i to pukim postojanjem na određenoj političko-društvenoj koordinati. Mislim, kad se ministar kulture Petković loži na tebe, to je u mom šoru jači blam.

I

16.4.2013.