„Moja pozicija je da je Evropska prestonica kulture i svetska prestonica. Ona može da se proširi mnogo dalje i to je Bazel uradio, ili Linc u Austriji. Da Novi Sad postane svetsko mesto i da ne bude primoran da gleda u samog sebe. Najbitnije, da se svi stanovnici u Novom Sadu oseaćaju lagodno sa idejom da postoje drugi ljudi. Jedna od tema projekta „2021“ je i turizam, kako da se redefiniše, da ne bude odlazak na Karibe, već kulturni turizam, da svako ko dođe bude deo sistema i našeg društva“, govori mi Srđan Jovanović Vajs, renomirani arhitekta i istraživač iz Njujorka, član ekspertskog komiteta Fondacije Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture. On prvi put govori za srpske medije, a novinarima je postao zanimljiv pre oko pola godine, kada su ga ovim povodom kontaktirali iz Novog Sada, u kom je živeo.

foto: Nebojša Babić

„I ranije sam bio u vezi s ljudima iz Komiteta, u Novom Sadu sam preko leta. Pozvali su me Nemanja Milenković, Nemanja Jovanović, Darko Polić i Vuk Radulović, seli smo i razgovor je bio zajednički.

Šta će ti biti posao?

To još definišemo. Predložio sam, i to ću da uradim na proleće, da približim tu ideju Evropi, ali i Njujorku i istočnoj obali SAD, gde se Evropa oseća. Prebaciću stvari koje se dešavaju u Novom Sadu 2021. u školama i univerzitetima u kojima predajem. Dobio sam upravo vest sa City University of New York, predložio sam „NS2021“ kao projekciju za studente arhitekture i urbanizma.

Konkretno, kako ćeš predstaviti NS2021?

Držaću ateljee na kojima ću imati temu NS2021. Veliki broj studenata dolazi iz Evrope i to je sjajna stvar. Upravo sam dobio vest za taj studio, najverovatnije će biti projekcija Novog Sada za narednih 50 godina. Koje su vizije za grad koji raste. Ponovićemo šta se radi trenutno, sa industrijskom arhitekturom kao što je Kineska četvrt. To je inicijativa, moji studenti mogu postati deo čitave operacije kako da Novi Sad postane kreativni grad.

Koji su nam prioriteti?

Najvažniji su kontakti sa građanima. Šta ljudi žele, misle i koje su im nade. Novi Sad je novi grad, kao Njujork u manjem izdanju, jer ljudi se sele u grad. Moramo da razgovaramo kako da grad apsorbuje imigraciju u sam grad, koja je dobra po njega. Novi Sad je dvostruko veći nego pre rata, skoro pola miliona ljudi živi u gradu u koji donose svoje vrednosti. Nije više, što se kaže, Top Down planiranje, nego postoji mikro urbanizam i mikro razgovori, svako hoće da uradi nešto i doprinese gradu. To je prvi korak. Imam puno prijatelja u Njujorku koji rade na tome, na takozvanim vertikalnim urbanim fabrikama. Šta u stvari ljudi rade za život, šta grad radi za svoj život?

Ankete su pokazale da Novosađani/ke ne znaju šta je Kineska četvrt, šta tamo postoji i još ređe idu tamo, kako ti to zvuči?

To je dobro jer znači da ima puno posla da se uradi. U pozitivi, ako ljudi ne znaju nešto to je okej, to mora da se uradi i treba da nađemo metod. Lično, nije stvar da se napravi Diznilend ili Las Vegas, čitava priča oko kreativne budućnosti Novog Sada je da se uradi nešto što u Njujorku već postoji. Recimo, juče sam bio sa studentima u The Navy Yard-u, bivši vojni brodovi i podmornice, i sada je to kreativna sredina u kojoj imaš arhitekte, ljude koji rade eksperimente sa biljkama koje mogu da se šalju u svemir, robotičare, miks ekspertize i eksperimentacije i mislim da je Novi Sad odličan grad za to. Kineska četvrt već operiše sa određenim pluralizmom i ne moramo svi da znamo sve o tome. To je slobodna zona koja može da funkcioniše na svoj, poseban način. Naš posao je da pronađemo modalitet u kom Kineska četvrt može da funkcioniše sama po sebi.

Kako ćemo je transformisati materijalno, a kako nematerijalno?

Materijalno, treba biti spreman na dodatke čitavom kompleksu, to je Hamburg uradio sa svojim dokovima, stavili su Filharmoniju iznad stovarišta. Postoji miks na koji treba biti spreman, ali treba da sačuvamo sve koji su tamo i da se razgovara o tome kako dodaci nisu napad na Kinesku četvrt,  nego je održavaju. Opet, razgovor je najbitniji. U drugom planu je nematerijalni, nevidljivi grad, infrastruktura koja nije „tvrda“, od wi fi-ja do mobilne komunikacije, te stvari ulaze u čitav sistem i postaju nova društvena mreža. Ako gledamo na Kinesku četvrt kao novi društveni centar, kuću globalne kulture, onda je to vrlo interesantno. Berlin ima tu stvar, Kuću svetske kulture, koja nije ni muzej, ni mesna zajednica, nego mesto gde se radi istraživanje, susreti i razmena informacija. Najvažnije, koje znanje će bilo ko da dobije tamo.

Na kome je da finansijski to održava, da li na Gradu?

Ne znam i ne bih ulazio u to, nisam deo toga.

Kako to rade u Njujorku i Berlinu?

The Navy Yard je dobio veliki grant od države, na federalnom nivou, jer je u pitanju vojni kompleks. Ako nije deo vojne operacije onda grad ili federalna država učestvuju sa inicijalnim fondovima koji onda mogu da se „mečuju“ sa privatnim. U Berlinu je druga priča, Amerikanci su pobedili u ratu i krenuli su u obrazovanje i kulturu sa svojim fondovima, Maršal fond je to podržao. Postoje fondovi iz Evrope, EU, i normalno da je deo razgovora u Komitetu da proširimo priču ne samo na EU nego i delove sveta gde se oseća Evropa.

Pečuj je dobio velike pare za Žolnai centar ali tada je EU bila u boljem finansijskom stanju i teško da možemo računati na isti novac; da li ćemo morati da tražimo pare na različitim konkurisma i fondovima, mimo EU?

To je uvek slučaj, ništa nenormalno. Ako se nađe entuzijazam, svako hoće bolje za sebe i svoju porodicu, verovatno će to da bude slučaj i to je okej. Bitno je imati angažovane ljude, onda imaš veliku moć. Ideja za 2021. je da to bude prostor za sve, nego samo Novosađane. Stvar postaje kompleksna i imamo tehnologiju koja to može da reši. Finansiranje je uvek stvar strategije ali i taktike. Neke stvari se dešavaju bez plana i idealno je kada organizacija može to da primi i radi sa tim.

Stavljam se u cipele talentovanog kreativnog studenta/kinje koji nema poverenje u institucije i sistem, koji savet bi mi dao, na šta da obratim pažnju?

Na sebe. Zvuči američki ali je tako, dok god neko radi ono što voli naći će sredstva kako da to organizuje i uredi. To je liberalna pozicija i govoreći odavde, iz Njujorka, to je modus vivendi. Novi Sad ima potencijal da bude kreativan grad u regionu, pisao sam o tome ranije, on je jedini grad koji nije postao glavni grad nacije. Mi smo kreativni, kao Bazel u Švajcarskoj, ili Roterdam, koji je najjači grad arhitekture u svetu. Novi Sad ima potencijal da se fokusira na kreativnu industriju i šta god neko radi novo, kreativno, projekat 2021. može da ga podrži.

foto: Nebojša Babić

Mediji moraju da ohrabre mlade stvaraoce da zakucaju na vaša vrata?

Tačno tako.

Iako su mladi sistemski nepoverljivi i zato deluju anemično i društveno pasivno?

Primetio sam to letos i to može da se promeni. Zato postoje razgovori, treba izaći javno i pričati, ili napraviti zatvorene sesije i o tome razgovarati sa mlađim ljudima. Just hang in i naći će se rešenje. Kapiram šta me pitaš i upravo o tome se radi – Novi Sad ima potencijal da krene prema tom rešenju, da se otvori za mlade, da mogu da se iskažu. Oni će da grade svoj grad, zato radim projekat Novi Sad 50 godina unapred jer ja ću tada imati sto godina (smeh), ako doguram, a oni će imati 70, decu, unuke i šta će da rade tada, koji grad će napraviti?

Zvuči zanimljivo, kako će izgledati, kakav je okvir?

Ne znam, to ćemo raditi na proleće. Postoje mnoge vizije iz ’60, ’70 godina koje su pravile projekcije gradova u budućnosti. I to nisu utopije, to su egzaktne vizije sa jasnim postulatima i tehnologijom. Mislim da je pitanje naći vizije bliske prošlosti iz Novog Sada i regiona, čak i daljeg regiona, koje nisu realizovane, a mogu da budu i da se razumeju danas. Neke od njih, iz Holandije, Izraela, Kine, Amerike, koje su pravile projekcije društva i tehnologije budućnosti. Novi Sad je interesantan jer može da modeluje budućnost, verovatno će biti neki pluralistički metod koji će podržati to ali ostaje da se radi na njemu.

Postoji li realna bojazan da će se Kineska četvrt otuđiti od građana ili dopasti u domen privatnog sektora?

Ne znam šta će biti fizički, lično mislim da ono što je tamo treba da ostane tamo. Kada pričamo o starijima koji manje znaju o njoj, moja perspektiva je da se oni osećaju mladi. Da razgovaraju, razmene mišljenja i da se granice između generacija stope. Možda zvuči idealistički ali je moguće. Novi Sad nije jako veliki, generacije se sreću non stop, ima tu šansu i prednost jer nije toliko veliki, ali je dovoljno veliki da se generacije sreću i razgovaraju.

Na to si mislio kada si rekao da moramo razgovarati?

Da. Kao plenum, svi imaju svoj glas, i zadatak, i izazov je da se pronađe medijator za te glasove i da funkcionišu skladno. Svako može da bude zadovoljan i nezadovoljan, to je u neku ruku i lična stvar, ali kolektivno, prestonica kulture je velika šansa da se Novi Sad predstavi kao grad koji podržava različitosti i može da apsorbuje sve ideje i bude kreativan.

Puno tražiš, ovde se neki još dele na starosedeoce i dođoše, ni to nismo prevazišli.

Znam, i to sam iskusio (smeh). Bitno je da je sistem zajedno, da svako nađe svoje mesto u potrazi za srećom i zadovoljstvom. Pitanje dođoša i starih je prevaziđeno, 2021. može da udari cement na to pitanje, hajde da pričamo šta dobijamo od ljudi koji dolaze i koji odlaze. Novi Sad je mlad grad, kao Amerika, nije Rim ili Atina, to je velika moć i bilo ko ko dođe može da bude deo čitave strukture.

Najbolji način za pluralizam je stvaralaštvo?

Da, svako može da pokaže i uradi nešto i postoji prostor da se aranžira šta ko radi i da se dovedu nove vrednosti u grad.

Koje?

Zavisi ko dolazi, mi primamo nove vrednosti. Ako dođe neko iz Finske, imaćeš finske vrednosti. Zvuči kao metafora, Novi Sad je banka koja prikuplja vrednosti i širi ih daje.

A Youth polis bi bio sef?

Ne mogu to da ukucam u kamen ali verovatno, o tome se razgovora i tek smo na početku. Postoji tu i edukacija, grad kao škola. Šta je grad? Kako se uči od grada, koja znanja on ima? To je vrlo bitno za EPK. Kreativnost spašava Novi Sad, čini ga drugačijim i naročitim gradom jer stvari su moguće, imaš potencijal ljudi koji rade sve i svašta i samo treba da uđeš unutra.

Kompozitorka Aleksandra Vrebalov mi je ovde rekla da se takvi kreativni centri u svetu danas prave po principu zajedništva i multimedijalne primene, da li to planiramo 2021?

Totalno se slažem sa Aleksandrom, to je i moje iskustvo. Bio sam godinu dana u Kulturnom centru Klemente kojeg su osnovali Dominikanci i Kubanci i oni imaju rotacioni prostor. Nije poenta biti zatvoren sam za sebe, odlično je imati sopstveni prostor, ali deljenje znanja i bilo čega je ključ kako radi grad. Novi Sad definitivno može da bude takav i radi se na tome kako da to postignemo, da se to vidi ne samo kao alternativa oficijelnim institucijama, nego kao dnevna okupacija. Da to ne bude mejnstrim, nego svakodnevnica. Novi Sad je za to idealan grad, a svet je toliko globalan, važno je angažovanje u kolektivnom smislu, čak bih rekao i neophodno.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.