Zove me u četvrtak karikaturista Hugo Nemet i pita me da li mi u ZTZ Media poštujemo izbornu tišinu. Odgovaram potvrdno i dodajem da postoje i drugi zakoni za koje mislim da su štetni i/li nepotrebni pa ih i dalje poštujem jer sam pristao da učestvujem u ovoj igri. O toj „igri“ je reč sutra. Životu.

###

Danas dakle ništa konkretno, osim podsećanja da smo se na tribini Vojvođanskog građanskog centra „Da l’ nas boli kural za izbore“, četvrtom #stavulice po redu, složili oko nekih stvari:

1. Život počinje onda kada znaš ko ti je u zgradi bolestan, nemoćan ili mu je preko potrebna pomoć ali je tu osobu sramota da traži. Kada to znaš pola posla si uradio.
2. Kulturu moraju da vode najbolji, a ne najgori. Dobar životni standard je neostvariv bez iole pristojne, obrazovane i kulturno žedne zemlje i ljudi. One koje je zaboleo kural, bole i političke/crkvene malverzacije koje su do krečenja Remedovog murala i dovele.
3. Znaci života pojaviće se onda kada strance više ne budemo mogli raspoznavati po izgledu, samo zato što hodaju bez hiljadu tona čemera na ramenima, otvorenog pogleda uprtog gore. Ispod je osmeh, jednom živiš.
4. Jedino za stravične medije nismo imali reći ništa što već ne znamo i ostala je dilema: da li da se čudimo užasnom kidnapovanju naslovnica dnevnih novina ili ne. S obe strane su dobri argumenti, ne bih izdvajao.

###

Ovako izborno tiho, obraćam se tebi koji/a sutra nećeš glasati iako možeš. S moje strane nema nagovaranja, svako ima pravo da ne izađe na izbore i nikada, osim kada me lično pitaju za savet osobe koje mi veruju, ne govorim ljudima za koga bi bilo pametno da glasaju. Ovo je isključivo pitanje tebe i tvoje savesti, a ja samo mogu napisati zašto mislim da je važno da sutra izađeš u komšiluk i glasaš za koga god želiš, odnosno zašto je pogrešno ostati kod kuće.

Siguran sam da znaš da je borba za ravnopravnost, pravo glasanja i da se bude biran, jedna od najstarijih na Planeti. Bukvalno su milioni dali život da bi danas ti i ja mogli da se prošetamo 50, 100 metara, nedeljom, i besplatno obavimo posao od pet sekundi. Misliš li da je neko od njih umirao sa ovim rečima na usnama – „svi su isti“? Ceniš li da su milioni mrtvih imali luksuz biranja manjeg od dva, ili tri zla? Ako si ikada cenio/la slobodu, hrabrost i solidarnost, imaj na umu te milione mrtvih koji polovinu od nas gledaju kako, zavaljeni na internetu, arbitrarnim, malodušnim argumentima pobijamo njihovu spremnost da umru za pravu ideju.

Lenonov zid, Prag

foto: ZTZ Media

Možda misliš da nisu zaslužili tvoj glas? Ne želiš da se osetiš prevarenim, jednom kada ne ispune obećanja? Nasankali su te sto puta do sada?

###

Pa šta. Ozbiljno, šta sad?! Jesi li jedini/a? Da nisi baš ti najgore prošao/la? Od kada si ti toliko svilen/a i tanke kože? Čemu ta tvoja posebnost u ogorčenju i pravo na preču bol i izneverenost?! Otkud ti ideja da je tvoj glas unikatno bitan i neponovljivo povređen, te zašto tvoje političke uslove (planski) ne ispunjava niko? Nemoj da se ljutiš, ali ako te grizu ovakve sumnje i razlozi, ako ti je tvoj glas tako pahuljast i svečan, ma veličanstven, bojim se da sa Vučićem imaš sličnosti više nego što misliš.

Sada ide onaj deo kada prepričavam citat Bertolda Brehta. Savršeno je legalno da sutra ne mrdneš guzove, jer su svi kandidati, oh, tako ispod tvog nivoa, što ti takneš bog da ne makne, ali onda gubiš pravo da se javno žališ bilo kojim povodom. Kad skontaš da je ona lepa, čupava zelena salata 90 dinara komad, a komad je kao moja pesnica, znači ni za jednog gladnog, ćutke ideš na kasu i plaćaš. To si izabrao/la.

###

Ako ti je puno 8.000 za starke, ako misliš da je bezveze da ti „odžačarina“ u NS uzima dinar po kvadratu, ako ti je ok da piješ svetu vodicu iz slavine i posmatraš kako ti se grad i država ruše u pepeo, popovi jebu decu i kreče murale dok najgori ološ živi carski – a ti brate/sestro ćuti i trpi. Teši se time da nikome nisi dao/la tvoj sveti, prepošteni glas mučenika i posmatraj plodove neglasanja. Tvoj neispucani glas će ti grejati kuću zimi i voditi te na letovanje. Urami poziv na glasanje, hvali se i kaži svima da te ovog puta niko nije zajebao, jer konsekventno si ih ti sve zajebao. Posle uživaj, na to imaš pravo. To je bio tvoj izbor i raduj mu se punim plućima, nebiranje je svesna radnja sa odgovarajućim posledicama.

Na kraju, i posle ovih izbora ostaćemo sami sa sobom. Ništa posle prvog, ili drugog kruga se neće promeniti preko noći. I mi što glasamo, i vi što ne, i Alekovi, i Sašini, i Vukovi, i Ljubišini… svi ćemo mi opet biti sami, jedni preko puta drugih. S diplomom ili bez, sa punim pasošem ili bez, sa zubima ili bez, sa sendvičem ili bez. Pravićemo se, ovako razvaljeni, opljačkani i obespravljeni, da nam nije ništa, najjači smo, i onda opet iz početka.

Hajde neka to bude vodilja za ove predsedničke izbore: šta god da se dogodi, moraćemo posle da živimo jedni s drugima.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.