Pola godine nakon protesta “Ostavite Teslu na miru” koji je, Beograđanima/kama hvala, odlično prošao, potreba za prekrajanjem sveta ponovo je animirala Srpsku naprednu stranku i Srpsku pravoslavnu crkvu. Ko god je mislio da će ih preči problemi u državi i narodu odvratiti od kič ideje da presele urnu s Teslinim ostacima iz muzeja koji nosi njegovo ime na plato Hrama Svetog Save, verovatno je pred poslednje izbore poslušao Vesnu Pešić i odlučio da nešto u svom životu promeni, pa makar i na gore.

Zašto je ovo na duge staze katastrofalna ideja?

Pođimo od osobe čijim bi pepelom da se igraju. Naravno da ga nisam poznavao i ne usuđujem se da kopam po relativnim intimnim detaljima njegovog unutrašnjeg bića a ipak, Nikola Tesla se svojim radom, legatom i retkim trenucima javne refleksije jasno predstavio kao razuman i pragmatičan čovek koji bi, da citiram Vudija Alena, između pape i klima uređaja sigurno odabrao ono drugo. Možda je duboko u sebi bio vanredno religiozan, molio se i postio, međutim mi do danas nemamo materijalan dokaz da je metafizički svet nadredio stvarnom i da bi ga ovakav potez nedvosmisleno obradovao.

Ako niste primetili, čovek je kremiran. “Sahrana dostojna kraljeva”, rekli bi neki, a opet, ti neki nisu oni koji bi da ga sele.

Što važi za Teslin privatni život svakako ne ide uz njegovo delo i tu spora nema – njegovi patenti, istraživanje i poslovne odluke dobro su dokumentovani. Prava je šteta što se o njemu superlativno govori isključivo u kontekstu genijalnog naučnika i što deca u školama ne uče o njegovoj drugoj strani. Obradovao bih se kada bi čuo profesora koji klincima govori o čoveku koji je, mimo dostignuća, dostojanstveno i šmekerski podneo poraz u pljačkaškom sukobu sa bivšim poslodavcem, samo da bi godinama posle, kada je bilo jasno da nikada neće dobiti Nobelovu nagradu, poručio javnosti da pusti na miru nedužnog Markonija, “dobrog naučnika koji ionako koristi moje patente”.

Gde je danas takav srpski gospodin?

Mislim da je upravo zbog ovih detalja pitanje Tesline urne važno. Ne biti zaslepljen njegovim nespornim genijem i doprinosom nauci, već sagledati njegovo kompletno biće, njegov moral i svetonazore, bio bi prvi korak u poštenom tumačenju Teslinog lika i dela, što je ujedno i osnovni preduslov da ga pokoljenja ne upamte kao najboljeg među najboljima u oblasti o kojoj načelno nemaju pojma, već kao fantastičnog čoveka u sferi sasvim jasnoj i ljudskoj.

Nesrećnim memorandumom (s tim memorandumima nam baš ne ide) potpisanim pre više od pola godine, patrijarh, ministarka i gradonačelnik dali su sebi za pravo da preinače stvarnost s kojom su se meni bliski ljudi iskreno saživeli. Po nama, ostacima Nikole Tesle je mesto u muzeju koji nosi njegovo ime, a ne na platou koji preti da postane simbol strašnih godina odricanja i loše karme. Reći da bi se time srpski narod “odužio” naučniku, a to je rečeno, ne samo da je vašarski kemp već i elementarno nerazumevanje pokojnog genijalca iz Like. Tesla nije tip čoveka kome se duguje, posebno ako je nešto učinio iz ljubavi i nepatvorene strasti.

Kad smo već kod strasti, kolega i drugar Đorđe Randelj ima teoriju po kojoj, da bi bio velikan ovog naroda, Srbin ili Srpkinja, ne smeš iza sebe ostaviti potomstvo, što priznajem duhovitije zvuči kada on to kaže u šali nego kada ja napišem, ovako poražen ambicijama osobe koja takođe neće imati decu. Svi smo mi ubeđeni da patrijarh o Tesli gaji visoko mišljenje i da je željan učiniti dobro kakvim ga on vidi, međutim bojim se da je njegova slika o naučniku u strahovitom raskoraku sa stvarnošću i osobom kakva je Nikola Tesla zaista bio. Da nije bio priznat fizičar i naš čovek kom se klanjaju već prosečan emigrant, sa životnim stilom i navikama koje je upražnjavao usuđujem se napisati da patrijarh o njemu ne bi mislio sve najbolje. No, to što ga čovek voli iz sasvim pogrešnih razloga ne znači da ljubav nije stvarna, baš kao što zalutali meci najčešće ubijaju tokom slavlja i praznika.

O instant gradonačelniku i megatrend ministarki odbijam da trošim reči. Najgori se latili najboljeg. Zbog slikanja. Sasvim slučajno, direktor Muzeja Nikole Tesle koji se oštro protivio selidbi urne više nije na tom položaju, a novi deluje daleko spremniji za svaki dogovor.

Na koncu, čak i da je sve što sam gore napisao pogrešno, preseljenje ostataka Nikole Tesle nije dobro zbog prevelike koncentracije lažnog osećanja patriotizma na malom prostoru. To vam je čudo; kad god čovek ode u bednu zemlju, sve što ova ima natrpano je na minijaturnoj kvadraturi. Da ne promaše putnici i slepci. Plato zamišljen kao emotivni sedativ i katalizator, u seoskom maniru, gde je Karađorđe pošta, Tesla berberin, a crkva – crkva. Verujem da smo zato žestoko centralizovana država jer prosečna svest veličinu oseća i poštuje samo kada je na gomili. Zato socijalni slučajevi iz “pasivnih krajeva” glasaju da Beograd bude još jači i bitniji jer nemaju hrabrost i volju da lične pustare pretvore u oaze, pa im suv hleb ima slađi ukus ako ga drugde jedu svežeg.

To nije Srbija u kojoj želim da živim. To je Srbija busanja, neznanja i skučenosti. Srbija pod jednom pesnicom i jednim mozgom.

Ne hvala. Ostavite pepeo gde pripada.

Znaš ti zašto!

I