“Postavlja se pitanje da li novinar, ili glavni urednik medija, treba da sedne preko puta predsednika države. To bi trebalo da bude normalna pojava, a napravila se tolika drama da mi je trećina ljudi koje poznajem zamerila što sam išao, trećina me je pljuvala zato što sam se držao kao najveći slabić, a trećina hvalila da sam bio sasvim korektan. To je dokaz koliko je Srbija podeljeno društvo, a deo krivice pripada i predsedniku i, između ostalog, zbog tog sam išao”, kaže glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, s kojim razgovor otvaram njegovim gostovanjem u emisiji na neprofesionalnoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, kod neprofesionalnog voditelja, kada je u studiju bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Drugi razlog, da nisam otišao ponovo bih se našao na naslovnim stranama tabloida koji bi me prozivali iz dana u dan, da ne smem da izađem predsedniku na crtu, da smem samo da kritikujem iz daljine, ništa u lice da mu kažem jer su argumenti navodno na njegovoj strani. Išao sam da pokažem da su činjenice na strani na kojoj mi stojimo i koju stalno forsiramo u NIN-u. Da bar neko u ovoj zemlji shvati da brojevi koje predsednik koristi nisu baš takvi kao što većina ljudi misli”, govori Ćulibrk i pitam ga da li veruje li u novinarsku poslovicu da se ne isplati pljuvati sa onima koji mastilo kupuju na burad?

foto: Aleksandar Dimitrijević

“Ne spadam u tu kategoriju. Pljuvačina kao pljuvačina nije odgovor, ali kad god je neki tabloid napadao NIN mi smo vraćali, ne na isti način, nego činjenicama. Kada nas je ‘Informer’ optužio da kritikujemo Vladu, a od Vlade smo dobili za naš projekat oko 10.000 evra iz budžeta, što je legitimno jer za to služi projektno finansiranje, odgovorio sam da je to bilo po zakonu i upitao kako su vlasnici ‘Informera’ dobili 50.000 evra subvencija od države za svoju hladnjaču za otkup malina.”

Kada je predsednik lagao?

Pogledajte sve njegove izjave u poslednjih šest godina, od kako je SNS na vlasti. Obećanje da će Srbija biti među tri zemlje sa najvećom stopom rasta u Evropi, onda se ispostavi da smo među 40 zemalja koje su jedine prošle godine imale rast sporiji od dva odsto. Kada uzmete da će plate biti 500 evra do kraja prošle godine,pa do kraja ove godine, a do kraja prošle godine prosečna plata je bila ispod 400 evra i do kraja ove godine neće biti veća od 450, 460 – opet neće biti u pravu. Kada kaže da imamo najveće investicije to je tačno, imamo najveće strane investicije, ali ukupne investicije i njihov udeo u BDP-u su niže samo u Bosni. To su činjenice koje ne mogu da se pobiju. Ključni problem kod predsednika je što ćemo u budućnosti uvek biti najbolji, ali smo u sadašnjosti uvek najgori. To da smo sada najgori je pokazao i indkes NIN-a od deset različitih ekonomskih pokazatelja za osam zemalja regiona, bez Slovenije. Ispostavilo se da, kada se deset prametara ukrsti i od toga napravi jedinstven pokazatelj, on je najniži u Srbiji. Dok on tvrdi da smo lideri mi kažemo: „Nažalost jesmo, ali odozdo“.

Šta smo videli tokom gostovanja predsednika u emisiji Insajdera, sa Brankicom Stanković?

Videli smo njegovo lice. Mi kao profesija trebamo da budemo spremni na to. Postavljam pitanje: ako sam pristao da idem na „Hepi“ da bih postavio deset normalnih pitanja, za odgovore koji interesuju sve građane ove zemje, ako bi to sutra uradio još neko drugi, pa umesto pitanja koje postavlja Sarapa postavio pravo pitanje, ukoliko bi se to ponavljalo uz dana u dan možda bi naš predsednik počeo da odgovora na njih, umesto da kaže „ma, niste vi to hteli da pitate, znam ja šta ste hteli i sada ću ja građanima da objasnim“. Mi kao profesija moramo da insistiramo na odgovoru. Ako kolega ne dobije odgovor na konferenciji za štampu, bilo bi najnormalnije da sledeći kolega postavi to isto pitanje, pa ako ni on ne dobije odgovor i treći da ga postavi i tako do iznemoglosti dok ih ne nateramo, ne samo predsednika, da nam daju odgovor. Ovako, ako se na konferencijama postavljaju pitanja za koja znamo da su nebitna ili sumnjamo da su naručena, to stvara samo privid dobrog odnosa sa medijima i od toga nema ništa.

Ima li Srbija kapacitet za takvu solidarnost?

Nema. Ne samo tu, nema ga nigde. Profesija je totalno razjedinjena, pogledajte šta rade UNS i NUNS, i onda me pitajte zašto nisam član nijednog novinarskog udruženja od 1991.

Sve do samog kraja emisije sa predsednikom si se držao staloženo, kao budistički sveštenik, zašto si odustao od takvog natupa?

Bio sam uveren da je emisija trajala nešto više od dva sata. Tek 24 časa kasnije sam shvatio da je trajala duže od tri sata i dvadeset minuta. Sve vreme su tvrdili da ja prekidam predsednika, da ja mlataram rukama, kako sam nervozan, pri tome, došao sam na javno organizovano suđenje jer je sve bilo unapred izrežirano, voditelj i publika.

Ali šta je ono ljudski u tebi prelomilo da se više ne ponašaš „zen“?

Nisam hteo da dopustim da se preko nekih stvari pređe. Kada me je predsednik optužio da manipulišem brojevima tu je bio kraj, za razliku od njega ja iznosm bojeve kakvi jesu. Njegove tvrdnje da su penzije veće nego ikada apsolutno nisu tačne, dan danas, posle tolikih povišica, prosečna penzija je 200 evra, a bila je 210, 220 evra i pre pet godina, i pre sedam, i osam. To ne možete da promenite koliko god da ste politički jaki, to je zapisano, što je najgore, na sajtu Ministarstva finansija Vlade Srbije i na sajtu Narodne banke Srbije.

Da li smo balkanski tigar?

Jesmo, samo krezubi. Svi ostali su isped nas. Mi više ne možemo da se poredimo sa Rumunijom i Bugarskom, do pre desetak godina bili smo ispred njih po standardu i prosečnoj plati, u međuvremenu su oni preskočili prosečnu platu od 500 evra, za nas je to još daleki san o kome priča samo predsednik Vučić, a realnost je potpuno drugačija. Možemo po platama da se merimo samo sa Makedonijom. Ono što je još crnje po nas jeste da su ukupne investicije u Srbiji, uz Bosnu, najmanje u regionu, a da biste imali sutra veći rast dans morate da investirate. Ako mi danas imamo posle Bosne najniže investicije, to znači da ćemo sutra i prekosutra imati najniži rast. Pri tome, oni su svi već s platam od 500 evra, u Hrvatskoj preko 800 evra, a mi se nadamo da ćemo ih stići sa 400, a rastemo sporije od njih. Za to se dobija Nobelova nagrada za ekonomiju, plašim se samo da ovde ljudi misle da postoji neka alhemija, koja možda postoji u politici ali ekonomiji – teško.

„Mladi odlaze zbog viših zarada“, kaže predsednik, mislim da je u krivu kada govori o egzodusu iz Srbije.

Odlaze zato što su pametni. Shvatili su da ovde za njih nema budućnosti, shvatili su da ovde nije bitno da si pametan i sposoban, jer radna mesta dobijaju oni koji slušaj i tapšaju po ramenima. Moraš da imaš partijsku, a ne đačku knjižicu. Naš dodatni problem je što odlaze oni koji bi mogli najviše da doprinesu bržem privrednom rastu Srbije. Odlaze oni koji imaju ideje, a one su najvažnije i najvrednije. Mi uvodimo dualno obrazovanje da bismo osposobili ljude koji će da uvlače žičice u kablove, za platu od 200 evra, i da država da subvencije toj firmi od 10.000 evra i time mislite da podižete BDP?! Došli smo u sumanutu poziciju da što nam više raste zaposlenost, to su šanse da nam plate rastu sve manje jer država daje ogromne subvencije firmama u kojima su plate daleko ispod proseka i obaraju ga. Na prste jedne ruke možemo da nabrojimo firme kojima je država dala subvencije i koje zapošljavaju visokoobrazovane stručnjake kojima su plate veće od 500, 600 evra.

Pomenuo si alhemiju, zašto je dinar tako jak, odnosno kurs evra toliko nizak?

To jeste svojevrsna alhemija. Mi smo među 40 zemalja sa najnižim rastom BDP-a prošle godine, a istovremeno je dinar bio najjača valuta na svetu, ojačao prema evru za pet posto, prema dolaru 15, švajcarskom franku i britanskoj funti za desetak i kada biste gledali samo te podatke zaključili bi da je Srbija zemlja u kojoj sve cveta.

Nažalost nije. Koja je to alhemija?

Strancima se isplati da pozajmljuju Srbiji novac. Država Srbija se zadužuje i na to plaća kamatne stope od nekih šest posto, toliki kamatni prinos ne postoji nigde, kamate na dolar i evro su bile skoro na nuli i zarada od šest posto je fenomenalna. Zbog velikog unosa deviza iz inostranstva, na stotine miliona evra, stranci ih prodaju na domaćem tržištu i te dinare pozajmljuju državi uz kamatu od šest odsto i posle godinu dana oni nemaju zaradu samo 6 posto, koliko je nominalna kamata, već imaju i pet posto ako su menjali evre, dakle zaradili su ukupno11 posto. Ako se radi o američkim ivesticionim bankama koje su donele dolare, a takvih je bilo, oni su prošle godine zaradili više od 20 posto, a takve zarade ima samo ako se bavite trgovinom drogom, oružjem ili prostitucijom.

Dakle jak dinar je simulacija?

Jak dinar je posledica pre svega interesa stranaca koji državi pozajmljuju novac i ostvaruju relativno visoke prinose. Za nas je to pristojna kamatna stopa, nikada niža, ali za strance viša nego na drugim tržištima i zbog viška deviza, koje ulaze u zemlju da bi se pozajmili državi, raste tražnja dinara i on jača. Postavlja se pitanje dokle će taj ciklus da traje – samo do trenutka kada se povećaju kamate na evro i dolare u inostranstvu i kada stranci shvate da je preveliki rizik da drže dugove u dinarima, pa počnu da ih naplaćuju i pretvaraju te dinare u devize i počnu da ih iznose napolje. Tada će dinar početi da pada i to nije u vezi sa snagom srpske ekonomije.

foto: Zoran Lončarević

Zašto je otišao ministar finansija Dušan Vujović?

Glavna vest iz Skupštine u skoro svim medijima je bila da je podneo ostavku iz ličnih razloga i 95 odsto medija je prećutalo da je otišao i iz profesionalnih razloga.

Kojih?

Mislim da su jednostavni, otišao je u najboljem trenutku po njega. Zatekao je državu na ivici bankrota, a ostavio je državnu kasu sa viškom i naslutio da će stvari ponovo da krenu cik-cak linijom jer je predsednik najavio da će do kraja godine biti novo povećanje plata i penzija. Ako je prosečna plata u prva dva meseca ove godine bila oko 410, 415 evra, a on obećao 500 do kraja godine, moraće da se povećaju mnogo i to nije izdrživo za budžet, tih para nema. Vujović je na Biznis forumu na Kopaoniku rekao da ako ove godine bude povećanje plata to ne bi smelo da bude više od realnog rasta BDP-a i inflacije. Ako računamo da će rast BDP-a ove godine biti oko tri i po do četiri posto, a inflacija dva, to je maksimum šest posto povećanja, a predsednik je najavio deset. To će pokvariti stanje u budžetu.

Ima li smisla da te pitam šta kvalifikuje Sinišu Malog da zameni Vujovića?

Sve. Pre svega, on nikada neće praviti probleme predsedniku, ako predsednik kaže da treba povećati plate u javnom sektoru za 20 posto verujem da će ministar finansija naći načina da to uradi, a da li će nas to na duži rok vratiti na početak priče, mislim da to nikoga neće preterano brinuti. Drugo, formalno Sinša Mali ima obrazovanje da bude ministar finansija ali ga ne kvalifikuje nešto drugo – brojne afere koje ga prate, od kojih nijedna nije do kraja rasvetljena.

Tema lista „Danas“ je dodvoravanje države sili, ponovo se najavljuju jeftini stanovi samo za policiju i vojsku, tvoj stav?

Država je jasno pokazala šta joj je važnije. Pustiće bez problema mlade naučnike da odu u inostranstvo i povećavaju BDP Nemačke i Kanade, ali će povećati plate i obezbediti jeftine stanove za pripadnike BIA-e, vojske i policije. Gradimo policijsku državu i ovo je najbolji dokaz za to. Usvojili smo zakone prošle godine u visokom obrazovanju kojima će se naknadno ograničiti radni vek. Iako je nekim profesorima produžen radni vek za tri godine to je sada onemogućeno. Mi ćemo da oteramo iz prosvetnog sistema najbolje profesore zato što oni ne glasaju za SNS, a obezbedićemo dodatna sredstva za gradnju jeftinih stanova i povećanja plata u ministarstvima sile.

Dali je to deo paketa za gutanje kosovske pilule?

To je deo populističke politike koja je na sceni šest godina i uspešno se guta, s tim što je definitivno jasno da se problem Kosova mora rešiti u relativno kratkom roku. Predsednik je obećao svoj predlog platforme za april, evo nas na kraju maja, nema ništa, zbog toga je odložena rekonstrukcija Vlade jer je Kosovo preče pitanje. Sve češće se pominje da će se narod pitati na kraju, pa čemu onda unutrašnji dijalog, čemu sve ovo?

Čemu referendum, ako znamo odgovor naroda?

Odgovor zavisi od pitanja. Verujem da će biti vrlo kreativno (smeh).

Dojče vele piše da nema mesta proširenju EU na Zapadni balkan zbog nacionalizma, a ne samo manjka reformi i zatvaranja pristupnih poglavlja?

To je manje-više sasvim jasno svakome ko hoće da pogleda. NIN je 2013. objavio intervju sa Sebastijanom Kurcom, sadašnjim kancelarom Austrije i tadašnjim ministrom inostranih poslova, i stavili smo naslov da će Srbija pre ulaska u EU morati da prizna Kosovo jer je on na naše pitanje „da li će Srbija morati to da uradi“ bukvalno odgovorio „ EU nikada više neće primiti u članstvo zemlju koja ima nerešen odnos sa susedima, a puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva usvajanje pravno obavezujućeg dokumenta i EU je sprema da pomogne dvema stranama – iz čega je bilo potpuno jasno da nećemo ući ako ne priznamo Kosovo. To je bilo jasno pre pet godina, ne znam zašto se sada bilo ko čudi kakvi su uslovi za proširenje, tim pre što sada i predsednik Francuske Emanuel Makron insistira da su EU potrebne unutrašnje reforme koje će osnažiti EU i to im je važniji posao od proširenja.

Da li smo spremni za EU?

Realno ne. Ne samo zbog poglavlja 35 i statusa Kosova, nego su nam unutrašnje reforme zaostale. Mi imamo jasna upozorenja da trebamo da unapredimo rad parlamentarnog života, a imamo farsu od Parlamenta u kojoj vlast podnosi amandmane na Vladine predloge zakona da opozicija ne bi mogla da dobije reč. Ako je to veća transparentnost, ja ne znam šta mi očekujemo u oktobru, da nas skinu sa crne liste?! Sve se radi naopako i posle ćemo se čuditi zašto ni 2025. neće biti ništa.

Kada EU kaže „nacionalizam“, misli na Kosovo?

Hajde ovako da postavimo: šta je problem u Italiji, zar nije rastući nacionalizam? Šta je problem u Nemačkoj, zar tamo nije problem rastuća desnica? Šta je u Francuskoj? Druga stvar, ako EU odbije Balkan od sebe, šta očekuje, kakve će posledice biti? Slabljenje ili jačanje nacionalizma? Ja garantujem jačanje. EU je napravila grešku 1991. sa Jugoslavijom i plašim se da će istu grešku da naprave sa Zapadnim Balkanom.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.