Više vas me je zamolilo da napišem koju, povodom krađe džakova igračaka i slatkiša s Medicinskog fakulteta. U pitanju su naravno pokloni za socijalno ugroženu decu, sakupljeni tokom humanitarne akcije.

Kako je uopšte došlo do ovog skandala, iz milošte zvanog “Candygate” ? Šta sve mora da se dogodi da bi osoba ili više njih počinili najgnusniju pljačku u Novom Sadu, još od fiktivne dimničarine ?

Primećujete da se u Srbiji pljačka veka dešava kvartalno.

###

Prva stepenica u stvaranju ovakve vrste vinovnika je apsolutno zbunjivanje i moralna dezorijentacija. Imaš zemlju, pa je nemaš, prvo je Hrvat brat, onda dušmanin, nije u redu klati i krasti, pa ispadne da je nekima prošlo, fini su bili cenjeni, a onda su preko noći postali budale.

Ako stvarnost pođe naopako tim smerom, sledeći korak je njena društvena afirmacija. Svi mediji će nam suptilno i manje suptilno objasniti kako je zločin relativan, postoje žrtve i Žrtve, počinioci i Počinioci i vrlo je bitno da u svakom momentu mi nemamo jasnu predstavu ko je ko. Mediji glavnog toka, i javne ličnosti simbiotički umrežene s njima, umrtviće našu empatiju iz plemenite namere da se ne sekiramo previše kada razloga za brigu ima preko svake mere. Posledično, javno izgovorena reč gubi na težini i značaju, laž dobija podkategorije, a istina korisniku donosi uglavnom egzistencijalne probleme.

Tako oformljena, osoba je spremna da prihvati sva nepočinstva koja nisu direktno uperena prema njoj, ali pošto su neki od nas sada već Moralno Izopačeni u svojoj nakani da se drže starih principa, neophodno nas je razočarati kad god se pojavi tračak nade u socijal-političkom kontekstu. Na taj način i oni koji se nisu pokvarili prestaju da smetaju onima koji jesu, sele se u zabran ličnog gde im teško pada privatni mali raj opkoljen naizgled neuništivim paklom. Nesrećni ljudi su dragocena alatka aktera afere “Candygate”.

Poslednja u nizu socijalnih priprema za zločin veka je Amnestija Nezamislivog. Ovo nije ni prvi ni poslednji put da čitamo o humanitarnim krađama, sladoled krađama, SMS krađama, a o zelenašenju nad mrtvom decom neko bi uskoro morao da uradi ozbiljan naučni rad. Ovako srozani na ljudskom nivou, ugašeni unutra, pali smo toliko nisko, da smo izgubili pravo da pričamo o beloj kugi. Zvuči surovo, ali naši postupci nas dovode u neprijatnu situaciju u kojoj je nacionalnu eutanaziju sasvim moguće argumentovati u eventualnom sukobu mišljenja.

###

Džakova humanitarne pomoći nema. Ima kamera, čuvara, darodavaca, fakulteta, ali džakova nema.

Nerviraju me korisnici mreže koji postavljaju inače suvisla kriminološka pitanja u vezi s ovim zlom.

Nema ovde duše da se ukrade. Slatkiši i igračke su, srećom, i dalje na prodaju.

Žao mi je samo jer su pokradena deca lišena mogućnosti da i sada, tako ojađena, budu moralni pobednici.

Znaš ti zašto!

I