Danima odlažem da napišem tekst o predsedničkom kandidatu Luki Maksimoviću alijas Belom Preletačeviću i njegovom pokretu Sarmu prob’o nisi. Deo krivice snosim zbog sporog privikavanja na samostalni novinarski rad ali pošteno govoreći nisam ni imao šta pametno da vam napišem. Dok me novosadski “kural” nije opasuljio.

Zašto ću na predsedničkim izborima glasati za Sašu Jankovića, i podržati ga civilno i javno kao misleći građanin, napisao sam ovde. Zašto neću glasati za Vuka Jeremića obrazložio sam tu i mislio sam da sam time završio posao. Osim ova dva kandidata ne postoji niko ko ispunjava elementarne ljudske i političke preduslove da bih ga ozbiljno razmotrio. Tek, Beli je uspeo da prikupi potpise građana/ki, kandidovao se i red je da napišem koju o tome zašto neću glasati ni za njega.

Napisao sam da čovek, zbog prirode sopstvene konstitucije, više glasa utrobom nego mozgom. Utroba mi govori da su Beli i njegov model političke borbe pogrešni, sada i ovde. Meni niti je zanimljivo, niti smešno da se parodijom prikazuje sav apsurd srpske politike, kao da ga ne bih video i bez Belog. Takav humor i otklon od realnosti mene neće naterati na akciju. Ne osećam privlačnost ka pokretu Sarmu prob’o nisi iako znam da su u rodnom Mladenovcu kao opozicija na lokalu uradili sjajne stvari. Nadao sam se da će prvo tamo osvojiti vlast, ispeći zanat, proširiti krug i delovanje, povezati se sa drugim lokalnim inicijativama (većina čestiti svet) pa onda juriš na Beograd i Parlament.

Pazite – Parlament, ne predsednička fotelja.

Uopšte me ne zanima „ko im radi kampanju“ i čijim novcem, prosto, meni ceo ovaj cirkus nije duhovit i ne vidim kako bi Maksimović na predsedničkoj poziciji uspeo da efikasno razdvoji sebe i figuru koju glumi. Možda je moguće, meni deluje da nije. U TV prilozima sam stekao utisak da malo govori kao Luka, malo kao Beli, i kao zrelom glasaču teško mi je da ga razumem u kontekstu predsednikovanja.

Možda sam postao mator za to, mada sumnjam.

Mozak mi naravno govori da je Beli nadasve simpatičan momak koji je oko sebe okupio ljude dostojne pažnje. Znam da bi i on takav bio bolji predsednik nego Tomislav Nikolić, manje štetan sigurno, ali pošto još nije gledam kako da u tu fotelju uglavim osobu za koju verujem da je u ovom trenutku doraslija zadatku institucionalne reanimacije Srbije i vraćanja elementarnog poštovanja instituciji predsednika države. Ako bi kojim čudom Beli i Aleksandar Vučić ušli u drugi krug, a mislim da neće, ne moram valjda da pišem da bih glasao za Maksimovića.

Maksimovića. Podaci iz lične karte. Taj bi nam bio predsednik, ne Beli.

Kritikuju ga da je odlomio glasove „pravim“ opozicionim kandidatima i to me stanovište ne zanima. Svako može da se kandiduje i da bira, čak mislim da je uspeo iz kuće da izvuče svoju generaciju, koja kritično retko glasa i taj deo kampanje je super. Da svi glasamo, Vučić nikada ne bi bio premijer. A ko glasa? Stari i slabo obrazovani, nenaputovani i neinformisani. Izmanipulisana, uboga sirotinja.

Verovatno bi i meni Beli bio sjajan da imam godina kao on, ali meni se žuri više nego njemu, život klizi. S tim u vezi, pribojavam se da na duge staze njegov uticaj na političku vizuru mladih može biti negativan, u smislu da bez konkretnih akcija vidljivih svima, a ne samo u Mladenovcu, omladina će se još više ušančiti u dva rova koja nas kao društvo ne vode nigde – apatija i emigracija. Zato i mislim da je prerano istrčao iz lokala jer nije uspeo da ubedi mlade da iza sebe ima tim sposobnih i pametnih lidera, a ne smišljače viceva i meni nesmešnih parola.

Ono što me je pak žacnulo u srce i druge važne organe je svakako bezdušno krečenje Remedovog velikog murala – kurala u Novom Sadu. Drsko i primitivno, kako i očekujem od bedastog gradonačelnika Miloša Vučevića, a navodno po diktatu episkopa bačkog, vladike Irineja. Kriminalan advokat i jednako loš sveštenik ulaze u grad, pa vi vidite kako se vic završava.

U kakvoj su sada vezi Beli i kural?

Isključivo mojoj emotivnoj. Kural je tačka života na kojoj Belom nema mesta. Kural je parodija od krvi i mesa. Kural mi je pokazao koliko u gradu ima vrednih stvari koje neometano gazi i siluje notorni ološ, zbog čega nastavljam da tvrdim da nismo zaslužili titulu evropske prestonice kulture kojoj se, opet, radujem kao i svako zdrav ko gleda napred. Na primeru kurala osetio sam da su mi u tom trenutku najmanje potrebne žovijalne i „urnebesne“ figure poput nekog novog „Belog“, jer haos je tu i bez njih i vidim ga i osećam previše dobro. Želim konkretnu građansku akciju po slovu zakona i boljih običaja, pravno uobličenu i sprovedenu, bez previše gegova, štosova i fora. Neću šou u šouu.

Kurni deo kurala, penisi koji niču na zidu, tu pripadaju isključivo kao nagonska, ljudska reakcija na bezobrazluk osione duhovne i svetovne vlasti u prljavom dilu, a ne skandal zarad skandala, što je Beli pametno pretvorio u politički kapital. Momku stvarno želim sve naj, milion glasova ako može, a nama koje nije uspeo da nasmeje da mu pomognemo na izborima i na putu do Parlamenta koliko nam politička s(a)vest dozvoljava.

ZTZ

foto: Stefan Alex Kostić via Facebook  

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.