Prvo – priče svedoka o afričkim reptilima su doputovale do bliskog istoka, i drugo – u zemaljskim rasedima, nakon tektonskih pomeranja, pronađeni su fosilizovani ostaci dinosaurusa.
Odaberite koje vam se više dopada, nebitno je.
###
Postoji, pak, samo jedno prihvatljivo objašnjenje zašto Grad Novi Sad i dalje obeležava slavu Svetog Georgija, koliko prekosutra – glad za vlašću podilaženjem narodu najnižim emocijama. Religija i vera, kao nedokaziva i neoboriva ubeđenja institucija i ljudi, su savršen instrument vladavine niskih i jadnih. Ukoliko niste sveštenik, nemojte potezati religiju na javnom mestu, posebno na javnom položaju. Nepristojno je i protivno svetim spisima. Vrhunski kič!
###
Gradovi značajne datume biraju pažljivo i smisleno. Moj dragi grad tako slavi datum kada su svi njegovi građani i građanke novcem platili slobodu. Jedna krajnje svetovno izvojevana sloboda. Svetovna, kakva bi drugačije bila, ako znamo da je duh neuništiv u nama, slobodan koliko mu školjka od krvi i mesa dozvoljava. Oslobođenje grada je isto dobar razlog za slavlje, posebno ako se čini u ime antifašizma, protiv najgore ideologije modernog doba.
###
Ko se ne seća, Grad Novi Sad ima versku slavu odlukom iz 2007. kada su najzatucaniji među nama, korumpirani i neuki do bola, prodane duše ako hoćete, odlučili da je to dobra ideja. Radikali, Socijalisti i Koštuničine demokrate smatrali su da je to genijalan potez. Ukoliko se slažete da je ovo pametno, to da naseobina, infrastrukturna zajednica stotina hiljada različitih ljudi ima porodičnu slavu, onda pretpostavljam da su vam i ostali naumi ovog štetočinskog trojstva prihvatljivi. Ili ste licemer, pa iz njihove moralne palete birate boje koje vam odgovaraju. Podsećam vas da je, revoltiran farisejima, ovim povodom Isus uradio šta je već uradio. Ne igrate za njegov tim.
###
Kada smo shvatili da Maja baš i nije naša koliko njihova, reklamom i prodajom magle opsednute Demokrate (DS) nisu imale moralne snage da ovaj “praznik” ukinu. Nisu slavili slavu kao narodnjački populisti, praporcima, liturgijama i slikanjem sa verskim vođama, ali je nisu ni otklonili kao jednu od prepreka ka demokratskom, sekularnom, građanskom društvu. Bio je to uvod u propast politike, logike i opšteg svetonazora, sada oličenoj u kultnoj replici jalovosti i želje za vlašću po svaku cenu: “i Kosovo – i Evropa”. I slava, i nema slave. Jebiga, ne može tako Borise!
“Vaše ale su vaš problem”
foto: sr.wikipedia.org
Sladak ukus glasova neobrazovanih i verski ostrašćenih građana/ki bio je previše dobar da bi DS uradio šta mu statut stranke nalaže. Posle, šta god mislio o njima i njoj, Liga socijaldemokrata Vojvodine je bila jedina partija koja je zahtevala da se gradska slava ukine, ali je takav zahtev u Skupštini grada glatko odbijen.
Jer Tadiću džins na njivi stoji kao odelo na Terazijama, kada bi se šalili.
###
Nadam se da misleći čitaoci znaju da ovo nije napad na slavu kao takvu, pravoslavno hrišćanstvo, Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike. Štaviše, rado idem na slave prijatelja, neverujući kakav jesam, i rado me primaju zato što se zajedno lepše radujemo zdravlju i blagostanju njihovih porodica. Oni vole mene i ja njih, kraj priče.
Dakle “porodica”, a ne gradova, država, ulica, liftova i skupština stanara. Političkom voljom urediti da bilo koji grad ima slavu ne samo da je besmisleno, demagoški i podmuklo, već je prst u oko porodicama koje iskreno slave svog sveca.
###
Agnostici, ateisti i slični nisu uvređeni ako grad ima slavu, niti su nam tim gestom direktno povređena građanska prava. Mislimo, doduše, da su povređena osećanja vernika koji nisu pravoslavci i kojih u Novom Sadu ima mnogo, čiji su preci platili one pare Habsburzima i koji polažu jednako Pravo Na Grad kao i svako ko u njemu živi.
Stvar je, bojim se, daleko ozbiljnija. Gradskom slavom se indirektno ukida pretpostavka da će se gradska vlast prema svim građanima/kama odnositi jednako, da su zakon, sud i gradski praznici isključivo zemaljske institucije i datumi, da ne postoji privilegovan kler ma koliko većinski bio, da je moral osetljiva kategorija podložna promenama nastalim protokom vremena i razvitkom društvenih odnosa i da će gospodari vladati po maksimi “caru carevo, a bogu božije”.
Porodicama, i samo porodicama, koje slave Đurđic, od srca čestitam i želim im ljubav, poštovanje i mir.
Srpskoj pravoslavnoj crkvi želim što skoriju reformu, s promenom kalendara kao prvim, najlakšim i duhu hrišćanstva najbližim potezom. Ako verujemo spisima, Ješua galilejski je bezgrešno rođen u Vitlejemu neposredno nakon zimskog solsticija, astronomskog fenomena koji se na Zemlji dešava svakog 25. decembra po novom, tačnom kalendaru.
Znaš ti zašto!
I
Be First to Comment