Prema informacijama dostupnim u pola sedam uveče, policija je privela aktivistkinje Aidu Ćorović i Jelenu Jaćimović nakon što su u centru Beograda, na svetski Dan borbe protiv fašizma, jajima gađali mural ratnog zločinca Ratka Mladića. Ova vest sadrži izvesne kontradiktornosti i nelogičnosti, ali samo ukoliko ste juče rođeni i ne razumete gde živite i ko vam kroji kapu.

Mladić se ne dira da voljeni lider ne naljuti (svoje) glasače. Svaki lider je to radio.

Prethodno je Inicijativa mladih za ljudska prava nameravala da prekreči zloglasni mural, međutim to ne samo da se nije dogodilo, već je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije odlučilo da kič uradak genocidnog tipa čuva kao što se čuvaju dragocenosti od lopova i važne ličnosti od terorista. Iz bizarne prepiske stiče se utisak da su momci i devojke iz Inicijative problematične osobe sklone nasilju i unapred im se pripisuje krivica ukoliko pokušaju da urade šta su naumili – pa neko zaista strada od ruke branitelja lika i dela RM, dočim je ratni zločinac i egzekutor genocida takoreći kulturno dobro pod zaštitom države, bilo da se radi o pravom čoveku, skrivanoj kukavici RM, ili njegovom užasnom muralu lišenom svega ljudski vrednog.  

Poznajem Aidu Ćorović i stoprocentno tvrdim da je patriota, shodno tome apsolutno podržavam to što je uradila i na ovaj način njoj i Jaćimović nudim bezrezervnu pomoć i solidarnost. A, šta su to uradile Jelena i Aida? Izvele su pokaznu vežbu 6. oktobra koji se nikada nije dogodio i neće se nikada dogoditi dok se izvesne stvari ne promene.

Eto vam jebeni 6. oktobar, kad već moram da psujem!!! To smo hteli i samo tako je moguć, ali nam niko nije rekao da će biti bolno, opasno, mučno i dugotrajno. Nije 6. oktobar Slobodan Milošević u Hagu, nego velikosrpske fiks ideje posoljene tamjanom na ropotarnici istorije, odbačene toliko daleko da i bog vidi da nas je stid.

Svakog petog i šestog oktobra silna se misao sjati na internete i ovakve i onakve medije, lamentirajući nad tekovinama 5. oktobra, glasno se pitajući zašto nije bilo famoznog 6. oktobra, datuma koji u kolektivnom pamćenju predstavlja zbirnu imenicu za sve propuštene prilike da Srbija postane civilizovana zemlja. Ne bogata, raskošna, silna, već za početak – civilizovana, kao što je Savezna Republika Nemačka danas i civilizovana i bogata, a sve i jedino nakon višedecenijskog, ozbiljnog sagledavanja šta su to pobogu uradili, kako da se to ne ponovi i sveprisutnog pitanja “Tata, šta si radio u ratu?”

Ovo, jasno, ne znači da su zločini Srbije, odnosno SRJ, odnosno JNA, i Trećeg rajha jednaki, jer to naravno nije slučaj. Ovo samo znači da je postupak lečenja identičan i Nemci svoj 6. oktobar imaju praktično svaki dan. Onog trena kada je kancelar Vili Brant klečao u Varšavi, preko inicijative Angele Merkel da Poljska u EU Parlamentu ima i one glasove građana i građanki koje su njeni preci brutalno ugasili, pa sve do zaštite spomenika i sećanja na Holokaust i politike pomirenja sa susedima koju će Nemačka, nemojmo se zavaravati, morati da vodi dok Nemačka postoji kao država – toliko su strašni zločini koje su počinili u Drugom svetskom ratu.

Pri tome, ovde se ne misli na ritualna izvinjavanja, jer ona samo pogoršavaju stvari na duge staze, već konkretna društveno-politička dela. Za početak – zakone koji se neće igrati sa tuđim senama, a ne da nam neki šainovići i šljivančani bazaju okolo kao neupokojeni demoni, a faking Borisav Jović bude spušten u aleju zaslužnh građana. Pa kako da ti Bošnjak, Hrvat i Albanac pruže ruku, majke ti?! Kako da hapsiš gangstere i ratne profitere kada sede za istim stolom kao i ovi što moraju da ih uhapse?! Kako da crno bude crno, a belo – belo, kada se tokom svakih izbora pobeđuje tako što po narodu sipaš sivu boju?       

Na našu veliku žalost, 6. oktobar je ovde bio nemoguć baš kao što je i sada nemoguć, a biće nemoguć sve dok se, između ostalog, unizitelji zločinaca hapse ili maltretiraju, a monstrumi veličaju kao nacionalni heroji. Ako ste se i vi nekada zapitali zašto tog datuma nema, odnosno zašto je nemoguć, zašto i dalje pričamo o Kurtama i Murtama, kako su srpski predsednik i SNS uopšte mogući kao društveno politički parafenomen danas i ovde, pogledajte šta su ove dve hrabre žene uradile i biće vam u mnogome jasnije.

Da smo slušali Aidu i Jelenu, 6. oktobar bio bi kada mu je vreme bilo. Ovako, DOS nije imao volje, snage, želje, pameti, pa ako hoćete i hrabrosti da jednom za svagda prekine uzgoj zločina i kleronacionalizma koji nas dan danas čine, pa jebiga, primitivnim balkanskim plemenom bez poznatih granica, a ne zrelom nacijom. Umesto Aidinih jaja, pun intended, dobili smo novu turu titranja najglupljima i povlađivanja najpodlijima, negovanje urbanog nacionalizma i moderne klerilalnosti (kao da je to uopšte moguće) zarad nešto političkog kapitala koji je u međuvremenu odlepršao u tri lepe. Današnja opozicija ni jotu nije bolja i što se njih tiče 6. oktobar je u ravni fantazije jer nekada guslaju srpske mitove i zablude jače nego voljeni lider.

I onda, kako bih vam rekao, prirodno dođe A.V. jer A.V. nikada i nikuda nije ni otišao. Crkva? Ona nema ni najmanji problem sa Srebrenicom, Vukovarom, Sarajevom, njima jedino smeta što smo izgubili ratove, inače bi oni sve to ponovo. Milorad Isuse Božiji Vučelić dobio je orden od patrijarha, pa ko se seća – seća se.

Da bi 6.10. bio teoretski moguć, građani i građanke RS morali bi se vratiti na fabrička podešavanja u trenutku kada je umro Josip Broz. Ovo fizički nije moguće ali jeste izvodljivo sagledati šta se sve dešavalo od te 1980. do danas u sklopu mentalnih priprema za bratoubilački rat, kako je rat tekao, šta je u njemu činjeno, ko je šta činio i govorio, i kako smo se tri decenije psihički i mentalitetski formatirali da budemo zatucani nacionalistički imbecili nesposobni da razumeju šta je po nas dobro, a šta loše, do te mere da ne možemo ni da se vakcinišemo kao sav normalan svet, ali i dalje hoćemo da se koljemo i svađamo. Da parafraziram Pančića, skroz pelcovan narod ne bi ni glasao za SNS.

To su nam danas poručile Jelena i Aida, šestog oktobra koji slučajno pada na deveti novembar. Sve one potpirivačke knjige, pozorišne predstave, memorandumi, uloga večite žrtve kojom pravdamo ljudožderske nakane, mitovi i psihodelični nacionalni tripovi, ulične i medijske manifestacije nepatvorenog zla, sve bi to moralo biti temeljito i nepovratno razumeto, prežvakano trilijardu puta ako treba, a zatim zauvek obrisano iz Bukvara Normalnosti, da sada, proklete 2021, ne bude sasvim u redu da bednik poput RM ima policijsku zaštitu čak i u formi poganog crteža, a da se privode žene koje su učinile delo kojim se pristojan i pošten čovek ponosi.

SF-SN

ZTZ      

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.